Umesto Parohijskog doma u Sremskoj Mitrovici, kafana "Dvor"

Lju­bi­ša Šu­la­ja: Obje­kat mo­ra da ži­vi u 21. ve­ku

Pa­ro­hij­ski dom, ko­ji se na­la­zi u cen­tru Srem­ske Mi­tro­vi­ce i ko­ji je vla­sni­štvo Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, od ne­dav­no je po­stao re­sto­ran „Dvor“.
Iako ra­do­vi na sa­na­ci­ji objek­ta, le­ga­ta po­ro­di­ce Ba­jić, ni­su kom­plet­no za­vr­še­ni, re­sto­ran je otvo­ren pre de­se­tak da­na. Po­je­di­ne dnev­ne no­vi­ne i in­ter­net por­ta­li su pi­sa­li ka­ko je na­vod­no gra­đe­vin­ska in­spek­ci­ja na­lo­ži­la ob­u­sta­vu ra­do­va na ure­đe­nju en­te­ri­je­ra zbog ru­še­nja po­je­di­nih zi­do­va unu­tar objek­ta. Isti iz­vo­ri su na­vo­di­li i da in­ve­sti­tor ni­je is­pu­nio uslo­ve Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re.
Di­rek­tor Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re Srem­ska Mi­tro­vi­ca Lju­bi­ša Šu­la­ja za M NO­VI­NE na­vo­di da Pa­ro­hij­ski dom ni­je ka­te­go­ri­san kao spo­me­nik kul­tu­re, već je deo pro­stor­ne kul­tur­no – isto­rij­ske ce­li­ne, s ob­zi­rom na to da se na­la­zi na Tr­gu Ći­re Mi­le­ki­ća.
– Ku­ća da­ti­ra iz 19. ve­ka, gra­đe­na je u sti­lu neo­ro­man­ti­zma. Ona po­je­di­nač­no ni­je ka­te­go­ri­sa­na kao spo­me­nik kul­tu­re, već je deo pro­stor­ne kul­tur­no – isto­rij­ske ce­li­ne. Naj­ve­ći deo ku­ća ko­je su po­je­di­nač­no pro­gla­še­ne kao spo­me­ni­ci kul­tu­re se na­la­ze na Tr­gu Sve­tog Ste­fa­na i na Žit­nom tr­gu, dok sam Trg Ći­re Mi­le­ki­ća pred­sta­vlja kul­tur­no – isto­rij­sku ce­li­nu. Na­ma se obra­ti­la Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kve­na op­šti­na Srem­ska Mi­tro­vi­ca, ko­ja je vla­snik objek­ta, za do­bi­ja­nje uslo­va za re­kon­struk­ci­ju fa­sa­de objek­ta. Ka­ko mi za sve te objek­te ima­mo do­bro sa­ču­va­nu do­ku­men­ta­ci­ju, da­li smo uslo­ve za ure­đe­nje fa­sa­de i to spa­da pod in­ve­sti­ci­o­no odr­ža­va­nje objek­ta. Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re je oba­ve­šten od stra­ne Grad­ske upra­ve za ur­ba­ni­zam, ko­mu­nal­ne i in­spek­cij­ske po­slo­ve da su ob­u­sta­vi­li ra­do­ve na ovom objek­tu. Na­ma se ta­da po­no­vo obra­ti­la cr­kve­na op­šti­na sa zah­te­vom za in­ve­sti­ci­o­no ula­ga­nje u en­te­ri­jer. Mi smo ta­da da­li uslo­ve ko­ji se od­no­se na en­te­ri­jer, da mo­gu da ra­de re­kon­struk­ci­ju ali ta­ko da sta­tič­ki ne ugro­ze obje­kat. Ima­mo na­laz sta­ti­ča­ra ko­ji ka­že da obje­kat na­kon ra­do­va u en­te­ri­je­ru ni­je ugro­žen. Va­žno je re­ći da osnov­ni ele­men­ti objek­ta ni­su me­nja­ni, jer mi ni­smo do­zvo­li­li ni­ka­kve iz­lo­ge do uli­ce, ni­ka­kve pro­me­ne u ula­znom de­lu – na­vo­di Šu­la­ja.
Di­rek­tor mi­tro­vač­kog Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re na­vo­di i da su ra­do­vi na fa­sa­di tre­nut­no pre­ki­nu­ti zbog ni­skih tem­pe­ra­tu­ra, oni ni­su ob­u­sta­vlje­ni, već na­pro­sto zbog hlad­nog vre­me­na ni­je mo­gu­će ra­di­ti fa­sa­du.
– Ra­do­vi na fa­sa­di će bi­ti na­sta­vlje­ni ka­da vre­men­ski uslo­vi to do­zvo­le. Zna­mo iz­vo­đa­ča ra­do­va, on je ra­dio ne­ko­li­ko spo­me­ni­ka kul­tu­re u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, ra­dio je adap­ta­ci­ju Bo­go­slo­vi­je u Kar­lov­ci­ma i ima re­fe­ren­ce za ta­kve ra­do­ve. Na­ši uslo­vi su bi­li da se oču­va­ju svi de­ko­ra­tiv­ni ele­men­ti fa­sa­de, a što se ti­če pro­zo­ra, mi smo tra­ži­li da bu­de ma­te­ri­ja­li­za­ci­ja ta­kva da sa­ču­va ob­lik i iz­gled sa svim ele­men­ti­ma pro­zo­ra. Ni­smo in­si­sti­ra­li na ma­te­ri­ja­lu, za­to što da­na­šnji ma­te­ri­ja­li mo­gu ap­so­lut­no da odi­mi­ti­ra­ju sta­re ma­te­ri­ja­le. Da­nas ne­će­te na­ći ni dr­vo ko­jim su ne­ka­da ra­đe­ni pro­zo­ri. Na kra­ju kra­je­va Pa­ro­hij­ski dom ni­je spo­me­nik te ka­te­go­ri­je da bi mo­ra­li da sa­ču­va­mo ap­so­lut­nu auten­tič­nost. Mi ni ne­ma­mo za­kon­skog osno­va da in­si­sti­ra­mo na svim de­ta­lji­ma, jer sam obje­kat ni­je pro­gla­šen za spo­me­nik kul­tu­re. Na­rav­no, uko­li­ko fa­sa­da ne bu­de ura­đe­na po na­šem pro­jek­tu, mi će­mo pre­ko gra­đe­vin­ske in­spek­ci­je na­lo­ži­ti da se ot­klo­ne ne­do­sta­ci. U ovom slu­ča­ju na­ma je naj­bit­ni­je da se sa­ču­va­ju osnov­ni stil­ski ele­men­ti fa­sa­de, a in­si­sti­ra­ti na ma­te­ri­ja­li­za­ci­ji kod ovog objek­ta je ne­ra­ci­o­nal­no – ob­ja­šnja­va Lju­bi­ša Šu­la­ja.
Na pi­ta­nje da li je u re­du da se u jed­nom le­ga­tu, objek­tu ko­je je u vla­sni­štvu cr­kve, otva­ra­ju ka­fa­ne, naš sa­go­vor­nik od­go­va­ra:
– Da li je po­tre­ban ovaj sa­dr­žaj ili onaj, ni­je na na­ma da to opre­de­lju­je­mo, ta­ko je svu­da u sve­tu, tra­di­ci­o­nal­ne cr­kve ima­ju imo­vi­nu ko­ju ko­mer­ci­ja­li­zu­ju. Što se ti­če Pa­ro­hij­skog do­ma, ko­ji je le­gat, mi kao usta­no­va kul­tur­ne za­šti­te ne ula­zi­mo u to na ko­ji na­čin je ste­čen obje­kat, ko je vla­snik objek­ta. Na­ma je obje­kat pri­o­ri­tet, on mo­že da me­nja vla­snič­ki sta­tus i da bu­de u pro­me­tu, a to što je on pro­me­nio vla­sni­ka ne me­nja nje­gov spo­me­nič­ki sta­tus. Ka­da je u pi­ta­nju grad­ska ar­hi­tek­tu­ra, na­rod­no gra­di­telj­stvo ili bi­lo ko­ji spo­me­nik te ka­te­go­ri­je, mo­ra­mo da ima­mo onaj ele­ment ko­ji je neo­p­ho­dan, a to je prin­cip odr­ži­vog raz­vo­ja. Obje­kat mo­ra da ži­vi u 21. ve­ku. Uko­li­ko to­ga ne­ma, sva­ki obje­kat je osu­đen na pro­past i ne­ma te dr­ža­ve ko­ja to mo­že da odr­ža­va. Na­rav­no to što će se ži­ve­ti u nje­mu, tre­ba da ne ugro­zi obje­kat, da ne ugro­zi ele­men­te nje­go­vog spo­me­nič­kog ka­rak­te­ra – iz­ri­čit je Šu­la­ja.
U sva­kom slu­ča­ju, „Dvor“ je po­čeo sa ra­dom, iako fa­sa­da još uvek ni­je za­vr­še­na. Žu­ri­lo se oči­gled­no i Cr­kvi i za­kup­cu.

Bi­lja­na Se­la­ko­vić