MRTAV UGAO

A karavani prolaze …

Svet je pun nepravde. To smo ustanovili davnih dana. Sport je samo jedan segment života koji neke ljude ume da usreći do neslućenih granica, a neke da ugrobari i uflita im se u život.

Košarkaški klub Partizan neće naredne sezone igrati Evroligu. Čekali su da dobiju posebnu pozivnicu od čelnika najjačeg evropskog takmičenja. Dobili su šipak.

Jedno mesto je bilo upražnjeno u Evroligi za narednu sezonu. Nekoliko timova je čekalo poziv, a među najvećim favoritima je bio apostrofiran beogradski Partizan. Bili su tu još i litvanski Ritas, nemačka Alba, Lokomotiva iz Rusije…

Stiče se utisak da uprava Partizana i nije očekivala vajld kard Evrolige. U principu, znali su ono što smo svi naslućivali – igraće onaj koji ima kintu.

I ne bi bilo ništa sporno da je pozivnicu dobio neki drugi tim sa bogatom košarkaškom tradicijom. Ali pozivnicu je dobio Zenit iz Sankt Petersburga. Klub sa ne tako velikom istorijom, ima ono što ostali kandidati nemaju – bogatog sponzora. Ruski Gasprom je jedan od glavnih sponzora Evrolige, a ujedno i sponzor Zenita. I tu se sva priča završava.

Uživaće u košarci ona šačica Rusa koja se pojavi na utakmici i kretenski navija i tapše kao da je reč o ritmičkoj gimnastici, a ne o najboljem basketu koji Stari kontinent može da pruži. Ali dobro, to je realnost koju moramo da prihvatimo.

Da se razumemo, Crvena zvezda je osvojila ABA ligu i tako se plasirala u elitu. Doduše, sporan je bio lagani trokorak posle kojeg su uzeli titulu, ali to je već neka druga priča. Ruku na srce, bili su najdominantnija ekipa u sezoni za nama. Partizanu je ostalo da se uzda u milost nekih tamo bogatuna, koje baš zabole za njih.

Ovde je problem jedna druga stvar. Jednostavno, postavlja se pitanje: Šta koji moj da se borim i gradim karijeru i pišem istoriju, kad će mladu ugrabiti neko ko ima novce? U slučaju Partizana, iluzorno je pričati koliki su trag ostavili u Evropi u poslednje dve decenije. Istina, nije to bio klub koji je dominirao Evropom, ali su svakako bili dugo vremena deo evropske elite i skidali skalpove najjačim klubovima.

Tu je naravno i faktor navijača i atmosfere koja nigde ne može biti kao u Beogradu. I tu mislim na oba naša kluba. Tužno je i jadno, kada vidite da se glavešine koje vode Evroligu odriču svega toga zarad novca. Jebeni kapitalizam.

I šta na kraju preostaje? Da bivši prvak Evrope ostane pored puta kao pokis’o ker, gledajući karavane kako prolaze. Tužna scena za jedan takav klub koji dolazi iz zemlje košarke.