SINIŠA TUFEGDŽIĆ, VIRTUOZ SA HARMONIKOM IZ NAŠEG KOMŠILUKA, DOBITNIK „ZLATNE ZNAČKE“ KULTURNO PROSVETNE ZAJEDNICE

Upornost pobeđuje u svemu, pa i u muzici

U muzičkom svetu gotovo da ne postoji onaj ko ne zna za ime Siniše Tufegdžića, harmonikaša. Ukoliko ste ljubitelj narodnih melodija i kola, onda sigurno znate kompozicije bez kojih nema slavlja, a to su „Mercedes kolo“ i „Čokoladni voz“, ali da li znate da ih je komponovao baš Siniša Tufegdžić iz Radenkovića?
Ovaj naš ugledni muzičar u decembru je dobio visoko priznanje od strane Kulturno prosvetne zajednice naše zemlje, odnosno „Zlatnu značku“ za svoj doprinos u oblasti kulture.
Sremska Mitrovica može da se pohvali da je ovoga puta nagrađeno više lica iz tog grada, pored muzičkog umetnika Tufegdžića. Dobitnici zlatnih znački su dirigent hora „Irida“ Aleksandra Garunović, profesor klavira Cecilija Tomkić, pedagog likovne umetnosti Ivan Vešić i doktor srpske književnosti Slađana Milenković. Žiri za dodelu „Zlatne značke“ činili su prof. dr Uroš Dojčinović, Miomir Filipović, Božica Velousos i Živorad Ajdačić.
– „Zlatna značka“ je jedna od tri najveća državna priznanja u kulturi, tako da mi mnogo znači. Poslednjih godina sam stalni saradnik Radio televizije Srbije, sa svojim orkestrom sam učestvovao na raznim svečanostima, koncertima, manifestaciji „Sabor pesme i lepote Srbije“, na svim poljima sarađujem i sa Radio Beogradom. Zahvaljujući takvom angažovanju, bio sam predložen među velikim brojem umetnika iz svih oblasti kulture i čast mi je da sam dobio to priznanje. Jednoga dana, kada mene ne bude, znaće se da sam, pored mog estradnog bavljenja muzičkim poslom, doprineo svojim radom i ostavio nešto lepo svom narodu, kaže Siniša.
Od oca harmonikaša, sa svojih sedam godina, Siniša je kao mali zavoleo harmoniku. Malim prstima je prebirao po dugmićima, od kojih se ni danas nije razdvojio. Talenat je bio nesporan. Školovao se kod profesora Aleksandra Todorovića Krnjevca. Prvo angažovanje došlo je volonterski, sa 12 godina, naravno u lokalnoj kafani. Od nje, pa sve do zvezda, išao je Siniša, pa je tako postao i „prva harmonika Jugoslavije“. Prvi put je na tu scenu stupio sa samo 15 godina.
– Upornost pobeđuje u svemu, pa i u muzici, a najbolje je to kada se spoji sa talentom. Na takmičenje Prva harmonika Jugoslavije, u Sokobanji sam išao pet puta. Prvo kao junior, jer sam pobedio na takmičenju u Obrenovcu, pa me je to kvalifikovalo za ovo takmičenje. Prvo iskustvo mi se mnogo svidelo, imao sam tada petnaestak godina. To je bio veliki izazov, jer su dolazili mnogi takmičari sa različitih strana. Takmičio sam se 1986. godine i bio sam treći, 1987. godine sam bio drugi, 1988. godine sam bio vojnik, pa sam opet bio drugi, što je bilo dobro, jer posle možda ne bih mogao svoj uspeh da marketinški ispromovišem kako treba. Međutim, onda sam mislio da odustanem. Otac mi je tada bio velika podrška i savetovao me da to ne činim. Poslušao sam, ipak sam izašao na takmičenje i posle vojske i rekao sam: „Ili pobeđujem ili se više ne takmičim.“ 1989. godine sam pobedio i tako je krenuo moj estradni put, seća se Tufegdžić.

Posle nagrade za prvu harmoniku Jugoslavije, dobijao je pohvale da svira kao Kodić, Krnjevac, kao Bane Đokić… Tada je shvatio da mora postati originalan, te kreće sa komponovanjem. Tako je nastao „Čokoladni voz“. Nema slavlja na kome neće biti odsvirana neka od kompozicija našeg sagovornika. Kroz karijeru upoznao je i radio sa mnogo poznatih pevača, a onda je i on postao upravo to. Poznat i cenjen u muzičkom svetu.
Odsvirao je deonice za harmoniku u preko 800 pesama, od kojih su pesme Šabana Šaulića, Vide Pavlović, Šerifa Konjevića, Enesa Begovića i mnogih drugih. Komponovao je više od 300 muzičkih ostvarenja i i dalje ne prestaje da iznenađuje. Sada radi sa svojim orkestrom, ali i na novim pesmama za orkestar, što će biti novina u njegovoj karijeri.

Nagrade

Siniša Tufegdžić pobrao je brojne nagrade od detinjstva pa sve do sada. Neke koje su obeležile njegovu karijeru, pre priznanja Kulturno prosvetne zajednice, u njegove ruke stigle su 1998. godine, kada je dobio godišnje priznanje, nagradu „Melco“ kao instrumentalista godine na manifestaciji „YU dani estrade“. Te godine je počeo da radi u studiju Gorana Ratkovića Raleta. Njegova harmonika čula se na albumima tadašnjih brojnih zvezda „Grand produkcije“. Na turneji po Americi pratio je, Miloša i Baneta Bojanića, Daru Bubamaru, posle i Lepu Brenu. Sve dotadašnje rekorde Tufegdžić je oborio 2000. godine, kada je snimio album „Mercedes“. Istoimeno kolo postalo je apsolutni hit na domaćoj muzičkoj sceni. Miodrag M. Ilić, čelni čovek „Juvekomerca“, diskokuće koja je objavila to izdanje, pričao je da je Sinišin album prodat u mnogo većem tiražu nego brojne pevačke kasete. Posle tri godine, na manifestaciji „Zlatni melos“, Siniša Tufegdžić se okitio novim priznanjem, dobio je nagradu „Melco“ za najslušanije kolo. Sa harmonikom je obišao pola sveta.

Aleksandra Dražić