MITROVAČKA PESNIKINJA ŽELJKA AVRIĆ NA POETSKIM FESTIVALIMA U MAKEDONIJI I RUMUNIJI

Učešće na prestižnim poetskim susretima

Митровачка песникиња Жељка Аврић била је у августу ове године, на позив организатора, учесница два велика књижевна окупљања у региону. Од 17-20. августа присуствовала је 30. Данима преображења Срба у Румунији, а од 24. до 28. августа, најзначајнијем песничком фестивалу у Европи и једном од најважнијих у свету, 62. Струшким вечерима поезије у Републици Северној Македонији.
– Циљ манифестације „Дани преображења Срба у Румунији“ је неговање српског језика и очување савременог књижевног израза у расејању, каже Жељка Аврић, која је и прошле године била гост Савеза Срба у Румунији.

Манифестација је отворена у Генералном конзулату Републике Србије у Темишвару, где је песнике дочекао генерални конзул Владан Тадић, а настављена је наредна три дана у српским подунавским насељима Базјаш, Белобрешка и Нова Молдава. Учесници манифестације били су чланови Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, Матице српске, Српског Пен центра, Српског института из Будимпеште, домаћини из Савеза Срба и српски песницима из Румуније. Одржано је више књижевних вечери и округлих столова, а на Преображење Господње, у манастиру Базјаш који је у 13. веку основао Свети Сава, уручена је Велика базјашка повеља српском песнику Ђорђу Нешићу. У Центру Свети Сава у Базјашу, у Српском дому у Белобрешки и Центру Савеза Срба у Темишвару поезију су говорили песници Ђорђе Нешић, Гојко Божовић, Предраг Бјелошевић, Мирослав Алексић, Видак Масловарић, Мајо Даниловић, Властимир Станисављевић Шаркаменац, Милан Ракуљ, Јелена Глишић, Миладин Берић, Недељко Жугић, Петар Ластић, Никола Ластић, Јована Вечић и Жељка Аврић.
Ове године, тридесети рођендан прослављају манифестација Савеза Срба у Румунији и Удружење књижевника Републике Српске, основано 1993. у Српском Сарајеву. У част јубилеја, Савез Срба у Румунији објавио је збирку песама осам песника УКРС које су на румунски превели песници Славомир Гвозденовић, Предраг Деспотовић и Горан Мракић.
– Након Румуније, пут ме одвео у Македонију, на најпрестижнији песнички фестивал у Европи и један од најважнијих у свету, међународног карактера и огромног културног значаја. Струга је сан сваког песника, позив који добијете једном у животу или никада. Требало је изабрати песме, превести их на енглески, написати уводну реч, припремити портфолио, у чему ми је помогла наша суграђанка, књижевница Александра Ђорђевић, каже Жељка. У Струги је песнике, учеснике фестивала дочекао тим младих и љубазних људи на челу са директором Организационог одбора фестивала Тодорчем Тасевским. Одлична организација, доста квалитетних програма и песничких наступа, промоција, снимања, интервјуа, шетње по Охриду и Струги, сусрети са добитницима награда, лепа познанства и песничка дружења, обележило је овогодишње „Струшке вечери поезије“, овим речима је пренела своје утиске Жељка Аврић.
Митровчанка се на „Струшким вечерима поезије“ представила својом поезијом, али и као коаутор Панораме савремених српских песникиња коју је на македонски језик превео Бранко Цветкоски, књижевник, преводилац, издавач и уредник часописа „Книжевно житие“. Овај пројекат подржало је Министарство културе Републике Северне Македоније. Песникиња истиче да су највећи утисак на њу оставили Парк поезије у којем сваки добитник Златног венца сади своје песничко дрво, а међу њима су и песници из Србије Миодраг Павловић и Десанка Максимовић коју македонска књижевна јавност изузетно воли и поштује.
„Струшке вечери поезије“ су културни бренд Републике Северне Македоније, посвећен родоначелницима модерне македонске поезије, браћи Миладинов. Програму у Цркви Свете Софије у Охриду, присуствовао је и македонски председник Стево Пендаровски са супругом, а министарка културе у македонској влади свечано је отворила ову манифестацију, 24. августа.