_ALEKSANDRA GARUNOVIĆ, DOBITNICA PRIZNANjA „ZLATNA ZNAČKA“ KULTURNO PROSVETNE ZAJEDNICE SRBIJE

Kulturu su oduvek birali najveći borci

Aleksandra Garunović iz Sremske Mitrovice jedna je od dobitnica priznanja „Zlatna značka“ u oblasti kulture. Kao što smo u prethodnim brojevima imali priliku da se upoznamo sa njenim kolegama, takođe dobitnicima ove nagrade, Slađanom Milenković, Sinišom Tufegdžićem i Cecilijom Tomkić, i u ovom broju ćemo se potruditi da vam približimo zašto su baš ovi ljudi zaslužni i šta su to učinili za kulturu svog grada i sugrađana.
Aleksandra Garunović trenutno je zaposlena kao učiteljica u Osnovnoj školi „Boško Palkovljević Pinki“, gde je prethodno bila i veroučiteljica. Aktivno vodi Udruženje srpsko-grčkog prijateljstva „Irida“.
Jedan period svog radnog veka provela je kao nastavnik engleskog jezika, ali i muzičke kulture. Radila je i kao koordinator radnih terapija za omladinu u programima Evropske unije, ali i sa decom izbeglicama, pogođenih ratovima na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.
Obrazovanje je sticala u svom rodnom gradu, odnosno u Muzičkoj školi „Petar Krančević“, zatim na Pedagoškoj akademiji „Dušan Vukasović Diogen“, te u Somboru na Učiteljskom fakultetu. Jedan lep period života provela je radeći u Grčkoj. Sve ovo, ali i više nam je otkrila upravo naša sagovornica u ovom intervjuu.
– Nagrada u vidu zlatne značke, stigla je u moj život kao izuzetno prijatno iznenađenje. S obzirom na to da je u svetu kulture u našoj državi zlatna značka jedna od najprestižnijih nagrada, posebna mi je čast što sam dobitnik. Nagrada tog ranga, donekle definiše čoveka kao individuu. Posebno mi je drago što ova zlatna značka potvrđuje da je moj, sad već dugogodišnji rad, zapažen i na najlepši mogući način vrednovan. Zlatna značka obavezuje da se i u budućem vremenu potvrđujem u oblasti kulture, a samim tim, onoliko koliko je u mojoj moći, doprinesem, da svet bude bolji, kaže za M novine Aleksandra Garunović.

M NOVINE: Šta mislite da vas je najviše kvalifikovalo za ovu nagradu?

ALEKSANDRA GARUNOVIĆ: Spektar mog rada i doprinosa u kulturi, ali takođe i u prosveti, koja je građena na temeljima kulture, veoma je obiman. Dvadeset godina sam se bavila vaspitavanjem mladih naraštaja u crkvenom duhu. U tom periodu sam sa učenicima organizovala, stvarala, osmišljavala i realizovala ogroman broj javnih, kulturno-umetničkih programa, koji su uvek nailazili na podršku auditorijuma u našem gradu, a i šire.
Svestrana sam po pitanju talenata, tako da sve oblastu kulture i umetnosti, kroz koje sam se izražavala, uvek su imale odjeka.
U medijima se navodi da sam nagradu dobila kao dirigent hora, ali mislim da i sem horskog angažmana, isto tako može da bude vrednovan moj opus božićnih, pozorišnih predstava, koje su punile mitrovačko pozorište ili pesme i priče, koje sam pisala za dečije i omladinske časopise. Tako da zapravo sve ono što sam kroz život vredno radila, ne razmišljajući i ne planirajući nagrade, sve me je kvalifikovalo, kao lep, životni mozaik.

Osnivač ste Udruženja srpsko-grčkog prijateljstva „Irida“. Koji je bio motiv i cilj za osnivanje ovog udruženja?

Dvanaest godina svog života provela sam živeći, obrazujući se i radeći u Grčkoj. Kada sam svesno odlučila da se vratim iz Grčke u rodni grad i ovde nastavim život, shvatila sam da bi bilo veoma lepo, da prenesem svo iskustvo i svo stečeno znanje ljudima, koji nisu imali mogućnosti da upoznaju grčku kulturu, niti da vide Grčku drugim očima, sem onog, što mogu da dožive na letovanjima.
Takođe, u Grčkoj sam radila u programima sa našom decom izbeglicama iz poslednjeg rata na ovim prostorima i bila sam u prilici da se upoznam sa prijateljskim odnosom i naklonjenošću Grka prema našem narodu. Tako se zapravo i rodila ideja, da kroz kulturu, umetnost i obrazovanje, jedno udruženje, poput udruženja „Irida“, na sebi svojstven način neguje srpsko-grčke, prijateljske odnose. To mi sada već veoma uspešno ostvarujemo i može se reći da je cilj ispunjen, ali svaki vid prijateljstva, pa tako i ovo naše srpsko-grčko, nikada ne prestaje. Može samo da menja oblike i vidove rada i saradnje, što zavisi od vremena u kome živimo i koje je promenljiva kategorija.

Vi ste danas učiteljica, a dugo godina ste bili veroučiteljica u Osnovnoj školi „Boško Palkovljević Pinki“. Da li ste oduvek želeli i znali da ćete raditi sa decom i mladima?

Mišljenja sam da nema lepšeg posla od rada sa decom i mladima. Potičem iz prosvetarske porodice, tako da se prosveta kao zanimanje donekle podrazumevalo. Ali sama po sebi, prosveta i jeste područje rada, na kome čovek može da ispolji sve svoje talente i da ih neprestano umnožava. Današnji prosvetni radnici imaju veoma tešku i zahtevnu ulogu, pogotovo u oblasti kulture. Modernizacija života utiče svakako i na promene u kulturi i tu prosvetari imaju značajnu, a istovremeno i zahtevnu ulogu, da ne dozvole da se kultura urušava i da je prekraja kako ko želi, pod nadolaskom talasa stranih uticaja. Srpska kultura mora da bude stameni čuvar identiteta naše nacije, ako mislimo da trajemo i u budućim vekovima.

Koliko je danas teško opstati u kulturi i koliko je popularno biti „kulturan“?

Kultura je uvek bila oblast koju su uglavnom birali najveći borci. Ali, kad kažem „borci“, prvenstveno mislim na ljude koji se požrtvovano bore za svoje vizije. Nažalost, u današnjem vremenu ponestaje entuzijazma, a entuzijazam je osnovni pokretač ljudi koji se bave kulturom, tako da svakako nije lako, ali to ne treba čoveka da obreshrabruje. Svako od nas nosi u sebi određeni plamen i žar i čovek je u obavezi da se bori za ono, za čega je predodređen ili gde se već i potvrdio. Uvek je lako biti kulturan, pa čak i onda, kada to i nije popularno. Svaki, pa i mali pravi i čist primer kulture koji ispoljavamo, može i nesvesno da oplemeni drugog čoveka, sa kojim se susrećemo.

Gde vidite sebe u budućem periodu?

Na ličnom putu imam mnogo planova i nerealizovanih želja i projekata. Verujem da kada čovek korak po korak planira, putevi mu se otvaraju. To je ono, što me je životno iskustvo naučilo i taj put sledim. Nastaviću da budem dosledna sebi i oplemenjujem svet, na sebi svojstven način. Ova nagrada daje vetar u leđa, tako da verujem da me još mnogo lepih poslova čeka.

Šta za vas predstavlja vaš hor i da li ste ikada brojali nastupe?

Udruženje „Irida“, a samim tim i hor, ulazi ove godine u jubilarnu, desetu godinu rada. Odrasli ljudi i deca, koji čine ovaj hor su na određeni način postali moja proširena porodica. Izgradili smo jednu prepoznatljivu, uspešnu, muzičku zajednicu. Iza nas trenutno imamo oko 160 nastupa, u našem gradu, zemlji i inostranstvu. Gostovali smo i pevali na mnogo značajnih i važnih mesta, iako ne razlikujemo nastupe po mestu gde nastupamo, nego po emocijama koje budimo u ljudima, a one su uvek veoma pozitivne i publika je upravo glavna podrška našeg postojanja i trajanja.

Koliko vam je život u Grčkoj pomogao da danas budete uspešni u Srbiji?

Život u Grčkoj me je u mnogo čemu oblikovao. Pružio mi je mogućnost da naučim grčki jezik, da se bliže upoznam sa kulturom i istorijom te zemlje, da upoznam mentalitet grka. Kada čovek dugo godina živi u nekoj drugoj kulturi, on poprima određene osobine, svesno ili nesvesno. Tako da je svakako moj život u Grčkoj u mnogome pomogao da se ostvarim u svojoj državi, donevši sa sobom samo ono kvalitetno i lepo, što sam naučila. Sada to samo prenosim dalje.

Šta biste poručili mladima u kulturi?

Kultura nije visoko profitabilna, tako da današnja omladina ne bira često ovu oblast. No, bez obzira na vreme u kome živimo, čovek treba da bira ono što najsnažnije u sebi oseća. Bavljenje kulturom nameće smelost, hrabrost i otvorenost ka svetu. Radujem se kada srećem mlade ljude pisce, slikare, stvaraoce iz mnogih oblasti kulture i poručujem da se svaki požrtvovani rad uvek isplati i da se za svoje snove treba boriti smelo.

Nagrade

O radu naše sagovornice govore i druge nagrade, ali ne samo lične, već i one koje su doprinele napretku njenih učenika koji su ostvarili zapažene rezultate na brojnim domaćim, ali i međunarodnim konkursima. Aleksandra Garunović je i nosilac Svetosavske povelje skupštine Grada Sremska Mitrovica, za školsku 2021/2022. godinu, ali je i dobitnik nagrade za životno delo, povelje sa platinom, od strane Fondacije Nacionalnog saveta nacionalne manjine grka 2022. godine.

Aleksandra Dražić

Intervjui sa ostalim dobitnicima “Zlatne značke”:

Slađana Milenković, intervju

Siniša Tufegdžić, intervju