AN­DRI­JA TOT, PRO­IZ­VO­ĐAČ VI­NA – Vi­no­grad tra­ži slu­gu, ne ga­zdu

An­dri­ja Tot iz Er­de­vi­ka, za­jed­no sa svo­ja dva si­na, ba­vi se pro­iz­vod­njom vi­na. Po­ro­dič­ni po­sao tra­je već tri­de­se­tak go­di­na.
– Je­dan sin se ba­vi ko­mer­ci­ja­lom, pa ta­ko uspe da pro­da na­ša vi­na, a dru­gi sin je bio u Bra­ti­sla­vi gde je ra­dio u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, me­đu­tim no­stal­gi­ja ga je vu­kla da se vra­ti ku­ći i da se po­sve­ti po­ro­dič­nom po­slu. Pro­iz­vo­di­mo vi­na još od osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, kad je vi­na­ri­ja bi­la re­gi­stro­va­na na po­ljo­pri­vred­no ga­zdin­stvo. On­da je do­šao za­kon da se vi­na ne mo­gu pro­da­va­ti pre­ko ga­zdin­sta­va, pa smo se re­gi­stro­va­li kao vi­na­ri­ja „Vi­nat“. Za­vr­šio sam sred­nju po­ljo­pri­vred­nu ško­lu i ra­dio sam u PP Er­de­vik u vi­no­gra­dar­stvu i u po­dru­mu. Kod ku­će smo ima­li vi­no­grad u ba­šti za svo­je po­tre­be. De­da je imao po­la lan­ca vi­no­gra­da i ja sam sa njim išao ta­mo kao deč­kić. Po­čeo sam da po­di­žem svo­je vi­no­gra­de, ta­da smo is­ko­ri­sti­li pod­sti­caj­na sred­stva za po­di­za­nja du­go­go­di­šnjih za­sa­da ko­ji su iz­u­mr­li u Voj­vo­di­ni. Ja sam na šest ju­ta­ra ze­mlje po­di­gao vi­no­vu lo­zu i sve ove go­di­ne ni­sam te­žio da to pro­dam – pri­ča o svo­jim po­če­ci­ma u vi­nar­stvu ovaj Er­de­vi­ča­nin.
Iako oko vi­no­gra­da ima mno­go po­sla i pro­da­ja ni­je naj­sjaj­ni­ja, ovaj pro­iz­vo­đač ne od­u­sta­je, već raz­mi­šlja o to­me da pro­ši­ri svo­je ka­pa­ci­te­te.
– Kad do­đe­te uju­tru u vi­no­grad i uve­če kad ide­te ku­ći, po­klo­ni­te se ga­zdi vi­no­gra­du. Ima­mo do­sta po­sla, ma­da je pro­da­ja vi­na opa­la u od­no­su na pret­hod­ne go­di­ne. Re­zid­be su kre­nu­le po­čet­kom fe­bru­a­ra. Za ore­zi­va­nje jed­nog de­la vi­no­gra­da sam an­ga­žo­vao se­zon­ce, a dru­gi deo ore­zu­je­mo sin i ja. Pro­šle go­di­ne je bio so­li­dan rod. Ra­ni­je sor­te sam brao sre­di­nom sep­tem­bra. Čak sam imao ki­lo­gram i po, do dva ki­lo­gra­ma po čo­ko­tu. Po­sle re­zid­be se ra­di ve­zi­va­nje lu­ko­va, po­pu­nja­va­nje pra­znih me­sta, za­me­na stu­bo­va… Od sor­ti­men­ta ima­mo Ita­li­jan­ski ri­zling, Tra­mi­nac, Šar­do­ne, So­vi­njon blank, a od cr­ve­nih sor­ti Fran­kov­ka, Mer­lot, Ka­bar­net su­vi­njon – do­da­je Tot.
Sta­re dr­ve­ne ba­čve ovoj pro­iz­vo­đač za­me­nio je no­vim, mo­der­ni­jim, što ne zna­či, ka­ko ka­že, da ne­će vi­še pro­iz­vo­di­ti ba­rik­na vi­na.
– Ne ka­žem da ako sam iz­ba­cio dr­ve­ne ba­čve iz upo­tre­be, da se ne­ću ba­vi­ti pro­iz­vod­njom ba­rik­nih vi­na. Mo­žda će­mo i pro­ši­ri­va­ti i ka­pa­ci­tet sa­me vi­na­ri­je. Pro­blem je si­ro­ma­štvo. Sad je ta­kvo sta­nje kod nas, ne­ma za­po­sle­nih, ne­ma po­tro­ša­ča. Kad se i uzi­ma ne­što, uzi­ma se ono šta je naj­jef­ti­ni­je po pro­dav­ni­ca­ma. Ja se tru­dim da vi­na ko­ja pro­iz­ve­dem bu­du mak­si­mal­no kva­li­tet­na i ta vi­na mo­ra­ju ima­ti svo­ju ja­ču ce­nu. Ma­da, ne sme­mo bi­ti ne­za­do­volj­ni, si­tu­a­ci­ja je ta­kva ka­kva je oko nas i mi se tu mo­ra­mo uka­pa­ti – is­ti­če An­dri­ja.
Vi­no­va lo­za ni­je ta­ko ot­por­na kao što mno­gi sma­tra­ju. Vi­no­grad An­dri­je To­ta nad­gle­da­ju i obi­la­ze struč­nja­ci iz Po­ljo­pri­vred­ne struč­ne slu­žbe Srem­ska Mi­tro­vi­ca, od ko­jih do­bi­ja ko­ri­sne sa­ve­te.
– Vi­no­grad na­pa­da­ju raz­ne bo­le­sti, ali ima­mo za­šti­ta­re ko­ji nas pra­te na ni­vou okru­ga. Stručnjaci iz Po­ljo­pri­vred­ne struč­ne slu­žbe iz­la­ze na te­ren, pra­te i da­ju in­for­ma­ci­je kad tre­ba da se tre­ti­ra­ju in­sek­ti ko­je pre­no­se bo­le­sti. Ako smo opa­zi­li to­kom ve­ge­ta­ci­je da su ne­ki čo­ko­ti iz­u­mr­li, oni se u je­sen mo­ra­ju skla­nja­ti, jer se ta bo­lest pre­no­si i ma­ka­za­ma. Lo­za nam je zdra­va, le­po je pre­zi­mi­la, oče­ku­jem ako sve osta­ne ka­ko tre­ba da će bi­ti so­li­dan pri­nos i ove go­di­ne – is­pri­čao je za M no­vi­ne An­dri­ja Tot.

S. Sta­ne­tić