13.07.2023.
Kolumna: Malo izoštreno, Kolumne

Glamur oplakivanja važniji od bola

Pisana istorija sveta puna je, po težini nemerljivih, zločina nad nezaštićenim narodima. Neki su učinjeni genocidnim pokoljima, kao što su nacistički pokolj Jevreja, turski Jermena, ustaški Srba. Mnogi istoričari pišu da je britanska imperija tokom svojih 300 godina vladavine na 33,5 miliona kvadratnih kilometara počinila, što pokoljima što izgladnjavanjem, mnoštvo genocida nad porobljenim narodima.

Današnja Velika Britanija, neveliki i prepotentni ostatak nekadašnje globalne sile, pokušala je nedavno da naročitom rezolucijom Saveta bezbednosti proglasi Srbiju odgovornom za „genocid u Srebrenici”, i tako zasnuje prvu genocidnu državu u svetskoj istoriji. Svi britanski geonocidi tokom tri veka imeprije, zajedno sa turskim, nacističkim i ustaškim, ostali bi prepušteni zaboravu i prepravkama istorije, samo bi Srbija ponela pravni žig genocidne države, sa nezamislivim posledicama takvog statusa. Srbija, koja bi, prema demografskim proračunima, da kroz svoju istoriju nije stradavala od genocida, imala danas 50 miliona duša.

Britanski predlog rezolucije u Savetu bezbednosti nije izglasan zbog ruskog veta, ali to ne znači da jednoga dana neće biti izglasan u urušenoj ili prekomponovanoj svetskoj organizaciji. Propagandni projekat „srebreničkog genocida”, najuspešniji u celokupnoj istoriji propagande, nije ni blizu završen. Naprotiv, pretvoren je u generativnu propagandu, u mašineriju oplakivanja koja sama sebe unapređuje, stvara i pripaja zbiru nove žrtve, bez ikakvog priziva stručne ili moralne provere. Obim krvavog i sramotnog zločina nad ratnim zarobljenicima, koga su nesporno počinili pripadnici vojske Republike Srpske, nikada nije do kraja sagledan, a Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995, na čelu sa izraelskim istoričarem Gideonom Grajfom, jedina koja je i bila angažovana, našla je da u ovom periodu nije bilo više od 3.714 bošnjačkih žrtava. „Taj broj treba da bude zapisan u istoriji, ni manje ni više. Naravno, svaka smrt je tragedija, užasna, toga smo svesni, ali broj žrtava je takođe bitan. Dakle, nije počinjen genocid, nije bilo namere jedne grupe da potpuno uništi drugi narod, i to ću ponoviti stotinu hiljada puta”, ponavljao je Grajf u brojnim intervjuima.

Projekat je, međutim, obavezivao da se Republici Srpskoj i Srbiji namatne kvalifikacija geonocida u Srebrenici. Međunarodni krivični sud u Hagu, osuđujući Radoslava Krstića na 46 godina, oslovio je njegov zločin genocidom, i to je uzeto kao polazna osnova svakog budućeg razmatranja ovog zločina. Da bi ova polazna osnova bila obavezna, Međunarodni visoki predstavnik u BiH Valentin Incko napisao je i proglasio Zakon o zabrani negiranja genocida. Tako je sud kontroverzne kredibilnosti odredio kvalifikaciju zločina, a istinski vladar BiH Valentin Incko zabranio njegovo svako dalje istraživanje i preispitivanje.

Ako Velika Britanija u nekom ponovljenom pokušaju uspe da provuče svoju rezoluciju u Savetu bezbednosti, Srbija će biti jedina pravno proglašena genocidna država u istoriji. Ne Britanija, ne Turska, ne Nemačka, ne Hrvatska, već Srbija koja je genocidima svedena na današnju.

Sudskom kvalifikacijom, koja nije bila zasnovana na istorijskim i forenzičkim nalazima već na političkom zahtevu tužioca, osigurano je da se teški srebrenički zločin nad ratnim razobljenicima naziva genocidom, a zabranom negiranja genocida osigurano je da ne bude čeprkanja po istoriji ovog zločina, i da može da se nastavi sa daljom nadogradnjom broja žrtava i sa daljim potkopavanjem Republike Srpske kao genocidne tvorevine. Sa maksimalnih 3.714 žrtava, koje je ustanovila Grajfova komisija, projekat je već stigao do 8.372 žrtve.

Zapadnjačka i bošnjačka javnost krajnje prizrivo gledaju na skromne komemoracije za 3.500 Srba u bratunačkom i srebreničkom kraju, stradalih upravo od bošnjačkih jedinica na kojima je počinjen „genocid”, jedva da ih i zabeleže, doživljavaju ih kao smetnju i kao nepristojnost prema bošnjačkom bolu, svetom i jedinom bolu koji može boleti. Unutar bošnjačkog društva instalirana je u kulturi, obrazovanju i političkim programima ideologija oplakivanja, čiji je glamur važniji i od samog bola bošnjačkih porodica čiji su sinovi pobijeni u prljavom zločinu prema ratnim zarobljenicima.

Bonjacima se u slučaju srebreničkog zločina dogodilo isto što i Ukrajincima u slučaju ruske vojne intrvencije. Kolektivni Zapad otvoreno priznaje da će posredno ratovati sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca. U Srebrenici je poveden posredni propagandni rat protiv Srbije i Republike Srpske, i neće se zaustaviti do poslednjeg tračka kritičke svesti u Bošnjaka, do potpunog neznanja istine.

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.