TAKMIČARI MMA BORILAČKOG KLUBA „TRIBAL SIRMIUM“ IZ SREMSKE MITROVICE OSTVARUJU SVE ZAPAŽENIJE REZULTATE

Mitrovački „hram ratnika“ – mesto gde stanuju pobednici

„Sirmijumski Tribali“ odlično su se pokazali na otvorenom svetskom ADCC MMA spektaklu koji je tokom maja ove godine organizovan u Beogradu okupivši borce iz 30 zemalja
Savremeni MMA borci mogu se opisati mnoštvom različitih epiteta. Zajedničko im je da „pokreću“ na energiju, a često su maštoviti i mistični. Koristeći takve opise, prostor za treninge mitrovačkog MMA kluba „Tribal Sirmium“ u Ratarskoj ulici nazvaćemo „hramom ratnika“ – mestom u kome sedamdesetak momaka intenzivno savladava tajne trenutno najpopularnije svetske borilačke veštine. Pod majstorskom učiteljskom palicom Slađana Jugovića mitrovački „Tribali“ mogu se pohvaliti državnim vicešampionom u klasi starijih juniora. Za svega jedan sudijski poen, na Prvenstvu Srbije održanom u Požarevcu februara ove godine Vladimiru Galetiću izmaklo je „zlato“ u kategoriji do 66 kilograma. Na istom takmičenju kadet Ivan Lazarević osvojio je treće mesto i bronzanu medalju. Galetić je prošle sezone izborio i drugo mesto na MMA Kupu Srbije. Sa poslednjeg takmičenja u Smederevu u grappling disciplini koja u najopštijem smislu podrazumeva kombinaciju rvanja, džudoa i džiu džice Mitrovčani su polovinom juna doneli tri „zlata“, dva „srebra“ i dve bronzane medalje. Pomenimo da su „zlatni“ u svojoj kategoriji bili braća Vladimir i Strahinja Galetić i Ognjen Savić. Vlada je prošle godine u greplingu bio vicešampion Srbije. „Sirmijumski Tribali“ odlično su se pokazali na otvorenom svetskom ADCC MMA spektaklu koji je tokom maja ove godine organizovan u Beogradu okupivši borce iz 30 zemalja. Pored talentovane braće Savić – Ognjena i Dušana, među najmlađim polaznicima kluba već se uočava nekoliko izuzetnih potencijala, poput Maksima Zeca koji je posle svega četiri meseca treninga na turniru u Smederevu uzeo „srebro“. Iz redova kluba potekao je i Uroš Mitrović, trenutno član Savage MMA tima iz SAD-a koji je pre odlaska beležio sjajne rezultate, naročito u greplingu. Letnja sezona nije potpuno „ispraznila“ salu za vežbanje mitrovačkog kluba, iako su mlađi takmičari na pauzi. U toku su pripreme za narednu sezonu koja počinje početkom septembra. Do kraja sezone uslediće još četiri velika turnira.

Vladimir Galetić: MMA je sport u kojem sam se potpuno pronašao
Borac koji je dostigao najbolje klupske rezultate na nacionalnom nivou iz MMA kluba „Tribal Sirmuim“ svakako je Vladimir Galetić – junior koji od naredne sezone prelazi u najjaču seniorsku konkurenciju. Momak rođen 2006. godine učenik je ugostiteljskog smera srednje ekonomske škole u Sremskoj Mitrovici. Od tog talenta trener Jugović ne očekuje da u prvoj godini seniora pravi spektakularne rezultate u društvu znatno starijih takmičara, ali je uspeh moguć već u narednim godinama. Vladimir je kao i većina momaka iz kluba lepo vaspitan i staložen momak u čega smo se uverili u neposrednom razgovoru sa njim. Trener kaže da je u pitanju vredan takmičar koji ne zapostavlja ni jedan trening, pa očekivanje da Vlada ostvari izuzetne profi rezultate, poput čuvenog MMA sugrađanina – Laćarca Darka Stošića, nije daleko od realnog.
– U MMA sport sam ušao na poziv starijeg brata koji je pre mene počeo da trenira. Za mene je ovo prvi i jedini sport i ovde sam se potpuno pronašao. U klubu sam već četiri godine. MMA mi se dopao jer on izgleda kao najrealnija borba koja obuhvata najvažnije borilačke veštine. Što se tiče planova, želim da ove godine osvojim sve u juniorskoj konkurenciji a sledeće godine startujem u seniorima, gde bih takođe voleo da napravim dobre rezultate. Spreman sam na sva odricanja koja podrazumeva bavljenje ovim sportom i za mene u budućnosti ne postoji ništa važnije, kaža talentovani Vladimir Galetić.
Pre nego što otvorimo „ličnu kartu“ kluba, nekoliko rečenica posvetićemo priči o svetski megapopularnoj MMA disciplini o kojoj se u suštini malo zna, naročito među laicima. Uz mnoge predrasude ovde je prisutan i fenomen masovnog odaziva publike na MMA spektakle. Tako je u nekoliko navrata bilo i u Sremskoj Mitrovici, sredini gde je ovaj borilački sport najrazvijeniji u čitavom Sremu. Na početku razgovora sa Slađanom Jugovićem, naš sagovornik želi da razveje mit o MMA kao „borbi u kavezu bez pravila“. On tvrdi da je u odnosu na ring, čak i parter nadmetanja, kavez u obliku oktagona najbezbedniji prostor za takmičarsku borbu. Uz to, MMA borbe definisane su strogo propisanim pravilima svetske federacije. Takmičarska pravila nisu ista za sve kategorije, pa statistički gledano – broj povreda u MMA mnogo je manji u odnosu na većinu sportskih disciplina. U uzrastu od pionira do juniora povrede su gotovo nemoguće. Pošto na svetskom i nacionalnom nivou postoji jedinstvena organizacija, konkurencija za svaku medalju izuzetno je velika i put do odličja vodi kroz borbu sa najmanje sedam ili osam boraca.
Dečačke snove pretvorio u majstorstvo koje prenosi mlađima
Kako u uslovima srpskog sporta često biva, nastanak kluba „Tribal MMA Sirmium“ skopčan je sa entuzijazmom Slađana Jugovića, njegovom ljubavlju i željom da zdrave životne navike uvede u najbliže porodično i sportsko okruženje. Svoje znanje i majstorsko borilačko iskustvo želeo je da prenese svom tragično stradalom sinu i drugim zainteresovanim klincima. Tribalski borilački hram u Ratarskoj ulici zapravo je njegova privatna kuća u potpunosti podređena ovom sportu. U teškim životnim iskušenjima koja bi mnoge slomila, tražio je pouku i snagu da nastavi dalje. U obuku mitrovačkih momaka i rad kluba udahnuo je duboko misaone i filozofske ideje kojima se bavi čitavog života kroz proučavanje brojne literature iz oblasti svetske mudrosti i istorije. Asocijacija na plemena Tribala koja su od preantičkog doba nastanjivala područje današnje Srbije u osnovi je naziv kluba, jer Slađan veruje da su antički izvori ovim imenom nazivali stare Srbe. Kao jedan od pripadnika generacije s kraja „sedamdesetih“ godina Slađan je, čitajući romane i gledajući filmove maštao o majstorijama Leslija Eldridža – prvog belog nindže, Brus Lija i ostalih junaka svog vremena. Poželeo je da poput njih ovlada neverovatnim veštinama, ali i da ima sopstvenu trening salu – dodžo. Iako je poticao iz džudo okruženja, sa borilačkim sportovima susreo se 1985. godine kao karatista „Sirmiuma“. U klubu je bio sve do sredine „devedesetih“ godina kada odlazi u vojsku i počinje da radi poslove fizičkog obezbeđenja. Tada je shvatio da mu uz karate veštinu nedostaju upotrebljivi rvački zahvati za efikasnu borbu „u klinču“. Prešao je na učenje džiu džice da bi se početkom „dvehiljaditih“ našao u grupi istomišljenika sa kojima je trenirao novu veštinu. Prehodno je, 1997. godine posmatrajući ultimatfajt borbe na video kasetama zavoleo tu novu, sve popularniju veštinu, uveren da je ona najpribližnija realnim obračunima sa kojima se susretao radeći poslove obezbeđenja. Već 2004. godine Slađan Jugović kao jedan od pionira ultimatfajt sporta u Srbiji, u prepunoj mitrovačkoj hali organizuje veliki turnir. Upravo iz ulimatfajta nastaće MMA u današnjem formatu. Borilačka karijera našeg sagovornika postala je bogatija i za kik boks veštinu koju je sticao živeći i radeći u Novom Sadu. Nekoliko godina posle povrataka u Mitrovicu prihvata ideju formiranja MMA kluba koji je „izbrusio“ prve talente i šampione. Od 2020. godine Slađan je ličnim ulaganjima u životni i radni prostor stvorio idealne uslove za rad. Kratkotrajno dečačko bavljenje fudbalom doprinelo je Slađanovoj orijentaciji ka individualnim sportovima. Tamo je, posmatrajući mnoge nepravde u izboru igrača shvatio da jedino borba „oči u oči“ isključuje uticaj „tatinih sinova“ – u ringu pobeđuje onaj ko je stvarno bolji. Jugović, koji je majstor karatea, operativni trener karatea i kik boksa i vrhunski poznavalac džiu džice, nedavno je upisao Visoku školu strukovnih studija gde namerava da stekne zvanje učitelja mešovitih borilačkih veština.
U Sremskoj Mitrovici treniraju sve uzrasne kategorije a najzahtevniji je svakako seniorski B nivo. Na svetskom nivou ovde su ozbiljni „igrači“, u potpunosti posvećeni ovom sportu. Neki od poziva za profesionalne borbe Slađanovim učenicima već su stizali, ali se trener „Tribala“ trudi da svoje momke, prevashodno najperspektivnijeg Vladu Galetića, „očvrsne“ u sadašnjoj konkurenciji, uveren da posle ulaska u „profi“ vode nema povratka na amaterski nivo. Zato takav korak mora biti dovoljno promišljen i siguran.
– MMA je sportska disciplina u kojoj svako može sebe da pronađe. Nije to samo veština za momke koji imaju „veliko srce“ već i za rekreativce koji nemaju takmičarske ambicije a žele da nauče ove veštine, da prevaziđu neka svoja ograničenja ili jednostavno žele da zdravo žive. Moje lično mišljenje je da ne postoji kompleksniji borilački sport od MMA. Možda je i jedan od najkompleksnijih, jer se neprekidno uči i usavršava i nikad ne možeš reći „e, sad sve znam“. Osim snage, izdržljivosti, eksplozivnosti, kondicije, fleksibilnosti i poznavanja tehnika MMA zahteva mnogo razmišljanja, taktiziranja, planiranja i strategije. U takmičarski proces i oštrije sparinge ulaze samo članovi kluba koji pokazuju želju i mogućnost za tako nešto. Proces formiranja kvalitetnog borca je individualan i ne traje isto vreme. Postoje momci koji brzo „kopčaju“ i imaju talenat, ali su često baš takvi pojedinci lenji i ne naprave rezultate, za razliku od mnogih koji su na prvi pogled prosečni ili čak ispod proseka, ali su uporni, vredni i redovni na treninzima. Oni dokazano prave dobar rezultat. Svojim učenicima često govorim da ovde uspeh traži trud i mnogo znoja, ali mora postojati i „glad“ za rezultatom, nešto što vas vuče ka uspehu – naročito u borilački veštinama, kaže trener slađan Jugović i napominje da se odgovornost učitelja u izboru pojedinaca kojima se prenosi borilačko znanje podrazumeva. To znači da polaznici i članovi kluba imaju obavezu korektnog sportskog ponašanja, kako na treningu i takmičenjima, tako i u svakodnevnom životu. Dodajmo da dobar deo takmičara sirmiumskih „Tribala“ podjednako dobro može da se nadmeće u srodnim disciplinama – kik boksu, čak i klasičnom boksu.
Dejan Mostarlić