SADA & OVDE

Istorija jednog besčašća

Ne kara majka sina što se kockao, nego što se vadio, kaže poznata narodna mudrost. E sad, ko se „kockao“, a ko „vadio“? U ovom slučaju „vadio“ se izvesni Marko Blagojević vladin činovnik, direktor nečega što ima veze sa poplavama, ne znam tačno čega, ali to nešto je jako važno i to nešto je trebalo pod Markovom upravom da spreči da nas ponovo poplavi. Ali nije. Nije sprečeno, popalvnjeno jeste. I sad, veli direktor Marko, država je uradila sve što je mogla da spreči poplave, ali opštine i gradovi se baš nisu istakli u tom poslu, pa su zato i plivali po drugi –  treći put u poslednjih pet godina. Veli direktor Marko i ne pocrvene ni malo. I sav ozbiljan nastavlja kako posao oko vodotokova koji su u nadležnosti opština (?) uopšte nije urađen kako treba, a posao u njegovoj nadležnosti je savršeno urađen i zato ne pliva Beograd, niti će, nego ponovo Krupanja i Lučani.

Cinizam političara nije ništa novo, to viđamo svaki dan, po ceo dan, ali malo je mučno slušati direktora Marka kako ubeđuje ljude koji su ponovo ostali bez stoke i useva, puteva i vodovoda, kojima su kuće opet pune vode da su za to sami krivi, samo oni i niko više. Ako je i od Marka, mnogo je.

Narečena opština Kupanja, uzgred budi rečeno, je lokalna samouprava koja je u 2018. godini u budžetu imala nešto preko 400 miliona dinara. ’Ajd da zaokružimo na 500. I šta ti možeš uložiti u vodoprivredu kad poplaćaš sve ono što proizilazi iz zakona o lokalnim samoupravama, komunlano opremanje, održavanje puteva, socijalna zaštita, primarna zdravstvena zaštita, predškolsko obrazovanje, i šta ti ja znam šta sve ne? Gotovo ništa. Direktor Marko to dobro zna, ali je bezobrazan obašak. Valjda po zadatku.

Inače, kada se budžet opštine Krupanja podeli sa brojem stanovnika po poslednjem popisu, ispada da svaki od njih ima 29.000 dinara. Kad tu računicu sprovedete u Beogradu, cifra je 64.100 dinara po svakom Beograđaninu. I šta sad dalje da se priča? Svi treba da se preselimo u Beograd, to je valjada svima jasno. Samo ćemo Jovana Memedovića ostaviti na Tari da čuva stražu.

A kakva ke koordinacija između opštinskih i republičkih struktura najbolje pokazuje fotografija mitrovačkog nasipa. Doduše, ovde su u pitanju pokrajisnke vlasti koje održavaju jedan deo tog nasipa, koji je vodoprivredni objekat, a za drugi deo, koji nije vodoprivredni objekat, zadužen je Grad. I nikako ne mogu da se dogovore da ga pokose u isto vreme. Kad imam konzervu, nemam otvarač, a kad imam otvarač, nemam konzervu.

Sa takvom koordinacijom, sa takvim činovnicima kakav je direktor Marko i takvom organizacijom i bezobrazlukom, dobro smo mi živi. Za sada. A moj topao savet je da se selite u Beograd. Jer, cela Srbija može slobodno da propadne, ali Beograd neće.