DEJAN VITOROVIĆ ODABRAO SELO ZA ŽIVOT

Od uređivanja predsedničkih palata do gajenja lavande u Glušcima

Proizvodnja ukrasnog bilja zahteva mnogo rada, znanja i strpljenja. To najbolje potvrđuje primer Dejana Vitorovića, vlasnika rasadnika Vitorović iz Glušaca, koji se ovim poslom bavi još od srednjoškolskih dana.
Kako kaže, prvi koraci u proizvodnji sadnica počeli su još 2008. godine, kada je sa dedom ožiljavao reznice. Interesovanje za biljke kasnije je pretočio u obrazovanje, završivši srednju školu iz oblasti hortikulture, a potom i studije pejzažne arhitekture. Danas poseduje nepregledna polja ljubičaste boje, odnosno mirisne lavande.
– Ovo sam krenuo još 2008. godine u srednjoj školi. Malo sam sa dedom ožiljavao reznice i tako je to trajalo tokom školovanja. Kasnije sam završio pejzažnu arhitekturu, jedno vreme radio u Ekvatorijalnoj Gvineji kao pejzažni arhitekta u predsedničkim palatama, a potom sam odlučio da se vratim u Srbiju i ozbiljnije pokrenem proizvodnju, kaže Vitorović.
Ozbiljniji razvoj rasadnika počeo je 2020. godine sa oko 5.000 sadnica lavande. Za svega šest godina proizvodnja je višestruko uvećana, pa danas godišnje proizvedu više od 250.000 sadnica.
Rad u rasadniku traje gotovo tokom cele godine. Proizvodni ciklus počinje početkom marta ožiljavanjem reznica, nakon čega slede presađivanje, održavanje i nega biljaka.
– Kada krenemo sa ožiljavanjem reznica, kasnije ih prebacujemo iz kontejnera u saksije. Tokom godine ima dosta posla oko uklanjanja korova i šišanja biljaka. Većina vrsta mora pet do šest puta da se šiša tokom prve godine kako bi dobila pravilan oblik, objašnjava Vitorović.
Kao i u većini poljoprivrednih delatnosti, izazova ne nedostaje. Od nabavke repromaterijala do organizacije proizvodnje, svaka sezona donosi nove situacije i iskustva.
– Svake godine nešto novo naučimo. Uvek ima izazova, ali se snalazimo, kaže Vitorović.
U rasadniku se proizvodi šest do sedam vrsta biljaka, a poseban akcenat stavljen je na količinsku proizvodnju. Među najzastupljenijim kulturama je, naravno, lavanda, od koje gaje čak pet različitih sorti.
Pored proizvodnje sadnica, razvijen je i dodatni program prerade. Od lavande, smilja i santoline proizvode eterična ulja i hidrolate, a od njih nastaju osveživači prostora i proizvodi prirodne kozmetike.

Kupci su različiti, od garden centara i drugih rasadnika do privatnih lica koja uređuju svoja dvorišta i bašte. Iako danas proizvodnja posluje stabilno, Vitorović ističe da put do toga nije bio jednostavan.
– Sada može da se živi od ovog posla, ali prve tri godine bile su veoma teške. Kao i svaki posao, potrebno je vreme da se razvije, navodi Dejan.
U sezoni je za obavljanje svih poslova potrebno angažovati i veći broj radnika. Njihov posao najčešće podrazumeva presađivanje biljaka i uklanjanje korova, a u pojedinim periodima godine u rasadniku radi i do petnaestak ljudi. Ipak, okosnicu proizvodnje čini porodica.
– To je uglavnom porodičan posao. Roditelji i ja radimo svakog dana, a kada zatreba pomažu i komšije i prijatelji, rekao je naš sagovornik.

Primer ovog rasadnika pokazuje da se uz znanje, upornost i dugoročan rad i u ovoj oblasti može razviti uspešna proizvodnja. Međutim, iza svake sadnice koja stigne do kupca stoje godine iskustva i gotovo celogodišnji rad.
Aleksandra Dražić