PROLEĆNO ZAHUKTAVANJE U VOĆNJACIMA

Njeno veličanstvo, jabuka

Jabuke su posebno voće. Rajsko. Volimo ih zbog ukusa i slatkastog mirisa, a ima i onih koji ih vole zbog dijete. Kažu „jabuka dijeta“ dovodi liniju do savršenstva. Lekari kažu da jabuka poboljšava rad kardiovaskularnog sistema, reguliše krvni pritisak, štiti zdravlje zuba i ublažava upalne procese u telu.

A, zasadi jabuke samo što nisu procvetali u voćnjaku porodice Stanišić. Završena je rezidba, skupljanje granja, a počele su prve zaštitarske aktivnosti. Stanišići su tretirali zasad pre kiše, te su ponovili nakon padavina, a u trentuku razgovora, obavljen je tretman insekticidom u cilju sprečavanja bolesti, blagovremeno. Naime, bolesti se sprečavaju, jer je kasnije lečenje, ukoliko bi se one i pojavile, daleko komplikovanije.

– Koristili smo blagu hemiju, kako pesticid ne bi ušao u plod. Zbog toga je ovakva proizvodnja skupa. Radovi su uveliko u toku, a stajanja nema do kraja sezone, kaže Dušan Stanišić.

Stanišići su počeli posao sa dva hektara pod jabukom, a do danas je zasad proširen na skoro sedam hektara.

– Poslednjih nekoliko godina smo obnavljali zasade zbog promene klime. Imali smo vrstu koja nije mogla u ovakvim uslovima opstati pa smo je izvadili i zasadili druge. Dešavalo se da poneke vrste nisu dale rezultate kakve smo očekivali, pa smo i to promenili da bismo došli na sadašnjih 60 odsto zasada jabuke gale, a 40 odsto jabuke ajdared, greni smit, zlatni delišes i red čif, objašnjava Stanišić.

Niske temperature koje su bile aktuelne tokom marta i početkom aprila, na svu sreću, nisu mogle uticati na zasad u toj fazi. Međutim, voćari se nadaju da će se zadržati lepo vreme koje je potrebno cvetanju.

– Jabuka je pred cvetanjem. Ona bi do sada već procvetala da je bilo toplije. Sada čekamo da pčele izađu, opraše i posle nekoliko dana cvetanja, počinju se širiti protivgradne mreže. To je onda već trka sa vremenom. Ne smemo ni prerano širiti mrežu, da bi pčele mogle da urade svoj posao, a onda na vreme moramo i postaviti zaštitu, jer je takav period godine – grad može pasti vrlo lako, dodao je Stanišić.

Kao i mnogi koji se bave poljoprivredom i voćari su neizvesnosti šta će se događati tokom godine. Naime, visoka cena proizvodnje, koju diktiraju svetske prilike, svakako će se odraziti i na srpske voćare.

– Kako će se odvijati prodaja i izvoz, to ne možemo znati. Svi voćari su u strahu. Mi imamo ugovor sa „Atosom“ iz Male Remete, tako da, sve što beremo, vozimo njima. Zadovoljni smo dugogodišnjom saradnjom i nadamo se da će tako ostati u budućnosti. Neće biti laka godina nikome, mnogi odustaju, a oni koji nastavljaju moraju da se pridržavaju svih propisa kvalitetne proizvodnje, kako bi opstali. Jer, već ukoliko proizvod pređe u drugu klasu, nema dobitka, ispričao je Dušan Stanišić.

U sezoni, biće potrebna i dodatna radna snaga, kao i svake godine. Na pitanje, kako će voćari da se izbore sa manjkom radne snage, koji je već nekoliko godina prisutan, Stanišić kaže da je do sada uspevao da nađe rešenje.

– Nama je potrebno za ovu površinu do 15 ljudi. Međutim, mi to radimo porodično i u saradnji sa prijateljima, poznanicima… Radni sat za sezonske radnike koštao je do sada 250 dinara, sada se govori o tome da će biti 300 dinara. Mnogi ljudi iz okolnih sela su našli zaposlenje u fabrikama u gradu, gde tokom čitave godine mogu da rade i imaju prihode, a ne samo kada je sezona u poljima. Uglavnom je ostala starija populacija, kojoj je fizički posao težak i onda to utiče na brzinu obavljenog posla. Voćari se snalaze, dolaze grupe iz raznih drugih krajeva, izjavio je Dušan Stanišić.

Trenutno je nezahvalno govoriti o cenama koje se mogu očekivati, s obzirom na trenutno aktuelno svetsko tržište i cene proizvodnje. Međutim, ono čemu se sada voćari nadaju jesu povoljni vremenski uslovi, kvalitetan rod i prinos.

Aleksandra Plavšić

Foto: B. Tucaković