MALO IZOŠTRENO

Moguć kraj medijske slobode kakvu poznajemo

Evropska komisija pripremila je nacrt zakona o slobodi medija i obznanila ga uz obrazloženja koja liče na prelepi vatromet u slavu buduće slobode medijskog prostora, ali je mnoštvo evropskih novinarskih organizacija, umesto da usklikne, izrazilo zaprepašćenje odredbama budućeg zakona koje dopuštaju klasičan špijunski nadzor vlasti u medijima u interesu bezbednosti. Naime, „da bi se dodatno ojačao i organizovao evropski informacioni prostor“ moći će da se primenjuju mere protiv „nepoštenih pružalaca medijskih usluga, uključujući one koje u finansijskom ili uredničkom smislu kontrolišu treće zemlje i koji mogu ugroziti javnu sigurnost i odbranu ili predstavljaju rizik u tom smislu”. Jedna od takvih mera je i softversko, čitaj: špijunsko, presretanje sadržaja određenih davalaca medijskih usluga, a uključuje i onemogućavanje emitovanja sadržaja putem satelita ili drugim sredstvima. Biće, na primer, dozvoljena ugradnja špijunskog softvera u uređaje koje koriste novinari. Otkrivanje nepoželjnih sadržaja neće biti, kao do sada, prepušteno političkom entuzijazmu: da bi medijski prostor imao stručan nadzor, formiraće se naročito telo pod imenom Evropski odbor za medije, koje će kontrolisati tokove informacija. Razume se, u plemenitom cilju zaštite slobode informacija. Mađarski premijer Viktor Orban nije čekao da se oglasi novinarska struka, jer je procenio da se ne sme ni časa časiti bez podignutog glasa protiv namera Evropske komisije da spusti debeli mrak na slobodu mišljenja. „Još jedan predlog iz Brisela koji se protivi slobodi: uspostavljanje potpune kontrole nad medijima. Mi u Srednjoj Evropi smo videli takve stvari u prošlosti. To se zvalo Kominform i Rajhspreskamer (Komora za štampu Trećeg rajha). Nikada više! Nismo se borili protiv komunista da bismo završili u 1984 (Orvelovoj) godini”, objavio je mađarski premijer na platformi „Iks”. Ilon Mask ga je, na razočarenje u Evropskoj komisiji, odmah podržao.
Orban je imao i „lični“ razlog da podigne glas, jer je potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova apostrofirala kao metu budućeg Zakona o slobodi medija i „državnu kontrolu medija“ u Mađarskoj: „Cela tendencija u Mađarskoj, koja vodi monopolizaciji informacija, je nešto što ne želimo da vidimo da se dešava drugde. Vremenom bismo mogli da pokušamo da, korak po korak, demontiramo takve sisteme.“ Novi set pravila, kaže potpredsednica Evropske komisije, mogao bi da promeni stvari, sa novim obavezama u pogledu transparentnosti i nezavisnosti i „povećanom kontrolom kojoj će biti podvrgnuti štetni medijski konglomerati i zakoni koji utiču na medijski pejzaž EU“.
Jurova je istakla da bi kršenje zakon moglo da ima veliku cenu ako Budimpešta ne bude poštovala propise, jer bi „na kraju bi mogle biti visoke kazne“.
Neko će se odmah zapitati šta se to tiče Srbije. Tiče se utoliko što je iz Evropske komisije naglašeno da se cilja na „unapređenje” medijskog prostora i u zemljama unije, i u državama u procesu pridruživanja. Kad EU usvoji Zakon o slobodi medija, Srbija će ostati bez prava na sopstvenu slobodu medija, osim ako bude spremna da je skupo plati.
Izdaleka se vidi da evropski Zakon o slobodi medija cilja da ućutka preostale redakcije i novinare koji u informisanju osluškuju i tzv. „drugu stranu“ i zaštiti narative o aktuelnom sukobu civilizacija u Ukrajini. Cenzura zavedena u evropskim medijima nije po tamošnjim medijskim zakonima, pa se usmeravanje javnog mnjenja o sukobu u Ukrajini oslanja na moralnost i principijelnost biranja „prave strane istorije“. Na taj način „antirusko“ izvire iz „objektivnog“, pa rusofobija preko „objektivnosti” dobija pun kredibilitet. Sa odmicanjem sukoba u Ukrajini i ekonomskim teškoćama Zapada usled otkazivanja ruskih energenata, u evropskom informativnom prostoru počela su da se probijaju uravnotežena mišljenja o uzrocima sukoba, koja nije moguće suzbiti bez novog zakona, čiji je nacrt prenerazio novinarske asocijacije širom Evrope.
Kad se zakon usvoji, u znanju budućih generacija lako će da se izmesti i samo rodno mesto fašizma. Biće da fašizam nije nastao na Zapadu nego u Rusiji, a iz političkih potomaka Hitlera u Bosni fašizam je sam pobegao, zamislite gde, u Srbe, i sada stanuje u Srbiji i Republici srpskoj, što potvrđuje i zakonom zaštićeni zapadnjački narativ o „genocidu“ u Srebrenici.
Ako Zakon o slobodi medija bude usvojen kako je predložen, biće osnovan i Evropski odbor za medijske usluge, čija će se nadležnost protezati na sve članice EU i čiji će uticaj na informisanje u zemljama kandidatima biti nesumnjiva prepreka za slobodno tumačenje slobode medija. A kakvu bi slobodu gradio ovaj Rajhspreskamer dvadeset prvog veka vidi se i iz dveju od njegovih nadležnosti: sprečavanje širenja sadržaja medija trećih zemalja koji ugrožavaju nacionalnu bezbednost i odbranu, sve do onemogućavanja emitovanja putem satelita ili drugim sredstvima, i softversko presretanje nepodobnih informacija redakcija i novinara unutar unije.
Dragorad Dragičević