ВИЛА „МИЛА“ КОД СЕЛА МАНЂЕЛОС

Фрушкогорска лепотица

Услед савременог и ужурбаног начина живота лако се заборави на све оно што нам је природа подарила како бисмо били што мање под стресом. У последње време корак по корак може се приметити развој руралног туризма, који је одличан начин да човек ужива у природи и да се упозна са културом и традицијом неког краја. Почетница у сеоском туризму је Маријана Дошен из Сремске Митровице, која се бави сеоским туризмом око годину дана. По струци је економиста и годинама је радила канцеларијски посао. Међутим, како и сама каже, схватила је да свој породични и пословни живот не може да усклади, а да један од њих није запостављен.  С друге стране је желела да буде сама свој газда. Њену одлуку да напусти дотадашњи посао и почне да се бави руралним туризмом су подржали сви у породици, а највише мајка Љубица Вукомановић са којом води Вилу „Милу“. Ово имање је припадало Маријанином деди и баби, које су купили још шездесетих година. На том земљишту је била мала кућа, а њени родитељи су направили још једну. На око километар и по од села Манђелос на обронцима Фрушке горе, налази се Вила „Мила“, окружена прелепим крајолицима, природом и, а пре свега, миром. Како и сама Маријана наводи, ово је породичан посао у ком сви помало учествују. Она и њена мајка Љубица су задужене за одржавање виле и спремање хране, док су за одржавање воћњака и дворишта задужени њен супруг, отац и деда. Како Маријана наводи, пре се њена породица на овом имању окупљала ради и проводила лепе тренутке и желела је да у својој понуди ту породичну атмосферу пребаци, како би сви гости били задовољни. У „Мили“ се уз добру храну и пиће може ноћити. Вила има један апартман и три собе.  Маријанина мајка Љубица Вукомановић је навела да је на самом почетку било потребно доста улагања.

– Када је Маријана одлучила да се бави овим послом, морали смо све да прилагодимо будућој намени. Међутим, пошто је тада била јесен, нисмо могли да започињемо неке веће радове, већ смо одлучиле да правимо парадајз и зимницу, јер нам је то била у том тренутку брза добит, говори Љубица.

Све своје производе, које гости могу пробати у „Мили“, Маријана и Љубица праве од воћа и поврћа из своје баште.

–Прво излагање наших производа смо имале у Коцељеви на „Фестивалу зимнице“.  Нисмо ни знале у какву авантуру се упуштамо. Нисмо очекивале толико излагача ни купаца. Свако је имао своју муштерију, јер та манифестација постоји 10 година. Међутим, на крају смо све продале, наводи Љубица.

Маријана истиче да је у почетку била скептична због тога што крај у ком се вила налази није много туристички развијено.

– Када сам одлучила да напустим претходни посао,  некако су се врата сама почела отварати, па и идеје. Што смо више радили, више смо веровали у то да ће гости препознати нашу добру понуду и одлазити одавде задовољни. Након годину дана бављења овим послом, осећам се слободније, као свој на своме. Многи нас питају каква је зарада, да ли има новца у бављењу овим послом. Ми и не можемо то ни да израчунамо, јер увек послужимо и нешто што није у договореном менију, каже кроз смех Маријана.

Маријана је и добитница новчаних средстава Фонда Б92 за оснаживање жена, а тај новац је искористила за набавку машине за пастеризацију парадајза, а како и сама наводи, то јој је од изузетног значаја.

– Овде може и активно да се борави, да се планинари, али је и за људе који желе да се одморе од посла и града. Чак смо организовали овде и прославе. Желимо да имамо различиту понуду, јер је то рецепт за успех. Овде организујемо и прославе, дечје рођендане, ускоро ћемо имати овде и прославу мале матуре, имали смо и прославу четрдесетогодишњицу матуре. Такође, ускоро ће овде бити и спортски терени и игралиште за децу. Било би добро када бих могла да набавим и неколико бунгалова за преноћиште. То су све неки планови за које се надам да ће се остварити у будућности, објашњава Маријана.

З. Поповић

фото: Б. Туцаковић