MILAN ŠPANOVIĆ, OSNIVAČ PRVOG BODI BILDING KLUBA I VLASNIK POPULARNE TERETANE U SREMSKOJ MITROVICI

Vežbanje u teretani kao životni stil modernog doba

Teretana kroz koju je od formiranja prošlo skoro 40.000 ljudi
Vežbanje u teretani poslednjih godina mnogima je postalo deo uobičajene rutine i prilika da se kroz rekreativni trening, fitnes ili bodi bilding relaksiraju i unaprede zdravlje ugroženo navikama savremenog načina života. Moramo konstatovati da redovni odlasci u teretanu kao svojevrsni „lifestyle“ modernog doba u ranijim vremenima nisu bili tako popularni, šta više – prostor sa spravama za vežbanje mnoge je asocirao isključivo na bodi bilding i korpulentne momke čvrsto razvijenih mišića. Međutim, u navikama i potrebama ljudi teretane su danas idealna mesta zdrave potrošnje viška energije uz neizbežno „zatezanje“ i oblikovanje tela na željeni način. Mitrovčanin Milan Španović – „pionir“ gradskog bodi bilding sporta, osnivač prvog gradskog kluba i moderne teretane dobro je poznat većini sugrađana. Na početku razgovora sa njim saznajemo neverovatan podatak, da je kroz popularnu teretanu kod „Španca“ za tridesetak godina prošlo bezmalo 40.000 ljudi, možemo reći – čitav jedan grad. Na žalost, za sve ove godine sportski novinari i javnost nisu na pravi način pokazivali interesovanje za sportski i klupski rad Španovića i njegovih učenika.

Od improvizovanih tegova do reprezentacije i uspešnog porodičnog posla
Kao što smo napomenuli, iz filmski teške životne priče koja se odigravala u najlepšim godinama njegove mladosti Milan se „iščupao“ zahvaljujući sportu i članstvu u reprezentaciji. U bodi bilding ušao je radeći u svom dvorištu sa improvizovanim vratilom i betonskim tegovima. Željan iskupljenja i smirenja osamdesete godine otišao je u manastir Hilandar. Ovde je proveo četiri meseca. Duhovno se osnažio, ali i dodatno „zategao“ mišiće radeći najteže poslove. Po povratku kući saznao je za državno prvenstvo u bodi bildingu koje se održavalo na beogradskom Tašmajdanu i prijavio je svoje učešće. Kao finalista ovog prvenstva, momak iz Mitrovice biva smešten u tada luksuznom hotelu „Mladost“ gde su ga posetili ljudi iz sportske organizacije i čestitali mu ulazak reprezentaciju. Tom prilikom zatražili su broj njegovog žiro računa. Blagi šok za „Španca“ uslediće kada je podižući platu u štampariji gde je radio, shvatio da mu je tadašnji sportski savez četiri meseca uplaćivao stipendije u iznosu od 1500 nemačkih maraka. Usledili su takmičarski trijumfi na Kupu Jugoslavije u Prokuplju i drugo mesto na Balkanskom prvenstvu u Sofiji. Za šest i po godina aktivne karijere Milan je uvek bio među najbolje plasiranima – između drugog i četvrtog mesta. Trenerski posao kojim se „Španac“ bavi teško je zamisliv bez primesa pedagogije, psihologije, ali i ličnog iskustva. Između zidova popularne sale za vežbanje Milan Španović ostvario je svoj najveći lični i sportski uspeh a to je, po njegovim rečima – profesionalna sportska karijera i životno usmerenje sina Nebojše. Pored urođene ljubavi prema sportu, Nebojša Španović nasledio je profesiju i preduzetnički gen oca Milana, tako da danas upravlja razrađenim poslom proizvodnje opreme za teretane. Iza sebe ima odličnu sportsku karijeru. Počeo je kao fudbaler a od 2006. godine krenuo je njegov uspon u bodi bildingu. Bio je aposlutni pobednik u obe srpske takmičarske federacije, što se smatra izuzetnim rezultatom. U međuvremenu je nekoliko puta osvajao Kup Srbije i Trofej Beograda. Vrhunac je bila 2013. godina i Svetsko prvenstvo u Kopru gde je osvojio bronzu. Na prekretnici između surovog profesionalizma za koji se „plaća“ visoka cena i normalnog zdravog života, okrenuo se sebi i svojoj porodici.

Detalji nastanka prvog bodi bilding sportskog kluba i teratane u gradu većini Mitrovčana uglavnom su nepoznati, kao i činjenica da je Španović sa grupom najbližih drugara davnih „sedamdesetih“ ovaj sport „doveo“ u njihovu sredinu. U njemu je ostvario dobre takmičarske rezultate i dostigao nivo državnog reprezentativca. Po okončanju takmičarske karijere „podvukao je crtu“ i doneo jednu od važnijih životnih odluka – da svoje znanje i iskustvo prenese novim generacijama. Tako će se prvobitna priča „žestokih“ gradskih momaka nastala u siromašnom ambijentu mitrovačkih dvorišta, podruma i ulica transformisati u ozbiljnu sportsku profesiju a jedan od rezultata tog rada svakako je popularna gradska teretana sa preko 165 sprava i više nego idealnim uslovima za vežbanje.
Kako su nastali prvi bodi bilding klub i teretana u Mitrovici?
Prvi klub za atletsku gimnastiku „Atleta“ formiran je u Mitrovici krajem 1977. godine. Pored Milana Španovića osnivač je bio i Nedeljko Mitrović, popularni „Arči“. Kasnije će klub promeniti naziv u „Konan“ i najzad – u današnji Bodi bilding klub „Euro sport“. Prvi mitrovački bilderi s kraja „sedamdesetih“ regrutovani su iz kruga „žestokih“ gradskih momaka. U takvim uslovima još uvek se poštovalo pravo jačeg, pa je primera radi – samo najžešći frajer na treningu u svakom momentu mogao da priđe benču i pomeri slabijeg od sebe. Pošto je u vreme neprevaziđenog Petra Čelika i procvata jugoslovenskog bodi bildinga država ozbiljno finansijski zalegala za najbolje sportiste, Milan je, izborivši se za poziv u reprezentaciju više od šest godina bio deo ove selekcije a njegov klupski kolega Mitrović nešto kraće. Uticaj takmičenja, sportskih fer-plej manira, putovanja i reprezentativne atmosfere dao je osnivačima mitrovačkog kluba ideju da rad i pravila ponašanja u prvoj gradskoj teretani „kanališu“ u pravcu negovanja sportskih i džentlmenskih vrednosti. Iz takve promene proizašla je veća masovnost u članstvu kluba a deo vežbačke ekipe vremenom postaju i žene.
– Mogu da kažem me je ovaj sport izveo na pravi put, jer svaki sport podrazumeva disciplinu, odgovornost, neki prihvatljiv način ponašanja i ophođenja prema ljudima. Kad si na takmičarskom podijumu ili vežbaš svi te gledaju i nema smisla da se mangupiraš i ponašaš nedolično. Svojevremeno je motiv treninga u teretani bio da postaneš glavni „baja“ a danas ovde dolaze ljudi različitog pola, uzrasta i profesija sa idejom, na prvom mestu – da održe i poboljšaju zdravlje, ostvare lep i skladan izgled ili takmičarski motiv. Naš klub je za ovih par decenija prošao kroz razne faze. Mnogi se i ne sećaju prve teretane u podrumu blizu današnjeg obdaništa u „Dekancu”. Od tada do danas snalazili smo se po mnogim „rupama“, šupama i podrumima. Kako se klub vremenom omasovljavao, uvodili smo pravila i kriterijume ponašanja koja su važila za sve. Tako je ostalo do današnjeg dana. Na žalost, ratni haos početkom „devedesetih“ zaustavio nas je u mnogo čemu. Shvatio sam da neke stvari moram sam da „potegnem“, kaže Milan Španović koji je u međuvremenu investirao u sadašnji savremeni sportski objekat i preduzetničku delatnost proizvodnje opreme za teretane.
Ljudi u teretanu dolaze sa različitim motivima. Za većinu je ona „izduvni ventil“ od svakodnevnih obaveza. Prema rečima našeg sagovornika, vežbanje u teretani podrazumeva odgovarajući program i pravila postepenog uvećanja snage i mišićne mase, što je svakako zdravije od instant „napumpavanja“ ili korišćenja po zdravlje opasne „hemije“.
– Najvažniji kriterijum kod odlaska u teretanu jeste zdravlje. Sledi genetika, a naspram genetskih tipova i određeni program koji se pravi individualno i različit je za muškarce i žene. Tek posle nekih šest meseci ili godinu dana, posle uvida u zdravstveno stanje i telesnu građu polaznika možemo na pravi način da oblikujemo skeletnu muskulaturu, a ona je osnov za sve. To je ono kad kažete da je neko baš lepo građen a nije nabildovan. To se postiže samo pravilnim treningom, adekvatnom ishranom i odmorom. Ja sam trenutno najviše posvećen deci srednjoškolskog uzrasta. Smatram da mi je obaveza da im priđem, da ih posavetujem – da što manje gledaju internet, društvene mreže i slušaju neke nabeđene stručnjake. To je jedini siguran način da izaberu pravi put. Pošto rekoh da smo jedna velika sportska porodica, uvek sam rad da se kao trener uključim u rešavanje mladalačkih ili školskih problema naših članova. Uostalom i njihovi profesori dolaze u našu teretanu, a neke od njih lično poznajem sa drugih mesta u gradu. Često kad ovim klincima nešto „zaškripi“ stavim ih ispred sebe i zatražim da mi obećaju kako će neke stvari popraviti. Srce mi je puno kad dobijem povratni odgovor da se klinac ozbiljno „trgao“. Tu mora da postoji obostrano poštovanje. Zadovoljstvo me ispunjava kad vidim svoju nekadašnju decu iz teretane posle desetak i više godina kao zaposlene ljude koji u pratnji bračnog partnera guraju dete u kolicima. Oni su kroz rad na svom telu potpuno izgradili i svoju ličnost, kaže popularni „Španac“ i još jednom napominje da je veliki protivnik nedozvoljenih hemijskih sredstava i energetskih pića. Pošto svoju teretanu smatra oazom bezbednosti svih korisnika ne dozvoljava bilo kakvo „mangupiranje“.
Dejan Mostarlić