GOSTINSKA KUĆA „NANA“ U NOĆAJU

Odmor u tišini i prirodi

Gostinska kuća „Nana“ se nalazi na severu Mačve u selu Noćaju. Svetlana Savić sa svojom majkom Verom skoro tri godine vodi ovo domaćinstvo. Kako je i sama Svetlana navela za naš list, prvobitna ideja za bavljenje seoskim turizmom je u njenoj porodici stara desetak godina, kada je njen otac registrovao „Nanu“.

– Turizmom se nismo aktivno bavili sve do leta 2017. godine, kada sam zajedno sa majkom Verom osnovala „Nanu“. Od tada radimo u kontiunuitetu i sezonski, od maja do oktobra, govori Svetlana.

Nakon završenih studija knjižnjvnosti Svetlana je htela da sebi obezbedi zaposlenje.

– Shvatila sam da seoski turizam ima tendenciju da se u bližoj budućnosti sve više razvija, što je dobar podsticaj, ako se ima u vidu dugoročniji cilj. Iako sam po struci diplomirani filolog, prepoznala sam seoski turizam kao delatnost u kojoj bih mogla da se ostvarim kreativno i pritom ostvarim prihod, objašnjava Svetlana.

Ona dodaje da početak nije bio lak, ali ni previše mukotrpan i da joj je on predstavljao izazov i novo iskustvo.

– U skladu sa tim entuzijazmom, koji mislim da je inicijalni uslov svakog uspešnog projekta, i uz podršku prijatelja i Grada Sremska Mitrovica, uspeli smo da načinimo prve korake, koje su se ispostavili kao uspešni. Agencija za ruralni razvoj i Turistička organizacija Grada Sremska Mitrovica su nam pružili znatnu i dragocenu pomoć u vidu edukacije, stručnih putovanja, marketinga i plasiranja proizvoda na državnim i regionalnim manifestacijama, ističe Svetlana.

Kao jednu od prednosti u bavljenju ruralnim turizmom Svetlana izdvaja zakon koji pruža dosta olakšica kada je u pitanju seoski turizam i to je prednost ove delatnosti.

– Uz uložen trud možete se nadati da ćete relativno brzo uložena sredstva vratiti. Problemi se najčešće tiču početnog uloga, koji nije lako obezbediti ukoliko nemate pokriće iz drugog izvora, ali opet ponavljam, zakon je dosta blagonaklon kada je u pitanju seoski turizam, i što se tiče uslova za kategorizaciju i dalje, plaćanja poreza i slično. Ono što prepoznajem kao negativnu odliku seoskog turizma u Srbiji jeste to što su domaćinstva često konvencionalna i bez originalnosti uz kič, a česta je, takoreći i  zloupotreba termina „etno“, govori Svetlana.

Gostinska kuća „Nana“ se prostire na pola hektara i sadrži dve porodične kuće u prvom dvorištu, zatim ekonomsko dvorište, voćnjak, baštu i omanju šumu bagrema. Domaćinstvo, poniklo na međi sela i atara, što mu daje salašarsku atmosferu, idealno je za goste iz urbanih sredina, osobito za one koji žele odmor u tišini i prirodnom okruženju.

– Smatram da je upravo specifičnost lokacije na kojoj se nalazimo, izolovanost od drumskog saobraćaja, a opet pristupačnost i neposredna blizina grada, prednost našeg domaćinstva, kao i spontana, lokalna atmosfera koju se trudimo da očuvamo. Iskustvo nam je pokazalo da je nenametljiva usluga ono što gosti najviše cene uz tradicionalnu gastronomsku ponudu, navodi Svetlana.

Pored prenoćišta, u ponudi „Nane“ je  i polupansion, pun pansion, kao i mogućnost organizovanog ručka za manje grupe. U „Nani“ možete jesti tradicionalna mačvanska i vojvođanska jela koja se pripremaju u „Kujnici Šnenokli““ i to od namirnica koje su uzgajane u domaćoj radinosti. Sobe imaju zajedničko kupatilo, bežični internet, a sve ih povezuje „Nanin salon za čaj“ u kome se oko pet, služe čajevi iz „Nanine“ bašte

– Šnenokle, šapice, štanglice, „Nanin rinflajš“ i „Nanin fruštuk“, samo su neki od specijaliteta u kojima naši gosti najčešće uživaju za veselim astalom pod četrdesetogodišnjom magnolijom.  „Nana“ raspolaže sa tri sobe, tematski dizajnirane: soba snova (dvokrevetna),  soba sunca (jednokrevetna), lavanda (jednokrevetna). Takođe, postoji i biblioteka, koja broji oko 450 knjiga i pedesetak književnih časopisa i zbornika, govori Svetlana.

Za tri godine, ovu gostinsku kuću su posetili gosti iz Srbije, ali i iz inostranstva.

– Jedan bračni par iz Bačke Palanke dolazi kod nas svakog leta. Ugostili smo i ljude iz Rusije, Italije, Slovačke. Meni, kao strastvenom putniku, sama mogućnost da ugostim ljude iz različitih zemalja i kultura dovoljno je vredna i u širem smislu dragocenija od ekonomskog aspekta. Isto tako je divan osećaj da ste nekome ugodili i učinili da se oseća lepo, ističe Svetlana.

Z. Popović