Evropska produkcija

Često sa prijateljima vodim polemiku o tome gde se igra bolja košarka, u Americi ili u Evropi. Činjenica je da svaka strana ima dovoljno argumenata da tvrdi da je u pravu.

Sa jedne strane, pobornici evropske košarke kažu da je suština ove igre u taktici i košarkaškoj inteligenciji. Stoga su, kažu oni, mečevi Evrolige i Evrokupa praznik za oči onih istinskih zaljubljenika u ovaj sport.

Sa druge strane, imamo američki cirkus zvani NBA u kojem se neretko igraju mečevi sa 250 poena, a stiče se utisak da se malo ko trudi da igra odbranu. Ipak, treba uzeti u obzir da Ameri igraju mnogo više utakmica tokom sezone, i da se pravi basket sa akcentom na taktiku i strategiju igra tek u plejofu. Činjenica je takođe, da u NBA ligi igraju najbolji košarkaši na svetu i da sve što valja iz Evrope odlazi preko bare kada se ukaže prilika. Na posletku, dovoljno je videti američku reprezentaciju na velikim takmičenjima koja bukvalno sa pola snage satire svoje protivnike na putu do medalje. Treba uzeti u obzir i to da je poimanje sporta i sportskih dešavanja potpuno drugačije u Americi i na Starom kontinentu. Ako mene pitate, Ameri su tu otišli korak dalje, a ostatak sveta će kasnije ili pre gledati da iskopira njihova rešenja.

Sada gledamo NBA pizdariju ali u jako lošoj režiji evropske produkcije. Najbolji primer je Zvezdina utakmica prošlog utorka protiv manekena iz Milana. U petom minutu, rezultat na semaforu je pokazivao 3:0. Prva četvrtina se završila vođstvom Beograđana od 8:7!

Sistem takmičenja u Evroligi već ide tim putem. Međutim, veliki problem predstavlja činjenica da evropski klubovi nastupaju u više različitih takmičenja u isto vreme. Raspored je gust, igra se ogroman broj mečeva. Pritisak je ogroman, a svaka utakmica je važna. I dok učesnici NBA lige mogu sebi da priušte oscilacije u igri i rezultatima i da ponekad odmore svoje najbolje igrače, ovdašnji timovi nemaju taj luksuz.

Dodatni problem nastao je usled pandemije. Mnogo igrača izostaje, a dešava se da cele ekipe budu u autu zbog korone i da pauziraju po 10 – 15 dana jer nema ko da igra. Sve je to ubistvo za trenere koji muku muče da sastave tim, a brušenje forme u ovakvim uslovima je misaona imenica.

Rezultat svega toga je žestoko sranje od košarke koja se igra u Evropi u ovom momentu. Ne zna se ko pije a ko plaća. Rezultati su nenormalni, a o igri da ne pričamo. Sada gledamo NBA pizdariju ali u jako lošoj režiji evropske produkcije. Najbolji primer je Zvezdina utakmica prošlog utorka protiv manekena iz Milana. U petom minutu, rezultat na semaforu je pokazivao 3:0. Prva četvrtina se završila vođstvom Beograđana od 8:7! Bilo je svega, samo ne košarke. Naš klub, poslovično orijentisan na odbranu, u napadu nije mogao vola da ubode. Nisu ni Italijani bili baš raspucani, te su se gađali ciglama, posebno na početku meča.

Zvezda je, inače, prošle nedelje doživela dupli brodolom u  Evroligi. Misleći da imaju dva zicera, jer su bili domaćini u utorak i četvrtak, crveno – beli su prdnuli u čabar i zacementirali svoje mesto u donjem delu tabele. Prvo su izgubili od Milana, da bi dva dana kasnije ispustili 20 poena prednosti i poklonili pobedu francuskom Monaku. S obzirom na to da su šanse za top 8 praktično nikakve, igračima Crvene Zvezde je ostalo da se okrenu ABA ligi.

Partizan je u drugačijoj situaciji. Svakako da imaju tim koji je sposoban za veliki rezultat. Ostaje samo pitanje kako će Žoc izaći na kraj sa uporednim izazovima koje mu donose mečevi u Evropi i u ABA ligi, uzevši u obzir sve gore napisano. Biće pakleno teško.

Usled korone, ne cvetaju ruže ni u ostalim sportovima. Nekako je sve izgubilo draž jer je mnogo nepoznanica i iznenađujućih rezultata. Na kraju, naravno, najdeblji kraj izvlači sirotinja koja nema dovoljno igračkog kadra da isprati ovaj ringišpil.

Ostaje nam da se nadamo da ćemo pred kraj sezone biti u prilici da gledamo kvalitetne sportske predstave. Više nema kalkulisanja, igraju se završnice svih takmičenja, a valjda ćemo u međuvremenu i da se pozdravimo sa pandemijom i njenim propratnim pizdarijama. Pa da konačno nastavimo gde smo stali pre dve godine.

Foto: danas.rs