20.02.2020.
Kolumna: Mrtav ugao

MRTAV UGAO

Papiri

Poslednjih godina, da ne kažem decenija, u Srbiji je aktuelna priča o odlasku iz zemlje i dobijanju pasoša neke druge države. Za Srbe je to jeben posao. Gde god da zapucaš, nailaziš na rampu. Svako ima bar nekog iz svog bliskog okruženja ko se odlučio na taj korak i sreću potražio preko grane.

Da rmbačiš možeš gde hoćeš. Svi te prihvataju raširenih ruku jer im je preko potrebna radna snaga koja će poturiti leđa umesto gospode. Mnogi zapale preko, probaju da namaknu nešto love radeći od jutra do sutra, pa se vrate u Srbiju sa željom da započnu neki svoj biznis.

E sad, druga priča su famozni „papiri“. Da bi dobio dokumenta, odnosno pasoš neke države sa zapada, moraš pošteno da se namučiš. Procedura je mukotrpna i traje godinama. Moraš da se patiš, da dokazuješ ljubav prema novoj domovini, da dokazuješ ljubav prema supružniku sa kojim si verovatno ušao u brak baš zbog tih papira. Često to bude i mučno i ponižavajuće. Ali na kraju, dobiješ te čuvene papire i ravnopravan si sa ostatkom građana te zemlje. Na papiru. U praksi, uvek ćeš biti stranac.

Nije bolja situacija ni kod ovih koji na kratko žele da posete neku zemlju na zapadu. Kada kreneš iz svog geta, već na prvoj prepreci te čekaju carinici i odvajaju u stranu. I dok gledaš neke Švajcarce kako se bezbrižno šepure i prolaze pasošku kontrolu, ti stojiš sa strane i odgovaraš na neugodna pitanja. Gde si pošao? Zašto ideš? Kad se vraćaš? I kao vrhunac ponižavanja sledi pitanje: Koliko para imaš kod sebe? Zašto te to pitaju? Jel se brinu da ćeš kojim slučajem ostati gladan i žedan? Ili ih zanima dal ćeš imati para da se vrneš kući i odjebeš iz njihove zemlje. Možda se plaše da ćeš takav dekintiran početi da kradeš čokolade i džepariš na štajgi. Ne znam, nisam pametan.

Elem, Kevin Panter, košarkaš Crvene zvezde, je posle dva i po meseca provedena u našoj zemlji dobio srpski pasoš. Ne znam šta ga je tačno kvalifikovalo da dobije tu čast ukazanu mu od strane našeg ministra spoljnih poslova koji, ruku na srce, deli pasoše kao bivši predsednik ordenje. Ne znam odakle su mu preci, ali znam da je rođen u Njujorku. Jedino ako mu babu nije sprčio neki naš tamnoputi junoša.

Šalu na stranu, razlog i procedura njegovog dobijanja pasoša su poražavajući. Naime, prema pravilniku KSS, u domaćem kup takmičenju je ograničen broj stranaca. Da bi Zvezda nastupila u najjačem sastavu u cirkusu zvanom Kup Radivoja Koraća, koji traje nekoliko dana, Panter je ekspresno dobio srpske papire. Da bude jasno, nije samo on imao tu privilegiju. Tu je i Čarls Dženkins, popularni Đenka iz Zvezde i Markus Pejdž iz Partizana, koji su nešto ranije postali državljani Srbije. I Vil Mozli, novo pojačanje crno-belih je pokušao da aplicira, ali nije dobio papire. Verovatno se prekasno setio. Najavi brate bar dva dana unapred, red bi bio.

Ovakve stvari baš umeju da izazovu frustraciju kod naših ljudi. Nije kriv taj Amerikanac koji je samo došao da igra košarku i uzme lovu. Zabole njega za državljanstvo. Otićiće posle nekog vremena i neće se osvrnuti za sobom. Postavlja se pitanje, šta rade nadležni ljudi. Bilo bi mnogo lakše promeniti pravila i pustiti te strance da igraju. Zašto se pasoši dele kao da nemaju ama baš nikakvu vrednost? Možda se u tom pitanju krije i odgovor.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.