Prosečna godina za pšenicu

Kombajni su u njivama, nakon žetve ječma, na red je došlo žito, za koje ratari kažu zbog vremenskih uslova ove godine nije tako dobro. U pojedinim delovima Srema bilo je velikog nevremena, pa se tako oseti i na rodu.

– Hektolitar nije zadovoljavajuć, uradili smo sve što je do nas. Istina je da su vremenske prilike dosta uticale, mi smo uradili zaštitu, neki i više puta. Kad pogledamo ovako njivu, izgleda na oko dobro, međutim, kad se počne raditi onda se vidi da je stanje drugačije. Agrotehnika nam je ista svake godine i jesenja i dve prihrane, ali sigurno je da će biti smanjen prinos, ocenjuje Stevan Ivanović poljoprivrednik iz Šašinaca.

Poljoprivrednici su požurili dok kiša ponovo ne padne, te sve vrvi u atarima od kombajna i prikolica. Ono što još zabrinjava ratare jeste i niska cena pšenice za koju kažu da se kreće do dvadesetak dinara. Struka ocenjuje da će godina biti prosečna po prinosu.

– Tamo gde su padavine bile jačeg intenziteta, primećuje na usevu. Takođe, na pojedinim njivama bilo je i bolesti, pa se to odrazilo i na hektolitar i na prinos. Kako smo saznali sa terena, hektolitar je negde i 65, što se faktički  svrstava u stočnu pšenicu. Čini mi se da će biti prosečna godina, iako ima dobrih prinosa, recimo oko pet tona po jutru. Šarenoliko je stanje. Naša ogledna polja Poljoprivredne stručne službe su pretrpela dosta grada 17. maja i očekujemo smanjen prinos od 30 do 50 odsto, kaže Marko Đuričić, šef biljne proizvodnje PSS-a Sremska Mitrovica.

Apel poljoprivrednicima

 Struka apeluje na poljoprivrednike da ne spaljuju žetvene ostatke. Na taj način se gube značajne količine organske materije i sav azot, a ubrzava se opadanje sadržaja humusa u zemljištu. Zbog ovog neopravdanog postupka može da izbije i požar sa nesagledivim posledicama, čemu svedočimo svake godine prilikom žetve u Sremu.

U iriškoj opštini je  prošle jeseni zasejano oko 3.000 hektara pšenice. Lane je cena pšenice bila visoka i to je bio izuzetan motiv za poljoprivrednike da  daju prioritet proizvodnji pšenice. U ovoj sezoni i na toj teritoriji žetvu prate česte padavine koje su dovele do značajnog gubitka u kvalitetu i prinosu zrna. Velike padavine su povezane sa poleganjem useva, pa je do smanjenja prinosa došlo usled osipanja zrna na nekim parcelama.

– Tehnološki kvalitet zrna je bio veoma narušen, pre svega došlo je do pada hektolitarske težine,  koja je sa uobičajenih 76-86 kilograma pala na 68-79 kilograma pa i manje,u zavisnosti od sorte pšenice. Zato je smanjen i sadržaj vlažnog glutena, kao i drugi parametari kvaliteta brašna, na koje se žale mlinari i pekari, kaže Fedor Pušić, šef Kabineta predsednika Opštine.

Zato je vrlo bitan i odabir sorte pšenice ukoliko se želi dobar kvalitet hleba.

– Proleće je bilo idelno za razvoj patogena i to prvenstveno  žute rđe i pepelnice, kao i fuzarijuma. Imali smo na nekim parcelama i do 40 odsto zaraženosti fuzarijumom. Oni koji su poštovali struku i sprovodili zaštitu bez odlaganja, imaju dobre prinose i ove godine, ističe Pušić.

Treba ukazati i na važnost zaoravanja  žetvenih ostataka,  jer se tako suzbijaju i korovi i patogeni, ali i stvara kvalitetan sloj humusa. Žetva je u toku i rod se skladišti  kod otkupljivača. Prinosi se kreću i do devet tona po hektaru na nekim parcelama, ali ima i prinosa oko pet i po tona po hektaru.

Slabiji prinosi su zabeleženi u opštini Ruma. Posebno je to izraženo u južnim delovima rumske opštine gde je najvećim delom zastupljeno zemljište slabijeg kvaliteta. Ovu proizvodnu godinu je obeležila jača pojava bolesti u prvom delu vegetacije, pre svega rđe, kao i kišni period u fazi cvetanja. U fazi nalivanja zrna visoke temperature nisu pogodivale pšenici, pa je i to razlog nešto nižih prinosa od očekivanih.

– Parametri kvaliteta nisu na zadovoljavajućem nivou jer se na otkupnim mestima beleže niže vrednosti hektolitarske mase, a viši procenat šturih i bolesnih zrna, kaže Goran Drobnjak, stručni saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi Ruma.

E.M.N.