05.07.2023.
Aktuelno, Poljoprivreda

Nedovoljno dobar rod pšenice

Kombajni su u njivama, nakon žetve ječma, na red je došlo žito, za koje ratari kažu zbog vremenskih uslova ove godine nije tako dobro. U pojedinim delovima Srema bilo je velikog nevremena, pa se tako oseti i na rodu.
– Hektolitar nije zadovoljavajuć, uradili smo sve što je do nas. Istina je da su vremenske prilike dosta uticale, mi smo odradili zaštitu, neki i tri puta. Kad pogledamo ovako njivu, izgleda na oko dobro, međutim, kad se počne raditi onda se vidi. Biće smanjen prinos, ocenjuje Stevan Ivanović poljoprivrednik iz Šašinaca.
Žetva ipak ide dobro. Poljoprivrednici su požurili dok kiša ponovo ne padne, te sve vrvi u atarima od kombajna i prikolica.
Ono što još zabrinjava ratare jeste i niska cena pšenice za koju kažu da se kreće do dvadesetak dinara.
Struka ocenjuje da će godina biti prosečna.
– Zavisno od toga gde su padavine bile jačeg intenziteta, tako se to primećuje i na usevu. Takođe, na pojedinim njivama bilo je i bolesti, pa se to odrazilo i na hektolitar i na prinos. Kako smo saznali sa terena, hektolitar je negde i 65, što se faktički  svrstava u stočnu pšenicu. Čini mi se da će biti prosečna godina, iako ima dobrih prinosa, recimo oko pet tona po jutru. Šarenoliko je stanje. Naša ogledna polja Poljoprivredne stručne službe su pretrpela dosta grada 17. maja i očekujemo smanjen prinos od 30 do 50 odsto, kaže Marko Đuričić, šef biljne proizvodnje PSS-a Sremska Mitrovica.
A krajem juna je krenula žetva pšenice i u drugim delovima Srema. Na području opština Ruma, Irig i Inđija ostvaruju se prinosi u rasponu od 3 do 9 tona po hektaru. Viši prinosi su ostvareni u opštinama Inđija i Irig a slabiji u opštini Ruma. Posebno je to izraženo u južnim delovima rumske opštine gde je najvećim delom zastupljeno zemljište slabijeg kvaliteta.
Ovu proizvodnu godinu je obeležila jača pojava bolesti u prvom delu vegetacije, pre svega rđe, kao i kišni period u fazi cvetanja koji je pogotovo razvoju fuzarijuma. U fazi nalivanja zrna visoke temperature nisu pogodivale pšenici pa je i to razlog nešto nižih prinosa od očekivanih.
– Parametri kvaliteta nisu na zadovoljavajućem nivou jer se na otkupnim mestima beleže niže vrednosti hektolitarske mase, a viši procenat šturih i bolesnih zrna, kaže Goran Drobnjak, stručni saradnik u PSS Ruma.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.