ŽIVOT DECE SA AUTIZMOM

Društvo prepoznaje decu, ali ne i odrasle

Jarmila Bako, majka sada dvadesetosmogodišnjeg Rastislava iz Stare Pazove je u drugoj godini njegovog života primetila da je prestao da reaguje na komunikaciju. Nije bilo lako saznanje da sin ima autizam, ali ona je bila uporna da radi sa njim, svakodnevno ga je vodila u Školu za osnovno i srednje obrazovanje „Anton Skala“, koju je završio, ali nije samostalan, međutim jako voli da slaže predmete u niz. Vrlo brzo složi slagalicu, a takođe voli i da jede i uvek je pored majke kada se sprema ručak, te joj pomaže u tome.
Autizam je neurorazvojni poremećaj koji se javlja u detinjstvu, u tom periodu se i prepoznaje, a najviše se manifestuje kroz dve grupe: slaba ili nikakva komunikacija ili socijalna interakcija.
Ne može se generalizovati na osnovu poznavanja jedne osobe sa autizmom, jer je jako širok spektar, objašnjava Tanja Todorović, defektolog – oligofrenolog i direktorka SOŠO „Anton Skala“ u Staroj Pazovi i ističe da se nedovoljno pažnje poklanja odraslim osobama sa autizmom, jer ih je sistem prepoznao kroz obrazovanje, ali ne u mladosti i odraslom dobu.

U ovoj školi je sve prilagođeno njima i prema rečima stručnjaka sve vole da rade – od crtanja do sređivanja dvorišta.
– Neko dete manipulativno nije spretno, ali može nešto drugo da uradi. Neko dete je manipulativno spretno pa će to uspeti. Svako ima kapacitet da misli, svako ima kapacitet da radi, samo treba naći način, šta je to, što to dete može, i što taj odrastao čovek može, objasnila je Tanja Todorović.
Nažalost ne mogu svi da budu samostalni u kasnijem životu što je rekla i majka na početku priče, kojoj je najveća želja da je još dugo zdravlje služi kako bi mogla da brine o svom sinu.
– On bez mene ne može da funkcioniše, a i ja sam navikla na njega takvog. Čim se probudim ujutru proveravam da li je ustao, gde je… Navikla sam da smo stalno zajedno, naglašava Jarmila Bako, majka deteta sa autizmom.
Prema rečima stručnjaka, svaka osoba sa autizmom je posebna i ne može se odmah u detinjstvu proceniti kako će neko dete da se razvije, ali je jako bitno da se krene sa ranom intervencijom i čim roditelj primeti da dete ne prati pogled i da se ne odaziva na ime, da se javi defektologu.
Z. K.