Smrt u Jasku

Če­ka­ju­ći ob­duk­ci­ju

Де­вет­на­е­сто­го­ди­шњак Алек­сан­дар Да­ви­до­вић из се­ла Ја­зак, из­не­на­да је пре­ми­нуо 21. ав­гу­ста, прет­про­шле не­де­ље, у цен­тру се­ла, а ње­го­во те­ло је ле­жа­ло око пет са­ти на том ме­сту че­ка­ју­ћи да се ре­ше про­бле­ми око то­га ко ће пот­пи­са­ти на­лог за об­дук­ци­ју.
Ка­ко са­зна­је­мо од ме­шта­на, ка­да су се Алек­сан­дар и ње­го­ви дру­го­ви вра­ћа­ли так­си­јем ку­ћи из Ру­ме, ње­му је би­ло ло­ше, па су иза­шли из ко­ла у цен­тар се­ла и пру­жи­ли му пр­ву по­моћ, а ве­о­ма бр­зо сти­гла је и ири­шка хит­на по­моћ као и по­ли­ци­ја. На­жа­лост, по­сле свих по­ку­ша­ја, ње­му ни­је би­ло спа­са. Умро је на ли­цу ме­ста у при­су­ству дру­го­ва. Оно што је још стра­шни­је од овог не­ми­лог до­га­ђа­ја је то што је те­ло мла­ди­ћа би­ло све вре­ме на ме­сту где је пре­ми­нуо, а то је цен­тар Ја­ска, на пла­тоу ис­пред ло­кал­не про­дав­ни­це, че­ка­ју­ћи на­лог за об­дук­ци­ју. Тек не­што пре осам са­ти ују­тру, на­о­чи­глед свих љу­ди ко­ји су до­ла­зи­ли по хлеб у про­дав­ни­цу ко­ја се ту на­ла­зи, по­греб­на опре­ма је од­не­ла те­ло овог не­срећ­ног мла­ди­ћа. Чекајући да се до­не­се од­лу­ка о об­дук­ци­ји, ме­шта­ни­ма је иза­зва­ла ту­гу и огор­че­ност. Раз­лог због че­га је то­ли­ко ду­го било потребно да се те­ло од­не­се на об­дук­ци­ју, ви­ше је си­ле. Др Не­бој­ша Ацин, ко­ји је био на ли­цу ме­ста овог до­га­ђа­ја, сма­тра да је Ту­жи­ла­штво тре­ба­ло да­ти на­лог да се из­вр­ши об­дук­ци­ја. Отац пре­ми­ну­лог мла­ди­ћа Љу­бо Да­ви­до­вић на­ја­вио је ту­жбу про­тив Ви­шег јав­ног ту­жи­ла­штва у Срем­ској Ми­тро­ви­ци из раз­ло­га јер ни­су иза­шли на ли­це ме­ста ка­ко би уста­но­ви­ли си­ту­а­ци­ју, не­го су утвр­ди­ли да ни­је нео­п­ход­но ра­ди­ти об­дук­ци­ју.
– Ту­жи­ла­штво тре­ба да је сра­мо­та. Ни­ко из ту­жи­ла­штва се ни­је по­ја­вио, ми ће­мо гле­да­ти да их ту­жи­мо, да ви­ди­мо за­што и због че­га ни­су иза­шли на ли­це ме­ста. Ја не знам ка­кви су то љу­ди, ка­ква је то прав­да, са­мо знам да је јед­на ве­ли­ка сра­мо­та. Је­дан де­чак да ле­жи пет са­ти, то ни на ра­ти­шту ни­је би­ло – при­ча за Срем­ску те­ле­ви­зи­ју Љу­бо, отац Алек­сан­дра Да­ви­до­ви­ћа.
Про­блем је на­стао на ве­зи ле­кар – јав­ни ту­жи­лац. На­стао је је­дан прав­ни ва­ку­ум, а ле­кар и ту­жи­лац поступили према закону. Обо­је су ра­ди­ли свој по­сао ка­ко тре­ба. Из тра­гич­не си­ту­а­ци­је, ко­ју за­кон мо­жда не пре­по­зна­је као та­кву, али ко­ја је би­ла из­у­зет­но те­шка за оне ко­ји су са­ти­ма гле­да­ли бе­жи­вот­но те­ло на пла­тоу и ни­су мо­гли ни­шта да учи­не, из­лаз се на­шао у спрем­но­сти Оп­шти­не Ириг да прихвати да пла­ти­ тро­шко­ве об­дук­ци­је, што нам је по­твр­дио и за­ме­ник пред­сед­ни­ка Оп­шти­не Ириг Ми­о­драг Бе­бић.
– Оп­шти­на Ириг пла­ти­ла је тро­шко­ве об­дук­ци­је. Тро­шко­ви уоп­ште ни­су би­ли спор­ни, све је уред­но пла­ће­но с об­зи­ром да је си­ту­а­ци­ја ка­ква је­сте. Да смо са­зна­ли то ве­че, си­гур­но би учи­ни­ли и не­што ви­ше. Мла­дић ко­ји је на­стра­дао је ишао у Ириг у шко­лу, на­став­ни­ци ка­жу да је био до­бро де­те, то је јед­на тра­ге­ди­ја, љу­ди и да­ље не ве­ру­ју шта се де­си­ло – рекао је за на­ше но­ви­не за­ме­ник пред­сед­ни­ка Оп­шти­не Ми­о­драг Бе­бић.
Смрт мла­ди­ћа из Ја­ска по­тре­сла је цео Срем. У Ја­ску су да­ни­ма на­кон не­срећ­ног до­га­ђа­ја љу­ди у не­ве­ри­ци а у чи­та­вом се­лу је мук. Ста­ри­ји ме­шта­ни ка­жу да не пам­те да се не­што као ово дав­но де­си­ло.
– Ста­ро­се­де­о­ци ка­жу да се ни­кад слич­но ни­шта ни­је де­си­ло. И та де­ца што су би­ла са њим, умро им је на ру­ка­ма, ја­ко је стра­шно и не­ма ту ви­ше шта да се ка­же – крат­ко је про­ко­мен­та­ри­са­ла јед­на ме­штан­ка, не же­ле­ћи ни да се пред­ста­ви.
У цен­тру Ја­ска за­те­кли смо још дво­је, тро­је љу­ди, ко­ји ни­су же­ле­ли ни крат­ко да нам ка­жу свој ко­мен­тар. Је­ди­но је ба­ка Зо­ра Дра­жић ре­кла ка­ко је са­зна­ла за тра­ге­ди­ју.
– Не знам ни­шта, стра­шно из­гле­да. Мла­до де­те, да сте ви­де­ли са­мо шта је би­ло све­та на са­хра­ни. У не­де­љу сам ви­де­ла са­мо по­ли­ци­ју да сто­ји ту у цен­тру и по­ли­цај­ца ко­ји се хва­тао за гла­ву. Ни­сам зна­ла о че­му је реч. Тек око осам са­ти сам ја чу­ла, тад су га и од­не­ли. Де­те је би­ло до­бро, и фа­ми­ли­ја је до­бра. Ни­кад ни­је пра­вио про­бле­ме. Ка­жу да је у три са­та пао а у осам су га од­не­ли. Ви­ди­те да у се­лу не­ма ниг­де ни­ког, стра­шно – ре­кла је ба­ка Зо­ра.
Ве­сна Ле­жа­ков, шеф Ме­сне кан­це­ла­ри­је, ни­је хте­ла да ко­мен­та­ри­ше ни­шта по­во­дом овог до­га­ђа­ја, јер ка­ко она ка­же, ни­је би­ла на ли­цу ме­ста па не же­ли да при­ча не­што о че­му не зна, ка­ко и шта се тач­но де­си­ло те коб­не но­ћи. Оно што смо чу­ли од ње је да је пре­ми­ну­ли мла­дић био вред­но и рад­но де­те, да ни­кад ни­је пра­вио ни­ка­кве ин­ци­ден­те, нор­мал­но де­те, за при­мер.
Алек­сан­дар Да­ви­до­вић са­хра­њен је на се­о­ском гро­бљу, про­шлог утор­ка, 23. ав­гу­ста.
По­сла­ли смо и до­пис Ви­шем јав­ном ту­жи­ла­штву у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, од­но­сно пи­та­ња да ли је ту­жи­лац то ве­че иза­шао на ли­це ме­ста и због че­ка ни­је на­ло­жио об­дук­ци­ју? Од­го­вор пре­но­си­мо у це­ло­сти.

ДР НЕБОЈША АЦИН, ЛЕКАР ДОМА ЗДРАВЉА У ИРИГУ: Тужилац ме није ни саслушао

Ка­да нам је у но­ћи из­ме­ђу су­бо­те и не­де­ље ја­вље­но да млад чо­век уми­ре у цен­тру Ја­ска, на­ша еки­па би­ла је та­мо за 10-15 ми­ну­та. За­те­кли смо мла­ди­ћа ко­ји та­мо ле­жи не да­ју­ћи зна­ке жи­во­та. Око ње­га је би­ло до­ста љу­ди, мно­ги су се на­ла­зи­ли у шо­ку. Би­ло је три ­сата ују­тро, али с об­зи­ром да је био ви­кенд, уоби­ча­је­но је да бу­де ве­ли­ки број мла­дих. Око сат вре­мена је тра­ја­ла ре­а­ни­ма­ци­ја, али ни­је вре­де­ло. Мо­рао сам да про­гла­сим смрт, па смо зва­ли по­ли­ци­ју. С об­зи­ром да је у пи­та­њу млад чо­век, да је смрт на­сту­пи­ла на јав­ном ме­сту, но­ћу, на улици, за ме­не је то сум­њи­ва смрт. Од­мах сам ре­као да не­ћу пот­пи­са­ти смр­тов­ни­цу док се не утвр­ди узрок смр­ти. Оче­ки­вао сам да ту­жи­лац из­да на­лог за об­дук­ци­ју, али та­да на­сту­па јед­на чуд­на си­ту­а­ци­ја.
По­ли­ца­јац пре­ко мо­бил­ног те­ле­фо­на пре­но­си ту­жи­о­цу шта се до­го­ди­ло, а ту­жи­лац ко­му­ни­ци­ра ис­кљу­чи­во пре­ко де­жур­ног по­ли­цај­ца, без на­ме­ре да се лич­но чу­је са мном. Да је ко­му­ни­ци­рао са мном и да ме је лич­но са­слу­шао пу­тем те­ле­фо­на, ре­као бих му да сма­трам да је смрт сум­њи­ва. Ту­жи­лац пи­та те­ле­фо­ном по­ли­цај­ца, а по­ли­ца­јац ме­не, да ли сам ви­део спољ­не по­вре­де. Не ви­дим, ноћ је, али ка­ко да знам да ли га је не­ко уда­рио по те­ме­ну, кад се не ви­ди? Да ли му је од удар­ца пу­кла сле­зи­на? Не ви­ди се хе­ма­том… Мо­жда му је не­ко дао ра­ки­ју са ме­тил ал­ко­хо­лом па се отро­вао? По­сто­ји ви­ше мо­гућ­но­сти ко­је тре­ба про­ве­ри­ти. Ме­ђу­тим, ту­жи­лац, на оп­ште из­не­на­ђе­ње и по­ли­ци­је и нас, за­кљу­чу­је пре­ко те­ле­фо­на да “по­што је смрт на­сту­пи­ла пред све­до­ци­ма, по­што не­ма спољ­них и ви­дљи­вих по­вре­да, док­тор или да на­пи­ше умр­ли­цу, или да сам ша­ље на об­дук­ци­ју“.
За оне ко­ји не зна­ју, по­сто­ји суд­ска об­дук­ци­ја, а по­сто­ји и ле­кар­ска об­дук­ци­ја. Суд­ска је ефик­ас­на и бр­за, а ле­кар­ска спо­ра и пу­на про­це­ду­рал­не би­ро­кра­ти­је. Па­зи­те, три је ују­тро у не­де­љу, мо­мак је умро на јав­ном ме­сту усре­д но­ћи, смрт је на­сту­пи­ла под сум­њи­вим окол­но­сти­ма са мо­је тач­ке гле­ди­шта. Ве­ру­јем да је ту­жи­лац по­сту­пио по за­ко­ну, али чи­ни ми се да му је за­кон те ве­че­ри до­зво­ља­вао и ви­ше од оно­га што је учи­нио, по­себ­но у мо­рал­ном сми­слу, ка­ко би се иза­шло у су­срет сви­ма због чи­та­ве те тра­ге­ди­је. Про­шли су са­ти и са­ти док те­ло ни­је од­не­то на ме­ди­цин­ску об­дук­ци­ју. Ова­кву си­ту­а­ци­ју би­ро­крат­ског чво­ра ко­ји до­зво­ља­ва за­кон, ни­сам имао у прак­си, али ни ко­ле­ге ко­је мно­го ду­же ра­де од ме­не у ме­ди­ци­ни. Пи­там се где је ту мо­рал­на од­го­вор­ност – ре­као је за М но­ви­не ле­кар До­ма здра­вља у Ири­гу.
Сања Станетић
Фото: Урош Ристивојевић