MARINA GAJČIN, ŠAMPIONKA SRBIJE I ČLANICA ŠK „SIRMIUM“

Sa šahovskog trona Srbije Marina sanja velemajstorsku titulu

Na nedavno održanom 17. Pojedinačnom prvenstvu Srbije u šahu koje je organizovano u Senti Marina Gajčin, internacionalni majstor i članica Šahovskog kluba „Sirmium“ iz Sremske Mitrovice postala je novi državni prvak Srbije. Marina, koja je prethodne dve godina bila vicešampion, u Senti je bila dominantna i u devet partija zabeležila je šest pobeda i tri remija, osvojivši sedam i po poena – čak dva više od drugoplasirane takmičarke. Standardna šahovska reprezentativka Srbije, ovim intelektualnim izazovom bavi se od najmlađih dana. Devojka iz Apatina bila je članica šahovskog kluba iz Sombora, a svojevremeno je postala je najmlađi ženski FIDE majstor u Srbiji. Uskoro bi mogla poneti i zvanje velemajstora šahovske veštine a uporedo sa osvajanjem državne titule stekla je i zvanje diplomiranog matematičara. Poslednje tri godine uspešno nastupa za sremskomitrovački „Sirmium“.

Razgovor sa Marinom počinjemo konstatacijom da je do ovogodišnje titule u najkvalitetnijoj konkurenciji došla prilično samouvereno i dominantno, posle dve godine u kojima je bila „nikad bliže“ laskavom priznanju.

– Tako je. Prethodne dve godine imam osećaj da sam bila nadomak titule, ali ove godine sam je konačno osvojila. U Senti se nisam opterećivala očekivanjima i ambicijama. Išla sam korak po korak, meč po meč, sa jedinim ciljem da dam apsolutno sve od sebe. Generalno, ne pratim tabele na turnirima, ali sam pred peto kolo bila svesna da zaostajem pola poena za glavnom konkurentkinjom Jovanom Erić. To je uticalo na moju igru u smislu da sam izbegavala uprošćavanje i umirivanje pozicije, odnosno da igru učinim što komplikovanijom i rizičnijom. To mi je i donelo šansu za igru na pobedu. Nijanse u petom satu igre su odlučile, a nakon te pobede upisala sam još tri i time osigurala prvo mesto, kaže Marina Gajčin.

Zamolili smo novu šahovsku prvakinju Srbije da ukratko analizira tekuću i prošlu takmičarsku godinu, uključujući i ostvarene rezultate sa reprezentacijom Srbije.

– Prošla godina je po meni bila rezultatski veoma uspešna. Peti put sam zaigrala za reprezentaciju, a 13. mesto koje smo osvojile na šahovskoj Olimpijadi u Indiji nije mala stvar. U nizu turnira različite snage i tipa sam gubila i osvajala rejting poene, ali sam srebrnom medaljom na prvenstvu Srbije lepo zaokružila ovu dinamičnu šahovsku godinu. Ove godine sam na Evropskom pojedinačnom prvenstvu u Vrnjačkoj Banji osvojila svoju poslednju normu za titulu ženskog velemajstora. Rekla bih da je to nagoveštavalo početak jednog lepog perioda u mojoj šahovskoj karijeri. Zatim sam odigrala veoma solidno na ženskom Evropskom prvenstvu u Crnoj Gori. Niz jakih turnira nastavila sam u Dubaiju. Kao jedan od najslabijih igrača na ovom takmičenju, iako u sitnom minusu što se tiče rejting poena, stekla sam puno iskustva i znanja. Iz svake izgubljene partije sam učila i čeličila se za prvenstvo Srbije koje je počelo samo 24 časa nakon mog povratka iz Emirata. Šampionska titula je naravno ostvarenje jednog sna, kaže Marina koja je od 2017. godine standardni član ženske reprezentacije Srbije.

„Ne živi se od šaha već za šah“

U Srbiji se očigledno  pojavila nova uspešna generacija mladih šahista i šahistkinja. Zamolili smo Marinu da nam približili lepotu šahovskog umeća i ono što joj je ovaj sport lično doneo.

– Šah govori za sebe. Igrači najbolje znaju to uzbuđenje nakon pobede i tu želju za novom šansom i dokazivanjem nakon izgubljenog meča. Šah jeste prelep, ali ponekad je i surov. Najviše ga volim, jer me čini boljom i jačom, najbolje se osećam kada sam na šahovskim takmičenjima i u šahu se jednostavno pronalazim, kaže sagovornica „M novina”.

Mnogi manje upućeni ljubitelji sporta ne znaju kakva „drama“ može da prati partiju šaha, pa se pitamo da li u ovom sportu takođe postoji trema i šta najviše utiče na konačan rezultat – da li je to samo umeće, smirenost, koncentracija ili dosta zavisi i od „dobrog dana“ ?

– Stres i adrenalin koji šahisti proživljavaju za vreme mečeva i turnira gradi i čeliči karakter. Mentalna snaga se vežba ceo život, pa i najiskusnije velemajstore oblije hladan znoj u odlučujućem momentu meča. Mnogo sitnih faktora utiče i odlučuje pobednika, a mislim da je fokus jedna od mojih šahovskih supermoći. S druge strane, ako meč igram ujutru umesto popodne, to mi uglavnom nije “dobar dan”. Pitanje koje šahisti dobijaju, a od kojeg nam se „diže kosa na glavi“ je: „Može li od šaha da se živi?“. Moj odgovor je „Ne živi se od šaha već za šah!“, kaže Marina i potvrđuje da uspeh u šahu podrazumeva i mnogo odricanja.

Kaže da nema lične šahovske uzore „ali svoj put pronalazi u hrabrosti, borbenosti, posvećenosti, ponašanju i razmišljanju mnogih ljudi“. Tvrdi da je najviše ovakvih viteških osobina naučila od majke, a one su kaže, neverovatno važne u svakoj šahovskoj partiji.

– Majka, iako nije šahitkinja, prati sve moje mečeve i uvek mi je najveća podrška. Čini se kao da u Srbiji imamo potencijal, ali mora još mnogo da se radi, pogotovo sa mladima. Verujem da će zdrava konkurencija izroditi kvalitet nakon godina ulaganja i truda, kaže Marina Gajčin.

Kada je reč o daljim planovima i ovogodišnjim takmičarskim obavezama, Marina pominje predstojeće nastupe u Prvoj ligi Srbije za žene i nada se učešću na Evropskom ekipnom prvenstvu u Crnoj Gori.

– Potreban je rad, odnosno treneri, kao i redovni mečevi protiv jakih igrača. Planiram da nastavim da ulažem u svoju karijeru, a u tome sam poslednjih godina zaista imala podršku države i Šahovskog saveza Srbije. Budućnost mi je trenutno pomalo neizvesna, jer sam i dalje pod utiskom osvajanja dugo priželjkivane titule. Imam osećaj da sam dobila vetar u leđa i jedva čekam da postavim još veće ciljeve i snove, kaže aktuelna šampionka Srbije u šahu.

Nastup u reprezentaciji mnogo joj znači i to joj je, kako sama kaže, bila  odskočna daska i jedan od glavnih motiva za sopstveni šahovski napredak. Nastupi za reprezentaciju jesu njeni omiljeni događaji u toku godine, zbog čega nastoji da puno radi kako bi izborila ovaj status i postala  jedan od stubova nacionalne ekipe.

– Zvanja i priznanja mi ne drže pažnju dugo, a često ih i zaboravim. Vrlo brzo nakon nekog uspeha nastavim sa svojom svakodnevnom rutinom, jer bez rada ne bih ni bila tu gde jesam. Na FIDE kongresu u avgustu će biti razmotrena moja aplikacija za titulu ženskog velemajstora, ali budite ubeđeni da taj događaj ne čekam skrštenih ruku, kaže  buduća velemajstorka iz Srbije.

Šah je misaoni sport i pored znanja zahteva veliki napor i koncentraciju. Interesovalo nas je šta je Marinu kao četvorogodišnju devojčicu povuklo da zaigra šah. Marinin otac, koji ju je naučio prvim potezima na crno-beloj tabli i sam je kao rekreativac uz Marinu i njenu sestru postepeno napredovao, da bi danas vodio sopstveni klub i školu šaha. Takođe, šahovsku veštinu i kombinatoriku mnogi dovode u vezu sa matematikom koju je Marina do pre nekoliko dana uspešno studirala.

– Naučila sam da povlačim figure sa četiri godine. To je, zaista rano. Naučio me je tata, a zatim sam verno pratila stariju sestru na kadetskim šahovskim turnirima. Šah kao igra mi je bio zanimljiv ali je bitniji bio talenat koji je primetio moj kasnije dugogodišnji trener Josip Dekić. U početku talenat, a kasnije veliki rad i trud doneli su mi puno uspeha, putovanja i lepih uspomena. Uživala sam, a i dalje uživam u životu koji mi je pružio šah. Sa druge strane, moj talenat i ljubav za matematiku bili su očigledni od prvih razreda osnovne škole. I dan – danas balansiram između ove dve ljubavi, pa se često u šali nazovem „dvostruki agent“. Bila sam dva puta srebrna na republičkom takmičenju iz matematike u srednjoj školi, zbog čega sam upisala teorijsku matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu bez polaganja prijemnog ispita. Samo dva dana nakon osvajanja šampionske titule u Senti položila sam svoj poslednji ispit i diplomirala. Sada sam diplomirani matematičar, a od avgusta nadam se i ženski šahovski velemajstor, kaže članica mitrovačkog kluba i dodaje da je njeno  interesovanje od početka bavljenja šahom bilo usmereno na pobede i takmičenja, a ne toliko na samu igru. Vremenom se, kaže, saživela sa šahom i sada je šah njena  posao, ljubav i strast.

Marina je u više navrata boravila u Sremskoj Mitrovici i osetila njen ravničarski senzibilitet a kao članica „Sirmiuma“ ostvarila je odlične rezultate. U budućnosti se nada još boljem učinku svog kluba i povratku na  vrh Prve lige.

– U Mitrovici sam bila nekoliko puta, zbog mečeva za mešovitu ekipu „Sirmiuma“ u Vojvođanskoj ligi a i zbog proslave naše prve titule. Čini mi se veoma mirna i pitoma, a ljudi topli. Volim Vojvodinu a Mitrovica me malo podseća na moj Apatin, kaže Marina koja je kao takmičarka  somborskog šah kluba debitovala u prvoj ligi Srbije za žene a zatim  se 2021. godine sa šahovskim klubom „Sirmium“ popela na tron.

    D. Mostarlić