SADA & OVDE

Uvek se kralo al’ se nekad i robijalo

Kada su pre desetak dana uhapšeni mitrovački inspektora za rad i zaštitu na radu niko se nije šokirao ni zapiato: „I ju, otkud to?!“. Percepcija koju javnost ima spram državnih službenika, glede mita i korupcije, ušla je već i u viceve. Verujem da znate vic o cariniku mladoženji. Ono kad kolege smišljaju šta da mu kupe na poklon za venčanje. Šta god da smisle, neko kaže – malo je. Malo je da kupe televizor, malo je da kupe veš mašinu, malo je da kupe frižider … Onda se neko doseti pa kaže: „A da mu damo da jednu smenu da odradi sam?“. Na to svi u glas graknu „E, mnogo je.“

Korupcije je bilo od kad je sveta i veka. I u čuvenom socijalizmu. Ali, malko je to bilo drugačije. Recimo, u Trgovinskom preduzeću Vojvodina, koje je u mitrovačkoj opštini pokrivalo 99,99 posto maloprodaje, bilo je svakojakih slučajeva. U priču, koja se prepričavala po kancelarijama, ušao je predlog jednog trgovca na zboru radnih ljudi, kada je mrtav ’ladan rekao „Ljudi, dajte mi da budem poslovođa, da rešim svoje stambeno pitanje.“ I dali mu. I rešio. Tadašnji trgovci su, što je mnogo godina kasnije sasvim ispravno definisao Velja Ilić, kraduckali. Inflacija je bila taman, ni niska ni preterano visoka, prava trgovačka i radnja je išla ko po loju. Ali, onda izbije kapedomska afera. Oni stariji u Mitrovici se sećaju. U to vreme to je bilo baš strašno. Mnogi su zaglavili zatvor i sa nelagodom se po „Vojvodini“ o tome pričalo.

Da ne bude da su samo trgovci bili na zlu glasu, znam personu koja je proneverila nešto novca u banci i zbog toga odrobijala šest godina. Danas ni za ubistvo čoveka ne dobiju šest godina, a kamoli za proneveru. Celu državu su proneverili, pa niko nije zaglavio robiju.

Šta hoću da kažem? Da država ako hoće, sasvim lako može da se obračuna sa korupcijom. Bar onom masovnom i sitnom. Kad je o krupnoj reč, tu stvar stoji malo drugačije. Za to je potrebno i da neko sa strane malo pogura stvar. Kad kažem, sa strane, mislim na inostranstvo. Jer, realno kad bi inače „pao“ hrvatski premijer Ivo Sanader, da nije Hrvatska trebala da uđe u EU. Nikad. Ovako, metaforično rečeno, glava mučenog Ive našla se istaknuta na evropskoj tavrđavi vladavine prava i borbe protiv korupcije, za primer ostalim neposlušnim „plemićima“. Ko u srednjem veku, jer vremena se menjaju, ali suština vlasti jok.