SVETSKI DAN IGRE, 29. APRIL: SREM U RITMU

Različiti stilovi, ista strast

Bojan Paunović i Royal Dance Studio

Ples može se smatrati univerzalnim jezikom svetskih zajednica. Ljubitelje plesanja spajaju ista strast, a različiti stilovi pružaju društvu mozaik ritmova i koraka.
Međunarodni savet za igru 1982. godine ustanovio je i Svetski dan igre, koji se obeležava svakog 29. aprila. Ovaj datum je izabran, jer je tada rođen reformator igre Žan Žorž Nover. Na taj dan u svetu se održavaju brojne manifestacije, posvećene igri. Cilj je da se poveća svest o važnosti plesa.
Ples je fizička aktivnost, koja ima veoma važnu ulogu u održavanju zdravlja. Poboljšava funkciju srca, povećava izdržljivost, povećava fizičko samopouzdanje i redukuje stres.
Postoje različiti oblici plesa, a evo i jedne zanimljivosti vezane za Srbiju: Maga Magazinović je 1912. godine organizovala prvi nastup svojim učenicama, koje su igrale potpuno bose. Ona je omogućila svim devojčicama da igraju i da ostvare svoje snove, iako se tada živelo veoma patrijarhalnim životom. Maga Magazinović bila je balerina, koreograf i profesorka, veliki borac za ženska prava.
U ovom izdanju M novina potrudili smo se da vas sprovedemo kroz različite stilove plesa, koji se neguju na teritoriji Srema.

Rumski šou ples

U Rumi od 2015. godine deluje Royal Dance Studio, a u Inđiji od 2013. godine.
Kako saznajemo od trenera Bojana Paunovića, u studiju se radi sa decom i mladima uzrasta od tri do 23 godine. Trenutno imaju preko 250 članova, a bave se modernim plesovima: džez baletom, šou densom, pop densom, modernim baletom i gimnastikom.
– Naš cilj je, pored plesnih lekcija, psihičko i fizičko razvijanje dece, timski rad, pedagoški rad, kako bi se razvili u odrasla, savesna bića. Cilj naše škole nije samo da naučiš korake, već da razviješ širi skup veština i doživljaja kroz pokret, ističe trener Paunović.
Kada je reč o učenju plesne tehnike, tu je osnovni cilj savladavanje različitih stilova, pravilnog držanja tela, ritma i koordinacije. U sferi razvoja fizičke kondicije treba istaći da ples poboljšava snagu, fleksibilnost, izdržljivost i ravnotežu, često deluje kao zabavni oblik treninga. Takođe, plesne škole podstiču da se kroz pokret izražavaju emocije i lični stil, što je posebno važno u savremenim i scenskim plesovima. Ono što je, takođe, izuzetno važno je socijalizacija, posebno mlađih polaznika.
U plesnoj školi polaznici se uče da sarađuju sa partnerom ili grupom, upoznaju se novi ljudi i razvijaju komunikacione veštine. Ništa manje važna nije ni činjenica da redovni treninzi i javni nastupi pomažu sticanju sigurnosti u sebe i stvaranje radnih navika. Naravno, ne i poslednje po važnosti je da se kroz ples upoznaju različite kulture i tradicije povezane sa određenim stilovima plesa.
– Naša deca idu na razna takmičenja i festivale kako u Srbiji, tako i u celoj Evropi i osvajamo prestižne nagrade gde god da odemo. Treneri su profesionalci, koji idu na seminare, kako bi što više napredovali i svoje iskustvo najbolje prenosili deci, rekao je za naše novine Bojan Paunović.

Novopazovčanin Nikola Đurić učestvuje u „Ritmu Evrope“

Novopazovčanin u „Ritmu Evrope“

Nikola Đurić je mladi plesač iz Nove Pazove, koji je javnosti postao poznat kao deo plesne ekipe mlade pevačice Milice Pejković, nekada Pinkove zvezdice, a danas jedne od finalista velikog muzičkog takmičenja za mlade „Ritam Evrope“.
Igra i ples uvek idu zajedno, a tako je i kod Nikole.
– Plesom se, javno, bavim kratko, ali igram od detinjstva. Volim modernu muziku. Razmišljanja o pevanju su sve učestalija i mislim da imam talenat i za to… Poziv da budem deo plesne ekipe Milice Pejković, kao jedini momak, nisam očekivao, ali sam ga rado prihvatio u želji da probam nešto novo i drugačije. Ritam Evrope je velika manifestacija, kao Evrovizija, organizacija samog programa je profesionalna, kao i rad sa muzičarima i koreografima. Devojke iz ekipe su stvarno talentovane, kolegijalne… Nastupamo na Grand finalu u Derventi 22. maja, pod rednim brojem 17. Ozbiljne pripreme su već uveliko počele i veoma se radujemo dolasku u Bosnu i nadamo se što boljem uspehu i plasmanu, rekao je Đurić.
Iako se misli da je ples uglavnom ženska aktivnost, bez plesača na podijumu igra ne može biti potpuna, smatra dvadesetogodišnji Nikola.
– Okolina me podržava i pozitivno reaguje na moje plesne nastupe. To je jako važno, jer uvek ima predrasuda, ali ja se ne obazirem na to. Ples te osmeli, daje ti novu energiju. Već razmišljam i o svojim pesmama, koje ću predstaviti, nadam se, na leto.

Vatreni latino plesovi su izbor Mirjane Barićak iz Inđije

Ples, način povezivanja sa različitim kulturama

„Za mene ples nije samo hobi, već način izražavanja, unutrašnjeg rasta i povezivanja sa ljudima širom sveta“, rečenica je kojom je započela svoju priču dvadesetosmogodišnja Mirjana Barićak iz Inđije, po obrazovanju menadžer u medijima, koja danas radi u oblasti ljudskih resursa, kao specijalista za akviziciju talenata. Njeno slobodno vreme pripada ritmu baćate, salse i kizombe, a kako kaže, plesom se bavi već tri godine.
– Plesom sam počela da se bavim iz ljubavi prema latino kulturi i njihovim plesovima, kao i iz želje da istaknem ženstvenost kroz pokret, kaže Mirjana i dodaje da je tokom vremena provedenog na plesnom podijumu, kod sebe, primetila velike promene.
– Ples mi je doneo promene, pre svega, u samopouzdanju, držanju i energiji. Pored toga, stekla sam neverovatna prijateljstva i uspomene koje ću pamtiti. Za mene je ples mnogo više od pokreta, ples je emocija kroz pokret. Svaki ritam i svaka pesma nose svoju priču, a plesač kroz pokret daje deo svoje lične emocije, rekla je Barićak.
Trenutno trenira u plesnom studiju „Dance Star“ u Staroj Pazovi, gde aktivno učestvuje u humanitarnim nastupima, dok često posećuje i plesne večeri i festivale. Još uvek ne odlazi na takmičenja, a kao najveći izazov navodi da je bilo najteže pobediti samu sebe.
– Danas smo naviknuti na perfekcionizam, a ples to ne traži. Najteže mi je bilo da se opustim i prihvatim da ne postoji pogrešan korak, svaki korak koji je drugačiji postaje lični pečat. U tome je i lepota plesa, dodaje Mirjana.
Naša sagovornica podelila je sa nama i jedan interesantan trenutak iz svoje plesne karijere.
– Pamtiću trenutak kada sam plesala baćatu u Dominikanskoj Republici. Taj osećaj da plešem u zemlji njenog porekla, sa partnerom čiji jezik tek delimično razumem, ali se savršeno razumemo kroz pokret, pokazao mi je koliko ples povezuje ljude, ističe ona i objašnjava da je baćata jedan od najpopularnijih latino plesova u svetu. Karakterišu ga mekani, tečni pokreti kukova i tela, uz snažan emocionalni izraz i blisku povezanost partnera. Danas se pleše u različitim stilovima, od tradicionalne do moderne baćate, i često se opisuje kao ples koji priča ljubavnu priču kroz pokret.

Mitrovačke balerine

Tri decenije baleta u Mitrovici

Sremska Mitrovica jedna je od retkih manjih sredina u našoj zemlji u kojoj kontinuirano već duže od tri decenije održavaju se časovi baleta, a u međuvremenu je registrovana i škola baleta. U Mitrovici stasavaju graciozne balerine, a malo je onih koji ne znaju za Olenu, osnivačicu Studija klasičnog i modernog baleta i njene devojčice.
O lepoj tradiciji govori i činjenica da većina današnjih članica postalo je od majki, koje su takođe nekada bile Olenine učenice.
Trenutno se u baletskoj školi u Mitrovici školuje treća generacija balerina, a oni su ogranak Baletske škole „Dimitrije Parlić“. Nastavu pohađaju u Mitrovici, a ispite polažu u Pančevu.
Osim klasičnog i modernog baleta ovde se pleše uz džez i savremenu muziku. Raskoš koreografija doveo ih je do članstva u Čirlider savezu Srbije, gde su rangirani kao treći u državi. Proglašeni su i za najbolje sportiste u savezu. Ne manje važno jeste i da učenici baleta, koji su nastavili školovanje, sada su na velikim pozornicama.
– Nedavno je održano Republičko takmičenje baletskih škola i Danijel Strniša, koji je počeo u našem studiju i ovde završio nižu baletsku školu, osvojio je prvu nagradu. Takođe i naša Sara Marin, koja je druga godina savremenog baleta u srednjoj baletskoj školi. Još što se Danijela tiče, on je prošle godine u Narodnom pozorištu igrao vojnika u baletskoj predstavi Krcko Oraščić, a ove godine je u organizaciji Instituta za umetničku igru, igrao glavnu ulogu u baletu Krcko Oraščić. Bilo je sedam predstava u „Madlenijanumu“, izjavila je Svetlana Olena Rimac.
Program baleta sa malom decom se odvija paralelno sa školom, jer se oni tu pripremaju za upis u baletsku školu, a cilj je da zavole klasičnu muziku.
EMN