TIHOMIR BOJANIĆ, POVRTAR IZ ČALME

Uspešan uzgajivač paradajza

Kišno proleće ove godine ne pogoduje nijednom poljoprivrednom proizvođaču, pa ni povrtarima. Kako je Tihomir Bojanić, poljoprivrednik iz Čalme, rekao za naš list loši vremenski uslovi su produžili i sadnju paradajza. Tihomir se bavi uzgojem paradajza već 34 godine, i kako i sam navodi, do sada se to nikada nije pokazalo kao loša odluka, dok je uzgoj stoke za njega uvek bio rizičan. U ovom poslu učestvuje cela porodica Bojanić, pa nije retko videti i Tihomirovu ženu Gordanu da vozi traktor.

– Ove godine je proleće jako loše, kišno. Kukuruz je do sada  trebalo da izraste maltene pola metra. Do duše, paradajzu odgovara kiša, jer će se dobro primiti. Međutim, trebalo ga je posaditi pre desetak dana sigurno, ali ne može se od kiše. Sigurno smo dolazili i odlazili s njive deset puta. Počnemo sadnju, ali ubrzo počne da pada kiša i moramo da prekinemo, govori Tihomir.

On na svojoj njivi sadi holandske sorte paradajza, jer daju odličan prinos.  –– Holandska sprta paradajza se pokazala odlično. Rodi oko 70 tona po hektaru. Ja sam poslednjih deset godina na Sajmu poljoprivrednih rekordera bio prvi, navodi Tihomir i dodaje da ove godine da posadimo 6 hektara paradajza.

– Kuvamo paradajz za prodaju. Dosta prodajem preko Udruženja penzionera u Sremskoj Mitrovici i Laćarku. Takođe, mnogo kuvanog paradajza prodajem i u Novom Sadu i Beogradu. Od ove godine planiram da prodajem i u Kuli, kaže Tihomir.

Prema dosadanjem iskustvu, ovaj povrtar navodi da je povrtarstvo jedina grana poljoprivrede koja donosi zaradu.

– Bavio sam se i stočarstvom. Gajio sam i bikove i svinje. Međutim, cena i tržište je tu veoma loše, teško da čovek tu može biti na dobitku, objašnjava Tihomir.

Ovaj povrtar smatra da je veoma važno iskoristiti sve prilike koje se sada nude poljoprivredniku.

– Kao i u svakom poslu, veoma važno je stalno učiti, gledati kako se to radi u inostranstvu, razmenjivati iskustva, posećivati seminare i sajmove. Tako se može napredovati. Istakao bih rad Agencije za ruralni razvoj Sremske Mitrovice. Tu svaki poljoprivrednik može dobiti veliku podršku, ističe Tihomir

– Bio sam u Holandiji pre pet godina i video sam kako oni tamo sade paradajz. Kod nas se to radi još kao u 19. veku ručno. Sada ja to radim drugačije. Imam traktor sa prskalicom, u koju sipamo vodu, i ta prskalica ima dodatak, to je metalna cev kroz koju voda prolazi. Zatim, tom cevi se probuši rupa, stavi sadnica paradajza i zalije se vodom. Tako je mnogo lakše i brže. Video sam kod nas čak da sade i mašinom za kukuruz, ali to nije dobro, kaže Tihomir.

Takođe, on ističe da je sada u poljoprivredi malo bolja situacija, nego u vreme kada je on počeo da se bavi ovim poslom i nada se da će u budućnosti stanje biti dosta bolje.

– Jeste da je Srbija daleko od zemalja Evropske unije kada govorimo o poljoprivredi, ali ima dosta i pomaka. Mi hoćemo da proširimo uskoro naš plastenik. Ministarstvo poljoprivrede daje mladim poljoprivrednim proizvođačima 65% povrata sredstava i to je dobro. Malo se više vodi računa o seljaku. Bitno je za svakog da hoće da se uključi i da radi. Međutim, sve veći problem je naći radnu snagu na selu. Mladi odlaze u gradove, ne mogu stari ljudi ovo da rade. Nadam se da će moji radnici biti sa mnom sve dok budu mogli da rade, navodi Tihomir.

Pored paradajza, Tihomir ima svoj plastenik, voćnjak krušaka koje prodaje u Rusiju, zasad šljiva i kukuruza.

– Prošle godine sam imao problema zbog grada, ali sam bio i osiguran. To je dobra stvar i savetujem svakog da se osigura.  To sam uradio i ove godine. I voće sam osigurao. Kakvo su vremenske prilike danas, ne možeš biti siguran, govori Tihomir.

On planira da kupi i mašinu za rasađivanje paradajza, sistem za navodnjavanje, kao i protivgradnu mrežu za voćnjake.

– Planiram i za to da iskoristim subvencije Ministarstva poljoprivrede. Nadam se da ću uspeti  to da ostvarim kako bi svoj posao unapredio, navodi Tihomir.

Z. Popović

foto: B. Tucaković