MRTAV UGAO

Patološko baronisanje

Tuga

Tužni dani u FK Partizan. Ovih dana i nedelja svedoci smo istorijskog momenta jer je jedan od naša dva najveća kluba pao na četvrto mesto na tabeli. Scena koja nije viđena u zadnjih 30 godina. Dobro, bio je onaj izolovani incident sa Obilićem 1998. godine, kada su pod pretnjom pištoljem čak i „večiti“ morali da ustuknu.

Ovoga puta, FK Partizan je sam sebi uperio pištolj u glavu katastrofalnim vođenjem kluba od strane uprave u poslednjih nekoliko godina.

Tužno je gledati jednog velikana kako posrće u domaćoj ligi koja je sve, samo nije konkurentna. Tužne su i scene sa stadiona kada vidite da na utakmicu dođe jedva nekoliko stotina entuzijasta da isprate tugu od fudbala.

Šta dalje? Kako stvari stoje, nekome je u interesu da se ništa ne menja i da Partizan nastavi da tone. Nedavno se slavni Vučela konačno odvažio da odjebe iz kluba, ali je veće mudraca u skupštini crno – belih odbilo njegovu ostavku. Valjda im je super ovako kako je. Kao i u većini slučajeva u našem fudbalu, običnom čoveku ništa nije jasno. Jedno je sigurno – FK Partizan je na ivici ambisa, a ne primećuje se volja da se bilo šta promeni. Teška vremena.

Puača

Iz rubrike „patološko baronisanje“, posle sage za lažnom psihoterapeutkinjom Sašom Sredanović, izdvojićemo još jedan biser sa ovih prostora. Reč je o Petru Puači, bivšem napadaču Crvene Zvezde koji se posle preselio na Apenine.

Portal „FakeNews Tragač“ radi šmekerski posao i raskrinkava lažne vesti i idiotluke kojih je sve više u današnjim medijima i na društvenim mrežama. Ovoga puta, na tapetu je bio Puača koji se malko opustio te je u nastupima u javnosti poprilično nabildovao svoju fudbalsku biografiju. Kako kažu u „Tragaču“, slagao je da je nastupao za čak četiri kluba: Đenovu, Peskaru, Nicu i Osasunu. Ovaj podatak zvuči bizarno iz prostog razloga što se u današnje vreme može sve proveriti. Posebno zato što se radi o velikim i poznatim evropskim klubovima.

U jednom nastupu u emisiji kod briljantne voditeljke Jovane Jeremić ispričao je anegdotu sa jednog meča u Italiji. Kaže kako je popio crveni karton igrajući za Kremoneze protiv Lećea. Navodno je izvređao nekog Albanca iz protivničkog tima. „Mrzim Albance“, kaže on u emisiji. Iz FK Kremoneze poručuju da dotični nikada nije dobio crveni karton igrajući za njih. Puača je, čini se, kao i ostali Jovanini gosti, stvarno počeo da veruje u ono što lupeta, te je portalu koji je sve ovo objavio zapretio tužbom.

Postavlja se pitanje šta je ovom čoveku sve to trebalo. Najgore od svega je to što već godinama uči decu da igraju fudbal u školi koju je osnovao. Nema šta, napravio je sebi odličnu reklamu.

Prštanje

Krenulo je da pršti na fudbalskoj evro – sceni. Ulazimo u period kada mečevi Lige šampiona i Lige Evrope stvarno dobijaju na značaju i okupljaju fanove širom sveta ispred malih ekrana. Među četvrtfinalnim parovima nađe se tu i tamo neki zalutali klub poput Benfike u Ligi šampiona i Union Sent Žiloaza (to su nekad bile cigare kol‘ko se ja sećam) u Ligi Evrope.

Prštaće na sve strane u Ligi šampiona. Ako izuzmemo duel Benfike i Intera koji ne privlači baš mnogo pažnje, ostala tri para garantuju spektakl i retko ko bi se usudio da predvidi ishod.

Dva tima ulaze u završnicu sa novim trenerima: Čelzi ide na Real, a Bajern na Siti. I ako se za plavce može reći da igraju katastrofalan fudbal ove sezone i da će im Frenk Lampard teško pomoći, Bajern je, predvođen Tomasom Tuhelom, strah i trepet za svaku ekipu. Videćemo šta je Gvardiola spremio u ovom dvomeču. I na kraju, taktički spektakl u režiji Napolija i Milana. Pa ko šta voli.

Ni u Ligi Evrope neće biti ništa manje zanimljivo. Iz godine u godinu ovo takmičenje privlači sve veću pažnju jer se u završnici nađu neki evropski giganti koji preko titule mogu da obezbede direktno učešće u Ligi šampiona sledeće sezone. Juventus, Junajted, Roma i Sevilja svakako garantuju dobru zabavu do samog kraja. Favorit za osvajanje Lige Evrope je naravno – Sevilja. Poznavaoci fudbala znaju zašto.