MRTAV UGAO

Hrkljuš

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka  ekipa sarajevskih entuzijasta snimala je televizijske skečeve koji su postali legendarni. „Top lista nadrealista“ je u velikoj meri predvidela sve što će se dogoditi na ovim prostorima u vremenu koje dolazi. Ostaće upamćene scene oružanih  borbi između članova porodice oko prostorija u stanu, kao i podela Sarajeva. I sve to nekoliko godina pre izbijanja rata i svih pizdarija koje su zadesile nesrećni narod u Bosni.

U moru urnebesnih skečeva koji su bili svojevrsna kritika društva u kojem živimo, našao se i onaj u kojem Nele, Zena, Đura i ostala ekipa igraju „Hrkljuš“. Raspoređeni u krug na nekoj seoskoj livadi, dobacuju se loptom, a onaj koji je ispusti, sam sebe kažnjava pesnicom u glavu.

Ova igra koja veze s mozgom nema, oživela je ponovo posle 30 godina. Grupa košarkaša u crveno-belom dresu, nastanjena na Malom Kalemegdanu, redovono upražnjava „Hrkljuš“ već nedeljama unazad. Mučenje je gledati Zvezdin tim ovih dana. Pogotovo u Evroligi. Posle sjajnog starta sezone i čelične odbrane koju su demonstrirali Radonjićevi puleni, naišao je sušni period i patnja na terenu.

Sada je već evidentno da u Zvezdinim redovima nema igrača koji može da umuva koš i povuče ekipu. Jedno vreme je to bio Nikola Kalinić, ali i on jadan ne može postići da izgara na obe strane terena. Zasitio se, unervozio, a ostatak ekipe ne zna gde udara.

Ruku na srce, Zvezda stvarno ima kadrovskih problema od početka sezone, ali ih imaju i drugi. Tu dolazimo do neizbežne istine – Dejan Radonjić raspolaže tankom klupom. U momentu kada je nekoliko igrača povređeno ili bolesno, Zvezdin trener mora da se okrene nekim rešenjima koja ne donose rezultate. Tu pre svega mislim na Dejana Davidovca, momka koji već godinama deluje iz senke. I u tome je i problem. Koji se bre sportista, a da nije veteran, zadovoljava delovanjem iz senke? Igrači takvog karaktera nemaju mesta u šampionskim ekipama.

Tu su još neki momci koji šansu dobijaju na kašičicu,  ali kada i dobiju veću minutažu, ne urade ništa. Zvezdi je potrebno barem dva dobra pojačanja kako bi se nadali nečemu u ovoj sezoni. Mnogo je utakmica, paklen je tempo. Mnogi bi rekli nehuman. Igra se dva puta nedeljno u Evroligi, a onda preko vikenda u regionalnom takmičenju. Zamislite samo koliko vremena igrači provedu u putu, kada se, na primer, iz Rusije vrate u Beograd, pa busom na neki meč ABA lige. Pa za nekoliko dana opet u avion. Surovo.

Nešto lakši posao, barem za sad, imaju Zvezdini ljuti rivali. Partizan gazi sve pred sobom od početka sezone, a čuveni Žocov potpis u igri se polako nazire. Ostaje da se vidi kako će se gust raspored u narednim nedeljama odraziti na igru Partizana, ali stiče se utisak da crno – beli imaju daleko jači tim od svih svojih rivala u regionu. Osvajanje Evrokupa se postavlja kao imperativ za ovu ekipu koju sa klupe predvodi naš najbolji stručnjak.

U novembru nas čeka derbi, a pitanje je u kakvom će raspoloženju ove dve ekipe dočekati utakmicu koja bi mogla puno toga da znači u borbi za prvo mesto u ABA ligi. Partizan je svakako favorit, ali ne treba zaboraviti da svaki tim u toku sezone, u nekom momentu zaigra „Hrkljuš“.