JUTARNjI MRAZEVI OŠTETILI KAJSIJE

Veća šteta u ravničarskim voćnjacima

Niske temperature u toku zime i proleća su jedan od ograničavajućih faktora za uspešno gajenje kajsije, naročito u zemljama sa hladnijom klimom. One mogu izazvati izmrzavanje cvetnih pupoljaka, cvetova i zametnutih plodića, a time i smanjenje ili potpuni gubitak roda. Otpornost kajsije na mrazeve je pre svega genetski uslovljena, odnosno, zavisi od sorte. Pored toga, na nju utiču i drugi faktori, kao što su vreme pojave, dužina trajanja i intenzitet niskih temperatura, pripremljenost voćaka za mirovanje kao što su bujnost, rodnost, agrotehničke mere, zdravstveno stanje, podloga na kojoj su voćke kalemljene, ali i starost voćaka. Kajsija je najneotpornija na mrazeve, a vremenske prilike tokom aprila  nisu išle na ruku voćarima, upravo  onima koji imaju zasade kajsije. Poslednji mrazevi su, kažu poljoprivredni stručnjaci, naneli značajne štete toj biljnoj vrsti, posebno u ravničarskim predelima.

Lazar Klještanović, stručni saradnik za voćarstvo u rumskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi, kaže da je tokom aprila obilazio zasade kajsija koje nisu izdržale jutarnje mrazeve. Kaže, primetno je značajno oštećenje, posebno u zasadima u ravničarskim predelima.

– Situacija na terenu je šarenolika. Ima predela gde je rod uništen u velikom procentu i to je prvenstveno u nižim predelima, dok je na većim nadmorskim visinama situacija sasvim drugačija. Oštećenja zavise i od toga u kojoj je kajsija fenofazi, a to je faza cvetanja ili precvetavanja. Mi smo obilazili zasade kajsije gde je razlika u nadmorskoj visini bila sedam do osam metara, gde je u gornjim delovima šteta bila od 15 do 20 odsto, dok je u donjem delu šteta bila blizu 70 procenata, kaže Lazar Klještanović stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivredno stručnoj službi u Rumi.

U ovakvim situacijama u kojima pojedine biljne vsrte stradaju zbog vremenskih prilika još jednom se potvrđuje da treba slušati struku. Naime preporuka je da se zasadi voća podižu na višim terenima, na nadmorskoj visini od 200 metara, a nikako u ravnici.

Tokom aprila, trebalo je završiti rezidbu u zasadima voća, kao i prihranu azotnim đubrivima, jer je krajnji rok za taj posao bio 30. april. Poljoprivredni stručnjaci apeluju na voćare da tamo gde je bilo oštećenja ne treba unositi previše azotnih đubriva, kako bi se sprečila bujnost biljke, pa je procena da ta količina bude od 200 do 300 kilograma po hektaru. Preporuka proizvođačima, koji su pretrpeli štete od mraza je da nastave redovnu zaštitu zasada protiv prouzrokovača bolesti, kako bi očuvali dobru kondiciju zasada radi obezbeđivanja dobrog rodnog potencijala za sledeću godinu.