18.09.2019.
Projekat

BRANJE JABUKA U VOĆNJAKU PORODICE STANIŠIĆ

Jabučice crvena na visokoj grani …

Jabuka je od davnina jedan od najpopularnijih simbola u svim kulturama. Povezana je sa zdravljem, dugovečnošću, napretkom. Simbolika jabuke je ljubav, mudrost i porodični sklad. Ona ima mitološko i religiozno značenje, a najčuvenija je kao zabranjeni plod u raju. Jabuci su posvećena mnoge pesme, priče i bajke. A da li od jabuke može da se živi ili je i to bajka pokušali smo da saznamo u porodici Stanišić koja ima veliki voćnjak u blizini Grgurevaca.

– Ima indicija da bi ovogodišnja jabuka prve klase mogla biti 30-35 evrocenti.  I u to se proizvođači moraju uklopiti. Kako, to oni najbolje znaju, ovako je Dušan Stanišić prognozirao ovogodišnju cenu jabuka još proletost, kada je ona bila u cvetu. Prognoza je bila solidna, mada je sadašnja cena nešto malo niža.

Branje jabuka u voćnjaku Dušana Stanišića je u punom jeku. Sorta „gala“ je obrana još tokom avgusta, trenutno se bere „zlatni delišes“ i na kraju „ajdared“. Do polovine oktobra branje će biti završeno, a onda sledi priprema za narednu sezonu, ali i podizanje novog zasada.

– Ova godina nije bila dobra za jabuku. Jednostavno, vremenski uslovi joj nisu pogodovali. Naš voćnjak ima zaštitnu mrežu i mi ne strahujemo od grada, imamo i sistem za navodnjavanje, ali od mraza ih nismo mogli zaštiti. Konkretno, u našem voćnjaku nije bilo neke ekstremne štete, ali voćari iz okoline Subotice su pretrpeli veliku štetu zbog kasnih mrazeva, objašnjava Stanišić.

On dodaje da ove godine očekuje oko 150 vagona jabuke. Još uvek ne može da izvede tačnu računicu, u glavnom nije nezadovoljan, ali ni preterano zadovoljan. Kako kaže, u vreme kada je zasnivao zasade jabuka, cena je bila mnogo veća, a samim tim i očekivanja. Međutim, danas od jabuka ne može da se zgrne bogatstvo, ali uz dosta truda i velikih ulaganja, može da se živi. Porodica Stanišić, Dušan, njegova supruga Gordana i sin Petar, naporno radi. Branje jabuka je teško, uostalom, kao i svaki posao u poljoprivredi. Jabuka mora pažljivo da se bere, nežno da se odlaže u gajbe, bez udaraca i pritiska, jer svako mesto koje je malo „kvrcnuto“ već za mesec dana potamni i počne da trune. U vreme branja jabuka porodica Stanišić moira da angažuje radnike, obično njih desetak. Nadnica je uobičajena, a tu je i posluženje, kafa, osveženje, sokovi. Gordana neretko nešto umesi, a kad ne stigne zaslade se keksom. Berači kažu da posao nije težak. Međutim, kada su u avgustu brali „galu“ vrućina je bila nesnosna, pa je radni dan skraćen do 14 umesto do standardnih 17 časova.

Gordana radi u jednoj mitrovačkoj apoteci. Sada je na godišnjem odmoru, a kako je do sada uspevala da uskladi posao i obaveze u voćnjaku, samo ona zna.

– Ustajem u šest sati, do jedan sat berem jabuke. Istuširam se i Dule me vozi u Mitrovicu na posao. Ja radim stalno drugu smenu i na poslu sam do devet, pola deset. Dušan me čeka i dovozi me u voćnjak. Tu me čeka pranje sudova, pripreme za sutrašnji dan. I tako, opet ustajanje u šest sati i sve nanovo… Ali, nije branje jabuka cele godine, kaže Gordana i dodaje da je zadovoljna. Porodica je na okupu, svi rade i u suštini žive jedan dobar život.

Jabuke se u voćnjaku Stanišića beru na malo „moderniji“ način. Takozvani „vozić“ ide kroz redove i vuče male vagonete u koje se stavljaju ubrane jabuke. Ti vagoneti, zapravo plastični kontejneri se zatim pomoću viljuškara tovare u kamion i voze u hladnjaču u Malu Remetu. Za plodove koji su na vrhu stabala koristi se platforma, koju takođe vuče traktor. Za to je zadužen najmlađi Stanišić, Petar ili Peca, kako ga zovu, inače student završne godine Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. On traktorom vuče platformu na kojoj su dve radnice, koje beru jabuke sa vrhova.

– Moja sreća je što sarađujem sa kompanijom „Atos“ iz Male Remete. Ne samo što tamo skladištim jabuke, nego mi oni pomaži u prodaji i tehnološkom delu proizvodnje. Ja nemam problem ni sa plasmanom, ni sa naplatom, kaže Dušan Stanišić.

Gordana dodaje da poznaju ljude koji su bili žrtve raznih prevaranata. Uzmu jabuke, plate jedan kamion, onda uzmu još dva kamiona i nikad ne plate. I ne možeš im gotovo ništa.

Ove godine je cena industrijske jabuke malo veća nego lane. Sada je oko deset dinara, a prošle godine je bila samo tri dinara. Međutim, nije voćarima cilj da uzgajaju industrijsku jabuku, već jabuku prve klase. Zbog toga porodica Stanišić već koliko ove jeseni sadi nove jabuke. Stubovi su postavljeni, mreža takođe. Čeka se da se završi berba i da se krene u sadnju.

– To moramo da uradimo kako bismo na povećanoj površini pod jabukama imali što više prve klase i na taj način pokrili tom većom cenom sva ulaganja. Tu će biti novih 14 hiljada sadnica. Sadni materijal je dobar, dobili smo i subvenciju za mrežu i sistem za navodnjavanje. Što se toga tiče, država je fer prema proizvođačima. Jedino da se malo cena na tržištu popravi, zaključuje Dušan Stanišić.

Voćnjak porodice Stanišić izgleda perfektno. I laiku je jasno da su jabuke u punoj kondiciji, plodovi zdravi i jedri. A kada se završi branje jabuka, običaj je da se ispeče prase, napravi torta i počaste berači. Mali predah do novog posla, sakupljanja zaštitne mreže, sađenja novog voćnjaka, zatim orezivanja i čekanja novog ciklusa tako sve u krug. U ritmu prirode.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.