Ana

Ime Ana verovatno spada u najčešća ženska imena u hrišćanstvu. Gledano kroz istoriju, Marija i Ana su bila najpopularnija imena, pre svega zbog toga što su se tako zvale Bogorodica i njena majka. Religijski obrazac je bio presudan, pa i danas ime Ana je jedno od češćih u Srbiji. Ane su bile neke kraljice dinastije Nemanjića, njihove ćerke, snahe… Čuvena je Ana Bolen koja je ostala bez glave u mračnoj tjudorovskoj igri. Ana je bila i žena Vuka Karadžića. U novije vreme ponosili smo se Anom Ivanović. Ime Ana koren vuče iz hebrejskog Hana, u osnovi znači zahvalnost ili milost. Naše verzije tog imena su i Anica, Anka, Ankica… Ako se akcentuje dugosilaznim akcentom onda može da postane Ana kao kod čika Jove Zmaja (znate ono Pura Moca, mali Jova, dobra Jela i sprema Ana).
O Ana, je bio prvi veliki pop hit kojeg se sećam u izvođenju Srebrnih krila krajem 70-ih. A prvi palindrom za koji sam čula je Ana voli Milovana. Uopšte, ime Ana je vrlo zahvalno za jedan ozbiljan esej za koji ovde nema prostora. A Ana o kojoj se ovih dana priča naširoko je svakako Ana Brnabić, naša buduća premijerka.
Stari Latini kažu nomen est omen, odnosno ime je znamenje. Da li su sve Ane milosrdne i da li su zahvalne ne znam, znam da je ova Ana verovatno nešto najčudnije što je moglo da nas snađe. Ova Ana nam je politički svet okrenula naopačke, nastao je toliki zemljotres zbog njenog imenovanje za mandatara nove vlade, da mi se čini da ovde više nikad, ništa neće biti kao pre. Bez obzira na to koliko dugo Ana bude bila premijerka. Čak da bude i jedan dan, Srbija neće biti ista pre i posle Ane.
Meni ta žena deluje otresito, inteligentno, otvoreno i energično. Između nje i Ivice Dačića uvek bih birala nju, da neko hoće da mi da šansu da biram. Ali između nje i Zorane Mihajlović zaista ne znam koga bih više volela da vidim na čelu srpske vlade. Što će reći, meni je važno da Srbija konačno ima premijerku, a ne premijera. Mada, priznajem ni u najluđim snovima nisam očekivala da će Vučić povući ovako hrabar potez.
Reakcija opozicije na izbor Ane Brnabić je očekivana. Desničari, ko desničari, sa njima je sve jasno. Oni su iskreni u svojoj kritici, jer hajde da se ne lažemo premijerka, pa još gej je previše i za malo liberalnije likove od Boška Obradovića i muftije Zukorlića. U prevodu, zna se gde je ženi mesto. Ali, građanisti, nabeđeni evropejci, ovi što su nam držali lekcije o ljudskim pravima, e njihovi komentari mi se gade. DS ili ono što je od njega ostalo u sasluženju bivšeg ombudsmana su se pokazali kao najžešći kritičari Ane Brnabić. Ne zna se šta im više smeta, to što je gej, ili to što je žena. Oni više ne znaju gde udaraju. U osnovi, ja potpuno razumem njihov bes. Vučić im je uzeo politiku, i tu njihovu politiku vodi sto puta bolje i uspešnije nego što su oni. I sada su ostali ko riba na suvom. Pa po sistemu kiselo je grožđe, hajde da omalovažavamo Anu Brnabić, a preko nje u stvari Vučića. Kao, ona nije dovoljno stručna, previše se ističe njena seksualna orijentacija, nije to najbitnije. Naravno da nije, ali rođaci moji mali nevaljali, pa što vi niste napravili takav potez? Pa vi 2008. niste smeli ni Bojana Pajtića da stavite za premijera, a tada je to apsolutno zasluživao po izbornim rezultatima, nego ste izumeli Mirka Cvetkovića. A zašto, pa verovatno zato što je Pajtić bio previše Vojvođanin za beogradski ukus, jer pobogu kako će Srbija to primiti? I tu je ključ. To da Vučića nije briga kako će Srbija to primiti, a žuti na čelu sa Tadićem su večito strepeli za svoj politički rejting. Pa kako su radili tako su i prošli. I na kraju im je bivši radikal pokazao kako se vlada i kako se stvari pomeraju. A mali nevaljali rođaci sad mogu samo da se nerviraju, da budu zlobni i da se grudvaju sami sa sobom.
Politika je mnogo zeznut posao. Ko zna koliko će Ana koštati Aleksandra? Šta se iza brda valja mi ne znamo. Nama posmatračima ostaje pojavni oblik, spoljna manifestacija. A to je činjenica da nam je na čelu vlade pre svega žena, pa još manjinske seksualne orijentacije. Malo li je za ovu Srbiju?