MALO IZOŠTRENO

Prolećna kiša istine

Ako su pre posete nemačkog kancelara Olafa Šolca građani Srbije bili pretežno protiv pristupanja Evropskoj uniji, sa  44  odsto „protiv“ naspram 35 odsto „za“, protivljenje je posle njegove posete verovatno poraslo za još neki procenat.

Kancelar je, naime, saopštio Srbiji da ne može u EU bez prethodnog međusobnog priznavanja sa Kosovom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na zajedničkom obraćanju novinarima posle razgovora dvojice šefova država, nije krio neprijatnu iznenađenost što je dosadašnji stav EU bio da je sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Kosovom dovoljna za prijem Srbije pod uslovom da sve druge uslove ispuni.

Iznenađenost iskusnog i pronicljivog državnika kao što je predsednik Srbije mora se uzeti uslovno, ne u smislu da se predsednik minulih godina pretvarao da ne zna šta će se na kraju zatražiti od Srbije, već što je računao na obazrivost EU radi motivisanja obeju strana na sporazumevanje i ispunjavanje Briselskog sporazuma. Iznenađenost predsednika odnosi se pre svega na potpuno izjednačavanje pravnih pozicija Srbije i tzv. Republike Kosovo. Kao da su Srbija i Kosovo bili dve države u labavom savezu pa se razišle zbog sitnih nesporazuma, kao da Srbija nije bila država a Kosovo njena pokrajina nepravno oteta agresijom NATO na Srbiju 1999.

Nemački kancelar je odbacio dosadašnje prenemaganje EU i indirektno nam poručio da smo sami krivi što smo motivacionu formulaciju o „sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“ sa Kosovom tumačili naivno, kao da nismo znali da zapadnjaci nikada ne misle onako kako govore.

Imali smo i dokaze da zapad ne misli ono što govori. Nakon sovjetskog blagoslova za ujedinjenje dveju nemačkih država NATO je nastavio da se širi do ruskih granica, iako je zapad dao časnu reč da neće. Rezolucija Saveta bezbednosti 1244, usvojena jednoglasno, garantuje Srbiji suverenitet nad južnom pokrajinom ali je zapad sada potpuno ignoriše i pod pretnjama zahteva od Srbije priznanje Kosova. Dejtonski sporazum o miru u BiH bio je veliko zapadnjačko dostignuće, ali je sada puzećim oduzimanjem nadležnosti Republici srpskoj putem tzv. visokog predstavnika ovaj sporazum u velikom delu poništen. Briselski sporazum, takođe veliko dostignuće EU, koji je vodio osnivanju Zajednice srpskih opština, zapad napušta prenemažućim razumevanjem šiptarskog odbijanja da ispune svoju obavezu, a nemački kancelar ga ni u prištini ni u Beogradu nije javno ni pomenuo. Minski sporazum, koji je uređivao odnose između Rusa i Ukrajinaca u Ukrajini, napušten je od zapada možda baš zbog svesnog izazivanja aktuelnog rata.

Ruku na srce, ni mi ne govorimo što odavna znamo. Odavna znamo da EU traži međusobno priznanje a govorimo o kompromisu sa Kosovom i tako odlažemo da se suočimo sa istinom.

Istoga dana kada je nemački kancelar doneo u Srbiju blagoslovenu prolećnu kišu istine, na veliki deo Srbije sručila se i prava obilna prolećna kiša iz pravih oblaka, nemerljivo značajna za bilanse proizvodnje hrane, kao da nam poručuje da se držimo za svoje mesto na ovom prostoru.

Dve blagoslovene kiše za Srbiju u istom danu, jedna kiša hraniteljica sa neba a druga kiša nemačke istine, to nisu mali darovi ako znamo njihovu vrednost.

Neki će nam pripisati politički sarkazam u situaciji koja nam deluje bezizlazno, ali takvi ne prihvataju da se bez otrežnjenja ne mogu pronalaziti korisne odluke. Dalje postupanje Srbije na osnovu optimističkog čitanja „sveobuhvatne normalizacije odnosa“ bilo bi nerazumna politička investicija.

Prolećna kiša nemačke istine sprala je sa naše dnevne politike zabludu da smo Evropskoj uniji potrebni politički i vojno neutralni. Ne trebate vi nama sa osveštanom Rezolucijom 1244, sa osveštanim tumačenjem Dejtonskog sporazuma. Ko ste vi da se držite potpisanog, da se držite vaših istorijskih veza, ko ste vi da imate prijatelje, ko ste vi da vodite politiku? Gajite žitarice, solidno se hranite, igrajte tenis i rađajte MVP u košarci i čekajte bolje dobavljače gasa nego što su Rusi. Mi smo u istoriji već kretali na izvorišta ruskog gasa i nafte, a što nismo uspeli ne znači da idući put nećemo uspeti.

Oba zahteva nemačkog kancelara, priznajte Kosovo i uvedite sankcije Rusiji, odbila su se o zid učtivosti srpskog predsednika. Iz službi Ministarstva za evropske integracije skrenuta nam je pažnja da smo u prethodnoj kolumni pogrešno naveli da je Vlada naručila istraživanje Ipsposa o padu interesovanja Srba za pristupanje Evropskoj uniji. Izvinjavamo se zbog greške i ljubazno predlažemo da ga naruči.

Bilo bi zanimljivo kakvo bilje niče posle Šolcove proleće kiše istine.