INTERVJU: SLAĐANA MILENKOVIĆ, DOBITNICA ZLATNE ZNAČKE KULTURNO PROSVETNE ZAJEDNICE SRBIJE

Knjiga i književnost neće nestati

Krajem 2023. godine tradicionalno su dodeljene zlatne značke, pojedincima koji su se istakli svojim radom i zalaganjem u oblasti kulture, odnosno umetničkog stvaralaštva. Priznanja dodeljuje Kulturno prosvetna zajednica Srbije, a Sremska Mitrovica može da se pohvali da je ovoga puta nagrađeno više lica iz tog grada. Dobitnici zlatnih znački su dirigent hora „Irida“ Aleksandra Garunović, profesor klavira Cecilija Tomkić, muzički umetnik Siniša Tufegdžić, pedagog likovne umetnosti Ivan Vešić i doktor srpske književnosti Slađana Milenković. Žiri za dodelu „Zlatne značke“ činili su prof. dr Uroš Dojčinović, Miomir Filipović, Božica Velousos i Živorad Ajdačić.
U ovom, ali i u narednim izdanjima „M novina“ predstavićemo dobitnike zlatnih znački, koji su doprineli razvoju kulturnih delatnosti u Sremskoj Mitrovici, ali i šire.
Prof. dr Slađana Milenković rođena je 1973. godine. Ona je doktor srpske književnosti, književnik, profesor, ali i novinar. Radi u Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače i poslovne informatičare – „Sirmijum“ u Sremskoj Mitrovici kao profesor, a u periodu od 2005. do 2016. godine bila je i direktor. Doprinela je reformi škole i akreditaciji više studijskih programa iz tri različita polja i drugog stepena visokog obrazovanja. Ustanova je pod njenim rukovodstvom dobila Vukovu povelju i nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“.
Slađana Milenković je jedan deo profesionalnog života bila glavni i odgovorni urednik Radio televizije „M“ u Sremskoj Mitrovici, ali i novinar u međunarodnim informativnim agencijama, a glavni i odgovorni urednik je Časopisa za nauku, kulturu i umetnost „Sunčani sat“. Objavila je knjigu intervjua sa poznatim ličnostima „Živa reč“.
Milenkovićeva je autor više zbirki poezije. To su „Jutro zaspale srne“, „Goniči snova“, „Potpis sna“, „Drugim rečima“, „September city“ izbor poezije na poljskom jeziku i „Kroz trepavice sipam tugu“. Pesme su joj prevedene na više jezika.
– Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam dobila zlatnu značku za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture. Od početka svog života, ili od početka profesionalnog života, ja sam delovala u oblasti kulture. Još u osnovnoj školi počela sam da recitujem i da pišem. Pretpostavljam da je Kulturno prosvetna zajednica u obzir uzela sva ta polja kulture, kojima se bavim, jer nije to samo profesorski i književni rad. Tu spada i podsticanje mladih da se bave kreativnim stvaralaštvom. Bila sam veoma srećna kada sam nagrađena i mnogo ljudi mi je reklo da sam to i zaslužila. Vrlo sam zahvalna što je to neko prepoznao i drago mi je da su trud, rad i zalaganje nagrađeni, rekla je Slađana Milenković.
Objavila je više desetina književnih kritika, naučnih i stručnih studija, učestvovala je na više međunarodnih konferencija u zemlji i inostranstvu. Koautor je više seminara za stručno usavršavanje vaspitača, učitelja i stručnih saradnika. Autor je udžbenika „Mediji i obrazovanje“, „Govorno stvaralaštvo dece“, „Metodika razvoja verbalne komunikacije i govornog stvaralaštva“, „Rad na razvoju govora sa decom sa posebnim potrebama“, „Kreativno pisanje“ i „Mediji i deca“. Objavila je naučne monografije „Autoreferencijalnost u poeziji Branka Miljkovića“, „Metodika razvoja govora“, „Medijska kultura“, „Dete i knjiga“, „Pesničkim stazama Dimitrija Mitrinovića“, „Bajkovit svet detinjstva“ i „Poetika vedre melanoholije: O književnom stvaralaštvu Todora Bjelkića“.
– Udžbenici koje sam pisala su nastali kao proizvod dugogodišnjeg rada, kad sam shvatila da nam fali nova literatura, naročito u oblasti za decu. Danas postoji, čini mi se, formalno kao segment nastave srpskog jezika, kultura govora. To je nešto što se neguje i na ulici, ali i kroz medije. Deca kako odrastaju su sve više pod uticajem faktora van porodice i kuće, tako da se to mnogo promenilo. Aktuelni su neki novi načini komunikacije, kroz vizuelnu sferu. To bi trebalo ponovo analizirati i prilagoditi, objašnjava naša sagovornica.
Na pitanje da li se više oseća kao pesnik, novinar, profesor ili nešto drugo, Slađana za „M novine“ kaže, da je sve to, ali da je ljudi prepoznaju po radu i vremenu provedenom sa njom.
– Samo menjam redosled! Uglavnom je profesor nešto po čemu mene ljudi prepoznaju, u profesionalnom smislu. Dok sam studirala, dosta sam objavljivala poeziju, čak i u Japanu. To je bilo vreme bez interneta i nije bilo lako. Sada kad sretnem neke ljude iz organizacije Festivala mladih u Vrbasu, gde sam bila finalista, što je tada bio znak kvaliteta, prepoznaju me kao pesnikinju. Oni koji su sa mnom sarađivali u medijima, obraćaju mi se kao novinaru. Tako i đaci, koji su sada već odrasli ljudi, javljaju mi se kao profesoru. U početku sam radila u osnovnoj školi i srećna sam kada vidim da sam im ostala u lepom sećanju, a to mi greje dušu, kaže Milenkovićeva.
Kulturni život jedne zajednice opstaje zahvaljujući onima koji stvaraju, ali i zahvaljujući konzumentima tih sadržaja, bez obzira na to koliko se sve modernizuje.
– Kultura opstaje, kao i svi njeni oblici izražavanja, u smislu promocija, festivala… Nešto dobija na značaju, a nešto ga menja. Prvu pesmu sam napisala u drugom razredu osnovne škole u Noćaju i upravo to vreme provedeno u selu je moja riznica iz koje crpim inspiraciju i snagu. Tada sam počela i da recitujem, a upravo to sve postoji i danas. Menjala su se vremena, od društvenog uređenja, preko države, ali mladi i dalje, itekako stvaraju. Među mojim studentima ima i onih koji prate moje rubrike „Knjiga za vikend“, a pronađu na internetu. Zahvaljujući savremenim sredstvima informisanja, dolaze do informacija, to pogledaju, pročitaju i onda mi posle o tome diskutujemo. To, dakle, nije nešto što je deo obaveznog gradiva i iznenade me studenti koliko imaju dobar izbor, šta čitaju. Svedoci smo da i na promocijama književnih dela ima jedan broj mladih. Knjiga i književnost neće nestati, kultura neće nestati dok ima mladih koji žele time da se bave, optimistično kaže Slađana Milenković.
Na novinarsko pitanje, kakve su knjige koje mi danas čitamo, naša sagovornica kaže da se ne može tvrditi da je neka knjiga loša.
– Što se tiče savremene književnosti, situacija je slična kao i u svim ostalim oblastima života. Sve je lako dostupno i ništa nije garant kvaliteta. Ako je sudeći po mojim studentima, ali i drugim mladima kojima sam se bavila u Fondu „Atanasije Stojković“, pa kroz festival mladih pesnika „Mašta i snovi“, uvidela sam da oni prepoznaju kvalitet. Naše obrazovanje, pre svega, nije izgubilo kvalitet i oni kroz školovanje izgrađuju čitalački ukus. Smatram da su i društvene mreže doprinele promovisanju poezije. Pesnici su počeli da objavljuju na svojim fejsbuk profilima svoje pesme i tu ih pročita više ljudi, nego što bi pročitalo u okviru knjige, ističe Milenkovićeva.
Govoreći o mladima, Slađana Milenković je izričita u tome da svakog književnika oblikuju ljudi koje susreće i sa kojima sarađuje, a to je naročito izraženo u mlađem dobu.
– Spomenula bih svoju profesoricu srpskog jezika u srednjoj školi, Gordanu Slobodu, koja više nije među nama. Ona je prepoznala moj talenat i neke moje sastave je slala na konkurse. Dobijala sam nagrade, što je meni tada bilo iznenađujuće. Ona me je nekako usmerila, čini mi se. Želela sam da studiram engleski jezik ili političke nauke, ali zbog nje sam se odlučila za srpski jezik i književnost i nijednog trenutka se nisam pokajala, objašnjava Slađana.
I sama je kao profesor i mentor podstakla mnoge studente da rade na sebi, prijavljuju se na takmičenja i beleže uspehe.
– Na kraju, poručila bih mladima da čitaju i da se upoznaju sa drugim piscima, kao što je na mene uticao Branko Miljković. Pored toga, velikog traga na mene su ostavile narodne lirske i epske pesme. To je nešto što je u našem DNK i preporučujem mladima da obrate na to pažnju, jer mi bismo trebali da negujemo svoju tradiciju. Zahvalna sam što sam u životu dobila velike šanse da se dokažem, još kao mlada, ali bila mi je i velika odgovornost da te šanse iskoristim na najbolji način, za dobrobit celokupnog društva i ljudi koji su sa tim povezani. Kada ti Bog da talenat, potrebno je raditi na njemu i nikako ga ne bismo smeli zapostaviti, zaključila je Slađana Milenković.
U narednom periodu naša sagovornica nastaviće da se bavi istraživanjima u oblasti književnosti, naročito književnosti za decu i podsticanju govora dece. Neke je već izložila na naučnim skupovima, a očekuje se njihovo objavljivanje u zbornicima.

Književne kritike

U poslednjih nekoliko godina Slađana Milenković se posvetila i pisanju književnih kritika. Kaže, u Srbiji postoje sjajni kritičari, ali bi bilo dobro da ih ima više.
– Potrebno je, najpre, vrlo dobro poznavati književnu teoriju i istoriju, da bi se bavio kritikom. Književnu kritiku može da napiše onaj ko je dobar čitalac, ne mora to samo biti profesor, ali mora da ima osećaj za analizu. Nama nedostaje prava književna kritika, koja bi vrednovala književna dela i ocenila nešto kao dobro ili loše. Kritike su sada više pozitivne, odnosno, to su prikazi nekih dela. Vrlo sam srećna jer su moje kritike objavljene u uglednim časopisima, kao što je „Povelja“ iz Kraljeva, „Koraci“ iz Kragujevca, „Trag“ iz Vrbasa, „Bdenje“ iz Svrljiga i drugi. Sve to zahteva ozbiljan rad, a zato nešto mora i da trpi. U mom slučaju poezija, kojom ne stižem sada toliko da se bavim, koliko bih želela. Međutim, objavljena mi je zbirka „Kroz trepavice sipam tugu“, koja je imala i veliki broj promocija, kaže Slađana Milenković.

Aleksandra Dražić

Cecilija Tomkić, intervju

Aleksandra Garunović, intervju

Siniša Tufegdžić, intervju