Sremska Mitrovica

Apo­te­kar­ska usta­no­va na ben­se­di­ni­ma

Sta­nje u Usta­no­vi Apo­te­ka Srem­ska Mi­tro­vi­ca, či­ji je osni­vač lo­kal­na sa­mo­u­pra­va, ni­je ni ma­lo baj­na. Za po­sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci dr­žav­nu apo­te­ku je na­pu­sti­lo 12 rad­ni­ka, i to 10 di­plo­mi­ra­nih far­ma­ce­u­ta i dva far­ma­ce­ut­ska teh­ni­ča­ra, a po sve­mu su­de­ći i još ne­ko­li­ko za­po­sle­nih u ad­mi­ni­stra­ci­ji bi­će pro­gla­še­no teh­no­lo­škim vi­škom. Pla­te im ka­sne me­se­ci­ma, po­sled­nja upla­ta akon­ta­ci­je za maj bi­la je 21. ju­la, a od av­gu­stov­ske pla­te će svi rad­ni­ci Apo­te­ke pri­ma­ti mi­ni­ma­lac. Du­go­va­nja pre­ma do­ba­vlja­či­ma iz­no­se pre­ko 30 mi­li­o­na di­na­ra, le­ko­va je sve ma­nje u apo­te­ka­ma, ne­dav­no je za­tvo­re­na apo­te­ka u Ma­čvan­skoj Mi­tro­vi­ci, a di­rek­tor Apo­te­ke Dra­gan Bo­žić tvr­di da je za­tva­ra­nje sa­mo pri­vre­me­no re­še­nje dok rad­ni­ci ne is­ko­ri­ste go­di­šnji od­mor.
Pro­past ov­da­šnjeg dr­žav­nog apo­te­kar­stva, bez sum­nje je po­sle­di­ca ra­znih le­ma­ji­ćev­skih so­ka­čar­skih „po­li­ti­ka“. Ma­te­ma­ti­ka ove pro­pa­sti ja­sna je: da bi lo­kal­na po­li­ti­ka iza­bra­la ak­tu­el­nog di­rek­to­ra Dra­ga­na Bo­ži­ća na ru­ko­vo­de­će me­sto, isti je mo­rao bi­ti po­slu­šan par­tij­ski apa­rat­čik, ko­ji mo­ra da za­po­šlja­va ne sa­mo far­ma­ce­u­te, već i na­ka­zne stra­nač­ke mu­stre iz al­he­mi­čar­ske ka­drov­ske la­bo­ra­to­ri­je vla­sni­ka naj­ra­zli­či­ti­jih par­tij­skih dre­so­va i nji­ho­vih ta­pi­ja, ču­de­snog Ne­na­da Le­ma­ji­ća.
Po­sled­njeg da­na 2015. go­di­ne u jed­nom be­o­grad­skom ne­delj­ni­ku po­ja­vio se op­ši­ran re­klam­ni in­ter­vju sa di­rek­to­rom mi­tro­vač­ke dr­žav­ne Apo­te­ke (što sva­ka­ko ni­je u skla­du ni sa za­ko­nom, ni sa eti­kom o apo­te­kar­skom de­lo­va­nju), iz ko­ga pro­ve­ja­va pri­gu­še­na kuk­nja­va nad sop­stve­nom sud­bi­nom. Jer, su­de­ći po prak­si da se le­ko­vi na re­cept da­nas mo­gu uzi­ma­ti i u pri­vat­nim apo­te­ka­ma, dr­ža­va je iz­gle­da re­ši­la da se ra­to­si­lja tu­tor­stva i ro­di­telj­stva nad dr­žav­nim apo­te­ka­ma. O ovo­me sve­do­če mno­ge stva­ri, ka­ko po­zi­tiv­ne, ta­ko i ne­ga­tiv­ne, a ne­pre­sta­no re­kla­mi­ra­nje le­ko­va i me­di­cin­skih po­ma­ga­la go­vo­ri o to­me da đa­vo od­neo ša­lu. Le­ko­vi su sve­de­ni na obič­nu ro­bu, ta­ko da je da­nas za ma­lo­let­ni­ka ve­ći pro­blem da ku­pi ci­ga­re­te i al­ko­hol u obič­nom du­ća­nu, ne­go opa­sne an­ti­de­pre­si­ve i dru­ge „ša­re­ne pi­lu­le za li­lu­le“ u ne­koj od sve broj­ni­jih apo­te­ka, ko­je ni­ču na sva­kom ćo­šku.
Ne­za­do­volj­ni uslo­vi­ma, a pre sve­ga pla­ta­ma, rad­ni­ci dr­žav­ne apo­te­ke u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci od­la­ze kod pri­vat­ni­ka da ra­de, na­da­ju­ći se ve­ćim pla­ta­ma. Far­ma­ce­u­ti is­ti­ču da si­tu­a­ci­ja u Apo­te­ci ni­kad go­ra ni­je bi­la.
– Pla­te nam ka­sne, još ni jun­sku ni­smo do­bi­li i pi­taj bo­ga ka­da će­mo. Uz to što ka­sne, pla­te su sma­nje­ne. Ka­ko ne­ko ko ima kre­dit, pod­sta­nar je ili sa­mo­hra­ni ro­di­telj, da pre­ži­vi sa 21.000 di­na­ra ceo me­sec, a da pritom ni ne zna ka­da će mu bi­ti pla­ta. Ne­ma le­ko­va u apo­te­ci, do­ba­vljač ne­će da do­no­si le­ko­ve jer ne pla­ća­ju re­dov­no. Pre ne­ki dan je za­tvo­re­na i apo­te­ka u Ma­čvan­skoj Mi­tro­vi­ci jer ne­ma pro­me­ta. Ra­ni­jih go­di­na su se nov­ci tro­ši­li ne­mi­li­ce, pa su se pla­ća­li de­ko­ra­te­ri za ukra­ša­va­nje iz­lo­ga za pra­zni­ke, za po­slov­ni pro­stor, opre­ma­nje kan­ce­la­ri­ja, za­po­šlja­va­nje stra­nač­kih ka­dro­va, pre sve­ga onih iz De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je. Šta će na­ma bla­gaj­ni­ci u dve apo­te­ke. Mi ko­ji ra­di­mo u ma­njim apo­te­ka mo­že­mo sa­mi da na­pla­ću­je­mo le­ko­ve. Uz to, na­rav­no i pri­vat­ne apo­te­ke su na­pra­vi­le po­met­nju ka­da su po­če­li iz­da­va­ti le­ko­ve na re­cept. Ta­ko da ne ču­di što smo do­šli u ova­kvu si­tu­a­ci­ju – pri­ča­ju, sa­da već, biv­ši rad­ni­ci Apo­te­ke.
Di­rek­tor Dra­gan Bo­žić na­vo­di da pro­ble­mi ove usta­no­ve na­sta­ju još 2013. go­di­ne ka­da pri­me­nom Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma dr­žav­ne apo­te­ke mo­ra­ju da ras­pi­su­ju ten­de­re i da ula­ze u pro­ce­du­ru jav­ne na­bav­ke ko­ja tra­je i do dva me­se­ca.
– Or­ga­ni­za­ci­ja far­ma­ce­ut­ske zdrav­stve­ne za­šti­te Sr­bi­je je spe­ci­fič­na po to­me što za­kon­ska re­gu­la­ti­va ima pu­no ru­pa i ono što je de­fi­ni­sa­no i što sto­ji na pa­pi­ru, u mno­go­me se ne po­štu­je. Za­ko­nom o zdrav­stve­noj za­ši­ti pro­pi­sa­no je da le­ko­ve na re­cept mo­gu is­klju­či­vo da iz­da­ju far­ma­ce­u­ti, oni ko­ji su za­vr­ši­li far­ma­ce­ut­ski fa­kul­tet. Far­ma­ce­ut­skim teh­ni­ča­ri­ma je za­bra­nje­no iz­da­va­nje le­ko­va na re­cept. Me­đu­tim, to ni­ko ne po­štu­je. Mi smo na 12 apo­te­ka ima­li 25 di­plo­mi­ra­nih far­ma­ce­u­ta, od to­ga je bi­lo pe­to­ro spe­ci­ja­li­sta far­ma­ci­je, i ima­li smo 28 far­ma­ce­ut­skih teh­ni­ča­ra. Od ka­ko su kre­nu­li pro­ble­mi oti­šlo je 10 far­ma­ce­u­ta i dva teh­ni­ča­ra, zna­či 12 lju­di, ali mi i da­lje sa ovim bro­jem lju­di mo­že­mo da za­tvo­ri­mo funk­ci­o­ni­sa­nje usta­no­ve, s tim da ne­ke apo­te­ke ne­će ra­di­ti dvo­krat­no i to je je­dan od na­či­na iz­la­ska iz ove pri­če. Me­ni ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja or­ga­ni­za­ci­ja ce­lo­dnev­nog ra­da u apo­te­ci 4 i de­žur­stva. U ovom mo­men­tu deo ne­zdrav­stve­nih rad­ni­ka će se po­ja­vi­ti kao vi­šak, a ja se na­dam da ću za­jed­no sa lo­kal­nom sa­mo­u­pra­vom pro­na­ći što bez­bol­ni­je re­še­nje u smi­slu to­ga da usta­no­vu do­ve­de­mo u nor­mal­no funk­ci­o­ni­sa­nje – na­vo­di Bo­žić.
Apo­te­ka u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci tre­nut­no ima 61 stal­no za­po­sle­nih rad­ni­ka, a broj za­po­sle­nih na od­re­đe­no vre­me di­rek­tor Bo­žić ni­je us­peo da pre­bro­ji. Na pi­ta­nje da li je mo­žda je­dan od raz­lo­ga što se Apo­te­ka na­la­zi u ova­kom sta­nju i taj što je u pret­hod­nom pe­ri­o­du za­po­šlja­vao stra­nač­ke ka­dro­ve, pre sve­ga iz De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je na iz­mi­šlje­na rad­na me­sta, Bo­žić to ne­gi­ra:
– To ni­je ta­ko. Ima­mo 10 spre­ma­či­ca, a s ob­zi­rom na 13 obje­ka­ta ko­je po­kri­va­mo, to ni­je do­vo­ljan broj. Od tih de­set jed­na je in­va­lid ra­da. Bla­gaj­ni­ci su ono što je na­sle­đe­no iz pret­hod­nog pe­ri­o­da, u dve apo­te­ke ima­mo če­ti­ri bla­gaj­ni­ka. U mo­men­tu nor­mal­nog po­slo­va­nja, mo­gli smo to da is­fi­nan­si­ra­mo. Na­rav­no da se bez bla­gaj­ni­ka mo­že, to su ta če­ti­ri čo­ve­ka iz ad­mi­ni­stra­ci­je ko­ja će pr­va u na­red­nom pe­ri­o­du bi­ti u pro­ble­mu. Što se ti­če osta­log de­la ad­mi­ni­stra­ci­je, broj iz­vr­ši­la­ca iz ne­kog pret­hod­nog pe­ri­o­da po­ve­ćan je za jed­nog čo­ve­ka, in­va­li­da. Ima mo­žda dva do tri čo­ve­ka ko­ji bi mo­gli da bu­du vi­šak. Vo­leo bi da do­đe bi­lo ko­ji rad­nik iz ove usta­no­ve i da ka­že da je ov­de bi­lo po­li­ti­ke. Za ovih 12 go­di­na ko­li­ko vo­dim Apo­te­ku ni­ko ni na ko­ji na­čin ni­je bio po­li­tič­ki uce­njen i po­li­ti­ka ni­ka­da ni­je bi­la sa­stav­ni deo po­sla u ra­du ove usta­no­ve – tvr­di Bo­žić.
U po­sled­nje vre­me, u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci apo­te­ke otva­ra­ju uglav­nom krup­ni­ji bi­zni­sme­ni. Oni ne sa­mo da po­ti­sku­ju dr­žav­nu, ne­go i ma­le pri­vat­ne apo­te­ke. Za raz­li­ku od dr­žav­nih stra­nač­kih apo­te­ka, taj­ku­ni ne mo­ra­ju tran­spa­rent­no da fi­nan­si­ra­ju stra­nač­ku gu­li­ju; nji­ho­vi do­go­vo­ri sa Onim Ko­ji Se Pi­ta­ju još su di­rekt­ni­ji i ne­tran­spa­rent­ni­ji od do sa­da uobi­ča­je­nih. Što bi se re­klo, ma­la ba­ra – pu­no kro­ko­di­la, pa sad sa­mo naj­kr­vo­žed­ni­je zve­ri uspe­va­ju da pre­ži­ve.
– U Mi­tro­vi­ci je u po­sled­nje dve i po go­di­ne broj apo­te­ka po­ve­ćan sa 20 na pre­ko 40, ta­ko da sa­da na 2.000 sta­nov­ni­ka do­đe jed­na apo­te­ka, što nig­de u sve­tu ne po­sto­ji. Re­al­no je da na oko 4.000 do 5.000 sta­nov­ni­ka ide jed­na apo­te­ka. Stru­ka se sa­mo ba­vi tr­go­vi­nom, a za­bo­ra­vlja­mo osnov­nu de­lat­nost far­ma­ce­ut­ske zdrav­stve­ne za­šti­te, a to je zdrav­stve­ni aspekt. Lek ni­je ro­ba, on ima svo­je ne­že­lje­no dej­stvo i sa dru­gim le­kom pra­vi ve­li­ke pro­ble­me, i ka­da se ko­ri­sti bez kon­tro­le mo­že da bu­de ja­ko opa­san – na­po­mi­nje Bo­žić, ko­ji je ma­gi­star far­ma­ci­je, spe­ci­ja­li­sta far­ma­ko­te­ra­pi­je.
Je­di­no što mo­že re­gu­li­sa­ti ha­o­tič­no apo­te­kar­sko tr­ži­šte, pre sve­ga su za­kon­ska ogra­ni­če­nja. Mo­ra se ja­sno ogra­ni­či­ti broj apo­te­ka na broj sta­nov­ni­ka, utvr­di­ti pra­vi­la lo­jal­ne kon­ku­ren­ci­je, kao što su ce­na le­ka i mi­ni­mal­na uda­lje­nost jed­ne apo­te­ke od dru­gih, itd.
Di­rek­tor dr­žav­ne Apo­te­ke Dra­gan Bo­žić stva­ri po­sma­tra iz svog ugla i sma­tra da je dr­ža­va apo­te­ke u dr­žav­nom vla­sni­štvu pu­sti­la niz vo­du. On ka­že da dr­ža­va mo­ra da re­ši pro­blem pre­no­sa nad vla­sni­štvom sa lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve na Po­kra­ji­nu ili Re­pu­bli­ku i da se na osno­vu to­ga kre­ne u no­vu or­ga­ni­za­ci­ju.
Sve u sve­mu, ovo što se da­nas de­ša­va sa apo­te­kar­stvom, de­si­će se i sa zdrav­stve­nim usta­no­va­ma jed­nog da­na. Tre­ba­će pre­ći mno­go tr­no­vi­tog pu­ta dok stva­ri ne poč­nu da li­če na one u sve­tu. Do­tle, na pri­me­ru apo­te­ka mo­že­mo sa­mo da za­mi­šlja­mo šta nas sve če­ka. U me­đu­vre­me­nu, apo­te­ka­ri se, kao onaj ve­se­li pre­va­rant sa Di­vljeg za­pa­da, ko­ji pro­da­je „vo­di­cu za sve bo­le­sti“, utr­ku­ju u va­šar­skim re­kla­ma­ma i pri­ma­mlji­vom tak­mi­če­nju u oba­ra­nju ce­na le­ko­va. Čak do­tle da nu­de „sva­ko­dnev­ne po­pu­ste od 10 od­sto“ i „ce­ne ni­že od fa­brič­kih“. Abra­ka­da­bra, na­va­li na­ro­de! Ko na­bi­je, taj do­bi­je. Srp­ski re­če­no, la­žem, te Bo­že i po­ma­lo te pot­kra­dam!
B. Se­la­ko­vić
V. Ćo­sić