07.03.2019.
Kultura

SREMSKA MITROVICA: HOR SERBIKA

Hor kao porodica

Biti predavač, nije lak zadatak, a posebno je teško biti uspešan nastavnik. Dobar nastavnik je onaj koji svojim radom i primerom pokrene svoje učenike, zainteresuje ih. Obostrana interakcija i predavača i učenika je veoma važna i bez nje nema uspeha. Kada nastavnik vidi dete koje je krenulo njegovim putem ili je uspešno u svom poslu, sigurno tada može smatarati da je dobro obavio svoj posao. Svoju bogatu i višenagrađivanu karijeru mr Vladimir Opačić, horski dirigent iz Sremske Mitrovice i predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, sigurno može da dopuni odrednicom uspešan predavač. U periodu od 1999 – 2015. godine je radio kao nastavnik u Muzičkoj školi „Petar Krančević“ u Sremskoj Mitrovici, i tada je sigurno ostavio traga na generacije kojima je predavao. Kako i sam kaže, kasnije su njegovi učenici postali i njegovi prijatelji. Nakon što je dobio posao na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu, na nagovor svojih bivših učenika Mirjane Ševčuk, Aleksandra Švarca, Duška Španovića i Miljana Lapčevića, osniva hor „Serbika“. Njihova misija jeste bavljenje umetničkom muzikom, a sve u cilju oplemenjivanja kulturne scene u Sremskoj Mitrovici.

– S obzirom na to da sam bio prilično mlad kada sam predavao u Muzičkoj školi, moji tadašnji učenici i ja smo kasnije ostali u kontaktu i postali prijatelji. Sigurno su i oni negde prepoznali moj rad, kojim sam ih zainteresovao. To su sada uglavnom moje kolege koje su radile ili rade kao muzičari ili predavači. Ja sam vodio hor u Muzičkoj školi, a to ih je i verovatno dodatno motivisalo da krenu putem na kojem su sada. Kako i sami kažu, horsko pevanje je bilo jedan od svetlih momenata u srednjoj školi. Više godina su mi predlagali da napravimo neki zajednički projekat. Napravili smo ansambl i dali mu ime „Serbika“, navodi Vladimir.

Prostor za svoje probe su našli u Mitrovačkoj gimnaziji gde su im izašli u susret.

– Imamo prostor za probe i to zahvaljujući upravi Mitrovačke gimnazije. Konkretno, direktorica Mirjana Đorđević nam je izašla u susret bez ikakvih uslova. Koristimo njihovu salu i učionice. Zaista smo joj zahvalni na tome. Tu smo se i spremali za prvi koncert koji nam je i bio i jedan od motiva. Koncert je bio u novembru 2018. godine u katoličkoj crkvi u Sremskoj Mitrovici. Iznenadili smo se gužvom koju smo zatekli na koncertu. Bukalno su ljudi stajali, sigurno je bilo oko 400 ljudi. To je zaista uspeh, da toliko ljudi dođe da sluša umetničku muziku, pa to je neverovatno, kaže Vladimir.

Ideja hora je da repertoarski budu autentični, da se svojim kvalitetom istaknu, bez agresivnog marketinga i da postanu prepoznatljiv umetnički brend Sremske Mitrovice.

– Teško je baviti se bilo kojom umetnošću, a kamoli horskim pevanjem. Što veća grupa tim su veći i organizaciono-umetnički zahtevi i odgovornosti, individualni i grupni. I prema zanatu ali i prema budućim konzumentima našeg umetničkog proizvoda. Fina umetnost retko donosi profit. Članstvo, podršku i publiku ne možete kupiti. Dobrom idejom, organizacijom i kvalitetom. U vreme kada je sve tržište, kada je realnost izmeštena na ekrane mobilnih telefona, kompjutera i kada se potreba za sadržajima raznih vrsta realizuje jednim klikom, nametnuti se, osvajati kulturnu scenu samostalno, i isključivo idejom i kvalitetom je izazov. U maloj sredini naročito. Videćemo šta budućnost donosi. No, animirati oko 400 sugrađana da dođu na naš prvi koncert je veliki uspeh. To mnogo govori. I o opravdanosti našeg postojanja, rada ali i o našim sugrađanima. Mitrovici su ovakvi sadržaji potrebni kao i kvalitetna koncertna sala do 500 mesta. Publika postoji i ona je “gladna“ fine muzičke umetnosti za čije prezentovanje u našem gradu ne postoji adekvatan prostor. Ne zadugo, nadam se.

Nedavno smo nastupali i na Svetosavskoj akademiji u Gradskoj kući na poziv zamenice gradonačelnika Svetlane Milovanović, koja nas je slušala na našem prvom koncertu. Sigurno je prepoznala naš kvalitet i emocije koje prenosimo. Na našem repertoaru uglavnom može da se čuje srpska horska literatura ali i muzika drugih naroda, navodi Vladimir.

Sebe smatraju grupom entuzijasta koja nema nikakav krajnji interes, osim da svojim radom i kvalitetom oplemeni ne samo umetničku scenu Sremske Mitrovice, već i ljude. Hor trenutno ima oko 20 članova različitih profesija i iz različitih mesta.

– Sa horskim pevanjem sam se upoznala u srednjoj Muzičkoj školi „Petar Krančević“, gde mi je tada predmet hor predavao profesor Vladimir Opačić, sad dirigent hora „Serbika“, čiji sam član od osnivanja, od oktobra 2017. godine. Nakon nekoliko proba sam se zaljubila u atmosferu koja vlada u ansamblu, gde pevaju slični, a opet različiti mladi ljudi, povezani ljubavlju prema muzici i istim ciljem – da zajedno stvore nešto lepo. Kroz  vreme sam shvatila da me horsko pevanje ispunjava na više nivoa, te da želim da bude deo mog života. Plus, između ljudi koji zajedno pevaju stvori se neka posebna veza i emocija, koja nema cenu i daje poletnost pri samoj pomisli na sledeći susret s kolegama, a i pevanje podmlađuje, kaže Dušanka Kovačević, iz Sremske Mitrovice i članica hora „Serbika“.

– Fantastično je imati priliku da nesebičnim odricanjima, čudesnom voljom i neobjašnjivom čežnjom za lepotom pevanja sa toliko duše, poezije i glasovne krasote kroz interpretaciju više ljudi konstantno, iznova i iznova, spoznajete svoj unutrašnji mir. Horsko pevanje upravo to i jeste – Umetnost ispevana dušom. Pevanje u horu je moj zalog za budućnost. Pokušaj da horskom izvođenju umetnosti vratimo mesto koje je nepravedno oduzeto. Jer, upravo ono je, bez obzira na određenje, univerzalno! I time je, kao dar od Boga, za svakog, kaže Nataša Tanasić iz Sremske Mitrovice, članica hora.

– Stvaranje harmonije, jedinstva zvuka među ljudima različitih godina, različitog obrazovanja, različitih pogleda na svet, ali vođenih istom ljubavi prema horskoj muzici, zajedničkom stvaralaštvu i muziciranju je ono što karakteriše hor i horsku muziku. Brisanje granica među ljudima uz muziku kao univerzalnu sponu koja nas spaja je ono što me fascinira od kada sam počeo da se bavim horskom muzikom, a uživanje u svakom zajedničkom taktu, akordu, tonu je nešto zaista neprocenjivo, objašnjava član hora Saša Miškulin iz Rume.

Kako i sam Vladimir Opačić navodi, važnost hora i horskog pevanja je danas umanjena. Najpre u školama pa i u društvu. Pritom smo zaboravili da pevanje u horu ima “lekovito“ svojstvo i pozitivno utiče na razvoj ličnosti, na sazrevanje, socijalizaciju, na razvoj samopouzdanja, na toleranciju i svest o potrebi saradnje i deljenja u grupi. Jer hor sam po sebi predstavlja bogatstvo i harmoniju različitosti. Toga bismo svi trebali da se podsetimo u ovom brzom i pomalo komplikovanom vremenu u kom živimo. Čini se da smo zaboravili koliko je važno da iskažemo sebe i bilo koji aspekt svoje kreativnosti.

Z. Popović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.