25.01.2024.
Sport

DUŠAN KLINCOV, TRENER U BOKSERSKOM KLUBU „SREM” I PROFESIONALNI BOKSER KOJI SE PRIPREMA ZA SVETSKU TITULU

Mitrovica čeka novi zlatni pojas


Mnogi Mitrovčani sećaju se punih sala na bokserskim mečevima i tradicije koju je plemenita veština imala u najvećem sremskom gradu u najboljim danima gradskog kluba „Srem“. Poslednjih godinu dana, jedan od najuspešnijih momaka iz „Sremove“ bokserske škole – Dušan Klincov, u najtežoj konkurenciji profesionalnog boksa nagoveštava velike rezultate. Dušana smo upoznali kao vrhunskog takmičara u amaterskom boksu. Momak velikog srca koji pored evidentne fizičke spreme i bokserske veštine zrači mentalnom snagom i čeličnom samouverenošću rešio je da bogato znanje i iskustvo kao trener prenese mlađim generacijama ali i da se u ringu okuša kao takmičar u svetu profesionalnog boksa. Tokom prošle, svoje prve profesionalne bokserske godine Dušan Klincov zabeležio je sedam pobeda i samo jedan poraz u teškoj takmičarskoj kategoriji. U konkurenciji 1300 svetskih boksera godinu je završio na odličnom 362 mestu a uskoro, najverovatnije do marta ove godine, mogao bi se naći među 100 najboljih „teškaša“ na svetu. To bi mu otvorilo vrata da za nešto više od dva meseca – kao izazivač boksuje protiv jednog od šest šampionskih nosilaca u svojoj težinskoj kategoriji od 81-91 kilograma. Ovakav razvoj događaja u koji Dušan i njegov stručni štab imaju apsolutnu veru, vremenom bi u Sremsku Mitrovicu doneo najvredniji svetski bokserki pojas. Tako bi grad na Savi pored zlatnog avarskog pojasa iz šestog ili sedmog veka, dobio još jedno istorijsko, ovog puta sportsko znamenje – zlatni bokserski pojas, baš onakav za koji su se borile najveće zvezde svetskog boksa Muhamed Ali, Majk Tajson, Lenoks Luis i ostali zbog čijih mečeva smo navijali satove za noćne i rane jutarnje sate.
„Srpski kalašnjikov”
Borba pod zastavom Srbije za Dušana je veliki motiv. Bez obzira što su u pitanju velike revije i spektakli u inostranstvu, svaki izlazak na ring propraćen je srpskim nacionalnim pesmama.
-Kad krenemo da boksujemo, ja sebi kažem „Srbija je u mom uglu ringa i protivnik ne sme do mog ugla da dođe“. To je neka prekretnica koja me tera da ga pritiskam, „mučim“ i idem do kraja, jer on ako uđe u moj ugao ušao je u moju teritoriju a to ne neću da mu dozvolim, kaže naš sagovornik koga je zbog specifičnog načina boksovanja zvačični spiker na prošlogodišnjem meču u bečkoj „Sofia sali“ na oduševljenje mnogih prisutnih Srba nazvao „Srpski kalašnjikov“. Ovaj nadimak ustalio se u domaćim portalima, među novinarima i navijačima koji od Dušana očekuju obećanu svetsku titulu i šampionski pojas.

Profesionalni boks je najteži izazov u karijeri ovih sportista koji se u priličnoj meri razlikuje od amaterskog boksa, ne samo po profilu rukavica ili vrsti zaštitne opreme, već i u tempu, odnosno dinamici mečeva koji obično traju duže – od četiri do dvanaest rundi, koliko se uglavnom boksuje u borbi za titulu. Profi borac mora biti perfektno pripremljen za iscrpljujući duel u ringu sa taktičkom raspodelom snage na čitav meč. Zato i ne čudi što su takvi bokserski dueli „lepak“ za publiku. Uz veliku neizvesnost i napetost jedan dobar udarac u svakom momentu može da reši meč. Kako bi došao do jednog od najcenjenijih pojasa Dušan svojim rezultatima i takmičarskim performansama mora biti u prvih stotinu boksera ne bi li bio dostojan izazivač za jednog od šest aktuelnih nosilaca pojasa. Svaki šampion, s druge strane, dužan je da u roku od šest meseci prihvati bar jednog izazivača i brani stečenu tutulu. Opasivanje najvrednijim zlatnim WBO pojasom Svetske bokserske federacije san je svakog profesionalca a borba za ovo odličje odvija se kao svetski sportski i televizijski spektakl sa pozamašnom svotom novca koja se „vrti“ oko cele priče.
-Nije lako ući među prvih sto takmičara i boksovati sa njima, jer to podrazumeva teške mečeve sa vrhunskim protivnicima. Ti zahtevni mečevi traže velika odricanja i maksimalnu usredsređenost jer kao borac moraš rasporediti kondiciju, snagu, tehniku, brzinu i veštinu na desetak rundi. Ja se nadam da će u ovoj godini neko od šest nosilaca pojasa prihvatiti da brani svoje zvanje kroz meč koji će raditi sa mnom i naravno, očekujem da ću uzeti taj pojas i da ću ga doneti ovde kod nas u Mitrovicu. Bila bi to velika stvar za naš grad, ali i klub, kaže Dušan Klincov uz opasku da nije preporučljivo, a teško i da je moguće da u
profi boks ulaze nedovoljno iskusni, vešti i hrabri bokseri jer, kako reče, u središtu profi ringa mogu da „sevnu“ itekako opasni udarci. Publika pak, voli mečeve u kojima se znoje dlanovi i sve „pršti“ od dobrih udaraca i adrenalina, tako nosilac profi titule mora da je brani uz mnogo truda, ponekad i muke, jer nikad ne zna koliko je izazivač sa druge strane „naoštren” da preuzme titulu. U tom smislu Dušan nam prenosi iskustvo iz septembra prošle godine kada je neplanirano, sticajem okolnosti ispred sebe dobio dvadesetak kilograma težeg takmičara. U želji da se bori za viši rejting i po svaku cenu dođe do prilike za svetske pobedničke pojase, prihvatio je meč i na sebi svojstven i taktički mudar način, posle nokdauna u drugoj rundi koji nije „slomio“ protivnika, u teškom meču došao je do pobede.
Samopouzdanje i vera u uspeh
Dušan Klincov pre petnaestak godina došao je u Sremsku Mitrovicu iz mesta Spuž nedaleko od Podgorice u Crnoj Gori. Mitrovicu i Srem brzo je zavoleo. Kao učenik osnovne škole bio je temperamentan a u pubertetskim vršnjačkim zadirkivanjima itekako je umeo da „pokaže zube“ i veštinu da se odbrani. Iz „Zmajeve“ škole prešao je u Mačvansku Mitrovicu a potom upisuje srednju tehničku školu. Jednom prilikom, sa drugarima iz Mačvanske neobavezno je otišao na trening Bokserskog kluba „Srem“. Već posle nekoliko udaraca tadašnji trener prepoznao je potencijal budućeg takmičara a boks je od tada postao njegovo jedino i najveće interesovanje. „Batine“ koje je dobijao na prvim sparinzima motivisale su ga za kratko vreme postane najbolji bokser u gradu. Posle je ambicije i poglede proširio ka Vojvodini, Srbiji a danas izaziva najbolje u svetu. Uspeo je da kanališe svoju mladalačku energiju i kroz redovne treninge postajao je sve bolji a rasprave i „varnice“ van bokserskog ringa zaobilazio je u širokom luku. Od trenera Vladimira Jurišića – Laje mnogo je naučio, pa se i danas seća njegovih rečii saveta. Kasnije je rad nastavio sa trenerom Željkom Drobnjakom. Kroz rad sa četrdesetak klinaca u „Sremu“ trudi se da im ulije samopouzdanje i veru u uspeh – baš ono što je kod sebe razvio verujući da je u stanju da pobedi svakog. U amaterskom boksu Dušan je zabeležiopedesetak mečeva. Bio je šampion Srbije u srednjoj kategoriji do 75 kilograma, kao i prvak Vojvodine a najvećim amaterskim rezultatom smatra treće mesto na „Beogradskom pobedniku“ – vrhunskoj bokserskoj međunarodnoj manifestaciji koja je 2014. godine okupila 24 fenomenalna svetska boksera. Oni su nastupali pod zastavama svojih država, izuzev Klincova koji je boksovao na inicijativu Peđe Prodanovića, prijatelja iz rumskog kluba „Zlatni gong“, koji ga je prijavio kao pojedinca i finansirao velike troškove njegovog takmičenja. Ostala je apsurdna činjenica da Dušan nije boksovao za državni tim Srbije, iako je bio evidentno bolji od većine reprezentativaca. Svojevremeno je odbijao pozive da pređe u Novi Sad i veće sredine smatrajući da je Mitrovica grad u kome je načinio prve bokserke korake i koji zaslužuje da se pohvali njegovim takmičarskim uspesima. Ovakav stav Dušan je zadržao do današnjih dana u kojima ima mnoge ponude da boksuje za klubove iz inostranstva. Promena u savezu i nacionalnom boksu nastala je dolaskom Nenada Borovčanina na čelo saveza. On je, po Dušanovom uverenju preporodio srpski boks i vratio ga na zasluženo mesto. Naš sagovornik žali što je posle „Beogradskog pobednika“ napravio pauzu u karijeri, smatrajući da bi u saradnji sa novim ljudima iz saveza možda došao i do boljih rezultata. Pored posvećenosti porodici, koja je za njega uvek na prvom mestu i pokušaja da se dođe do svetske titule, Dušan Klincov narednih godina „puna srca“ planira rad na povratku „Srema“ u najbolju boksersku ligu i okupljanje što većeg broja klinaca u protorijama kluba.
Recimo i to da bi ispunjenje ambicije dvadesetosmogodišnjeg momka koji je trenutno na vrhuncu bokserske forme, da u svoj grad donese svetsku bokserku titulu značilo krupnu promenu u njegovoj karijeri. To bi značilo interesovanje i angažovanje ozbiljnih sponzora, ali i promenu inteziteta treninga i načina života u dobroj meri podređenog odbrani šampionskog pojasa. Svako potcenjivanje njegovih mogućnosti i velikih ambicija za Dušana je novi motiv i podsticaaj da bude još bolji. Ceni najbolje svetske boksere u svojoj kategoriji ali idola u ovom sportu nema. Pored boksa koji ga je uz radosti i razočarenja naučio mnogim stvarima u životu, iza Dušana je drugi – ništa manje važan oslonac, a to je njegova porodica koju čine supruga i dvoje dece.
-Meni su idol moja porodica, sin i ćerka. Živim na takav način da uvek uvek „guram“ napred, kako bi oni to shvatili i mogli da u jednom trenutku kažu „e vidiš, to može to da se uradi“. Hoću da im budem dobar primer u tome. Takav sam temperament i karakter da sve što želim hoću i mogu da uradim. Život bez borbe nema smisao i svi moramo da se borimo za nešto. Jer ako ne veruješ u sebe neke stvari nećeš moći da uradiš. Ovo govorim i deci u našem klubu. Tražim od njih da veruju u uspeh koji će, kad se dobro trudiš ili imaš strpljenja da sačekaš, kad tad doći, kaže Dušan Klincov.
Dule je jedan je od onih koji u boksu vide umetnost, jer kako sam reče – boks nije običan „fajt“, već traži nadmudrivanje, dobru eskivažu i razmišljanje o vrsti udarca. Raduje ga što sve više ljudi i roditelja prihvata boks poput drugih sportova, ne posmatrajući ga kroz prizmu surovosti, razbijenih glava i arkada, poput scena iz nekadašnjeg mnogima omiljenog „Rokija“.
Dejan Mostarlić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.