SREMSKA MITROVICA: DESETOGODIŠNJI FILIP MARIĆ SVIRA GITARU I SAKSOFON

Niže muzičke uspehe

Filip Marić iz Sremske Mitrovice ima deset godina i pored redovne osnovne škole koju pohađa „Slobodan Bajić Paja“, učenik je i Muzičke škole „Petar Krančević“. Svira gitaru i saksofon. Dobitnik je prvih nagrada na takmičenju međunarodnog karaktera, zatim „Sirmium festu“, ali i na republičkom takmičenju saksofonista u Novom Sadu.
Sve je počelo sa horom, priključio se mitrovačkom „Vivku“ koji vodi Tamara Pajkanović, a interesovanje za muziku je raslo svakog dana. Još kao dete od dve-tri godine igrao se malom gitarom i tada je bilo jasno da će ga muzika zanimati itekako. Pored gitare koju je uveliko svirao, pre oko dve godine počeo je da svira i saksofon. Kako naš talentovani sagovornik kaže, zahvalan je i profesoru gitare i profesoru saksofona na svom uloženom trudu oko njega, Draženu Mareku i Siniši Muriću. Interesantno je i to da je Filipov otac pohađao muzičku školu kao dete u klasi kod istog profesora – Siniše Murića.
– Nikada nisam imao tremu kada nastupam i volim pažnju. Osećam se opušteno na sceni. Volim muziku i to mene jako ispunjava i čini da se osećam odlično. Više volim da sviram saksofon, kaže Filip.
Međutim to sve ne bi bilo tako neobično, da Filip istovremeno ne trenira i fudbal u „Trgovačkom“. Na pitanje kako postiže sve obaveze, dečak kaže da je dobro organizovan.
– Ništa mi nije teško, organizujem se i sve mogu da uradim. Ponekad se desi da se nešto preklopi, ali retko, tvrdi naš sagovornik.
Filipov mlađi brat Uroš takođe trenira u istom klubu. On više voli fudbal, kaže, a obojica su odlični đaci. Lepo se slažu i treniraju, a vrlo često odmere snage na golovima u svom dvorištu.
Roditelji Dragan i Ivana za svog starijeg sina kažu i da je vrlo ozbiljan i odgovoran za svoje godine. Često mogu da mu povere svakodnevne zadatke i znaju da će on da ih sa pažnjom posluša.
U prethodnom periodu Filip je bio vrlo ponosan na svoje nastupe pred školskim drugarima u svojoj osnovnoj školi. Kaže da je nastupao na školskoj priredbi, te da mu to veoma znači, jer su ga slušali njegovi najbolji drugari iz učionice.
U susret nekim novim uspesima, Filip vežba svakodnevno, a na časove muzike odlazi tri puta nedeljno. A, nemojte se iznenaditi i kada ga sa gitarom vidite u društvu drugara muzičara kako na Gradskom keju ulepšava prolaznicima svakodnevnicu…
A. Dražić