MALO IZOŠTRENO

Moralnost u srpskom parlamentu

„Vi treba da pognete glavu, i vi i vaši unuci koji će vas se stideti. Što si u poznim danima svog života dozvolio sebi da sediš tu kao mapetovac i određuješ ko će da priča a ko neće da priča i da braniš mafiju… Nisam te ništa pit´o! Stari, nisam te ništa pit´o! Reč da nisam čuo odatle!“
Ovo su reči narodnog poslanika Miloša Parandilovića iz koalicije Srbija protiv nasilja na sednici Narodne skupštine Srbije, upućene prof. dr Stojanu Radenoviću, zatečenom na mestu predsedavajućeg na sednici, kao najstarijem poslaniku novog saziva srpskog parlamenta. Odjeknule su u javnosti još uvek zaprepašćenoj mučeničkom smrću 74-godišnjeg Stanimira Brajkovića u zatvoru u Padinskoj skeli, zlostavljanog od trojice mladih cimera, takođe „prekršajnih“ zatvorenika.
Mislite da je ovo poređenje neumesno? Ne, ni malo. Poređenje je „proporcionalno“ srazmerno mestu na kome se našao profesor Radenović sa mestom na kome se našao nesrećni „prekršajni“ zatvorenik penzioner Brajković, osuđen na 30 dana zatvora u zamenu za novčanu kaznu od 30.000 dinara. Ove pretnje mladog narodnog poslanika, izrečene iz poslaničke klupe predsedavajućem na sednici 76-godišnjem profesoru Radenoviću, jednom od najpoštovanijih svetskih matematičara, „proporcionalno“ su ista stvar kao i fizičko mučenje Brajkovića, s obzirom na to da je narodni poslanik uloga za koju se čast i pristojnost podrazumevaju.
Nedajbože da profesor Radenović (koji, po poslaniku Parandiloviću, odbrojava ne godine nego „pozne dane“ svog života) baci petardu i bude strpan u zatvor na 30 dana, pa tako postane cimer mladom Parandiloviću koji se tu, na primer, zatekao u izdržavanju kazne od, opet na primer, tri meseca zatvora zbog nasilja nad starom osobom.
Razume se da je tako nešto nemoguće da se dogodi, jer profesor Radenović ima dobru penziju, pored koje još prima i honorare za predavanja po svetskim univerzitetima, i mogao bi da plati novčanu kaznu zbog eventualnog bacanja petarde, a mladi Parandilović, predsednik stranke simboličnog naziva „Novo lice Srbije“, ne bi ni dopao zatvora jer uživa poslanički imunitet.
Ali, na sreću srpskog parlamentarizma, Narodna skupština ima i mladih poslanika koji bi mogli da razvesele i zasmeju srpsku javnost, pa i evropsku koja ih je videla putem interneta, samo ako bi humorne scene izdržale da se ne preobraze u svedoke moralnog sastava srpskog parlamenta. Naime, kamere u hodniku skupštinskog zdanja snimile su mladog narodnog poslanika i mladu narodnu poslanicu kako utrčavaju u toalete i ubrzo istrčavaju sa ukradenim paketima toaletnog papira, kojim će kasnije iz poslaničkih klupa koalicije Srbija protiv nasilja, u direktnom televizijskom prenosu, gađati novoizabrano predsedništvo parlamenta, novoizabranu predsednicu Anu Brnabić, stenografkinje i svečano ukoričenu knjigu sa tekstom Ustava, jednu od insignija države Srbije. Na „sreću“ srpskog parlamentarizma, oboje uživaju kako poslanički imunitet tako i popustljivost predsedništva i zaštitu poslovnika, koji se brižno neizmenjen čuva kao tekovina parlamentarne većine Borisa Tadića i, kad zatreba, koristi se u smislu „vi ste to usvojili, nismo mi“
Teško je proračunati da li je Srbiji krenulo nabolje sa njenom podivljalom decom time što su deca izabrala da blokiraju parlament, primajući za taj posao poslaničke plate, umesto da za džabe blokiraju gradske saobraćajnice. Dobro je što ne kisnu i ne prehlađuju se, a sramota je ionako relativna kategorija: jednima je ovo blam, a drugima hrabra borba za demokratiju.
Ima nas koje ne brine toliko moralni profil predstavnika naroda u srpskom parlamentu koliko nas brine činjenica da srpski izborni sistem ne dopušta građanima glasanje za svoje predstavnike prema njihovom moralnom profilu. Primorava ih da glasaju za proklamovanu ideju, i da šefovima stranaka prepuštaju faktički izbor narodnih predstavnika. A ovi ih, dokazano je u mnogo slučajeva, ne biraju uvek po merilima koja bi i građane navela da ih biraju. Tim putem se proizvode profesionalni poslanici koji nikada ne bi bili izabrani neposrednim glasovima građana.
Sadašnji narodni predstavnici samo su izvođači radova na blamiranju srpskog parlamenta, najvišeg simbola suverenosti. Ako preduzmemo da identifikujemo naručioca tih radova, preći ćemo sa moralnog aspekta na politički, i sami ćemo zamutiti temu moralnosti narodnih poslanika. Međutim, i u takvoj iznudici ne može a da se ne primeti da i srpski izborni sistem služi moralnoj degradaciji srpskog parlamenta.
Dragorad Dragičević