Ogledalce, ogledalce…

Poslednja podela sredstava za medije od strane Grada Sremska Mitrovica, na konkursu za projektno finansiranje (treća podela ove godine, u iznosu od nekih osam miliona dinara), izazvala je različite komentare kod onih koji su na konkursu učestvovali. Što je očekivano, jer postoje bar tri grupe u koje se mogu svrstati, kako zadovoljni, tako i nezadovoljni predstavnici medija, kako štampanih, tako i elektronskih.
Prvu čine oni vlasti i potrebni i omiljeni, jer svaka vlast voli medije na jedan specifičan način. To je kao ona priča o zloj kraljici koja je sa dvora proterala Snežanu, ostavivši je u šumi da živi sa patuljcima. Ta gospoja je, sećamo se svi te bajke, imala čarobno ogledalce koje je na pitanje vlasnice „ko je najlepši na svetu“, odgovaralo da je to ipak lepa Snežana. Zato su ogledala porazbijana, a njih su zamenili mediji. I vlast je zadovoljna, jer unapred zna odgovore na nebulozna pitanja o sopstvenoj lepoti, pameti i poštenju.
Drugu grupu čine oni mediji koji vlasti možda baš i nisu najneophodniji, ali su svakako poslušni, a poslušan pas se uvek nagradi nekom koskom. Svako voli kad mu se maše repom, jer tad ne mora sam da maše.
U gruboj podeli, ima tu i neka treća grupa; to su oni nezadovoljnici koji su dobili neku crkavicu, ili nisu dobili ništa. U toj trećoj grupi se nalaze oni koje ne voli nijedna vlast, jer da nije te treće grupe, ko bi zloj kraljici rekao da negde u dubokoj šumi, u kolibi sa sedam patuljaka živi lepa Snežana, koja je od kraljice i mlađa i lepša. Šta da se radi. Što bi rekao Arsen: Uvek ima treći, taj treći koji zna…
Ali, da je u ono vreme bilo medija, a ne samo ogledala, neke uvažene persone nikad ne bi bile u situaciji da se uvere kakva je stvarnost.
Džaba su se novinari nadali da će ukidanjem (para)državnih medija i uvođenjem sufinansiranja projekata od javnog značaja, dobiti veću slobodu. Desilo se upravo obrnuto. U komisijama čiji se članovi strogo kontrolišu od strane „poslodavca“, često sede nekompetentni i podmitljivi pojedinci, a kad se tome doda i samovolja vlastodržaca, jasno da će pare dobiti samo onaj koji „vezuje konja gde mu aga kaže“.
Već godinama sredstva za projekte koje teško da je iko ikad video, dobijaju sasvim određeni miljenici. A ovoj bratiji se, među štampanim medijima priključio i jedan koji je nezanimljiviji čak i od čuvenih „Sremskih novina“, čija je valjda jedina preporuka pred vlastodršcima to da se, kako sami kažu, „ne bave politikom“? Možda se bave tamburanjem, ili kakvom drugom sekcijskom aktivnošću?
Zahvaljujući medijima i projektnom finansiranju, čak su i bajke za decu postale subverzivne. Umesto poučne bajke o Snežani i sedam patuljaka, dobili smo „smrdljivu bajku“, u kojoj nije poželjno ni da vlast vidi svoje sopstveno lice. Jer, šta tu ko ima da remeti harmoniju vlasti? Kao da je njoj malo svoje muke, u nastojanjima da nam stvori svetliju budućnost? Umemo baš da budemo nezahvalni!
Što se bajke o Snežani i sedam patuljaka tiče… Da je zla kraljica imala medije, umesto ogledala, Snežana nikad ne bi dočekala svog princa. Bar ne živa…