PROMOCIJA MONOGRAFSKE PUBLIKACIJE U MUZEJU SREMA

„Tragom mitrovačke kaznione”

У петак, осмог септембра, у барокној сали Музеја Срема је промовисана монографска публикација „Трагом митровачке казнионе“, аутора Небојше Драгановића и Ђорђа Цвијановића. О књизи говорили су историчар Андрија Поповић, директор Музеја, као и рецензенти емеритус проф. др Првослав Јанковић, проф. др Божо Милошевић, проф. др Миломир Станковић.
Истраживачки рад је, наиме, трајао чак седам година. Многи од истраживача на том путу су одустајали, а аутори су обишли многе архивске установе у Загребу, Вуковару, Сарајеву, поред домаћих. Књига је врло опширна и садржи историјске податке у чак три тома, на више од 1.300 страна.
– Првобитна идеја је била да пишемо само о казниони, о животу и боравку осуђеника, међутим нашли смо материјале који су нам отворили сасвим нека нова сазнања о страдању Срба у Краљевини Југославији и за време Аустроугарске и Федеративне Народне Републике Југославије. Документа о страдању Срба су нам била изненађујућа, једноставно несхватљива, због чега смо томе посветили велика пажњу. Сва та догађања су била занимљива баш зато што је казниона учествовала у томе, истакао је Небојша Драгановић.
У оквиру сремскомитровачког Казнено поправног завода о овој теми је две године раније отворена изложба на основу те документације, а снимљен је и премијерно приказан у тој установи и филм о Сави Шумановићу и његовом страдању.

– Сакупљали смо документа по региону, највише у Хрватској, јер је казниона у том периоду припадала Вуковарско сријемској жупанији. Ми смо ишли још даље па смо истражили и аустроугарски период владавине, 1884. годину, када је хрватски бан потписао договор са аустријским царем Франц Јозефом, да зидање казнионе буде у подручју Срема и Славоније. То нас је довело до бечког Рајсархива, па до Лајпцига и до Бундестаг архива, рекао је Ђорђе Цвијановић.
Андрија Поповић, директор Музеја Срема, говорећи о књизи је рекао да је казниона једна од најдуговечнијих тековина, која има континуитет у граду и да је важно да Митровчани читају ову књиге и историјске податке.
Промоцију је пратио пригодан програм, у којем су наступили хор „Полифоника“ и глумци Александар Крстајић и Милка Познановић. Модератор програма била је Гордана Лукић.

А. Д.