MRTAV UGAO

Pisanje istorije

Novak Đoković je osvojio Australijan open. Sedmi put. Ovim podvigom je prestigao Roja Emersona i Rodžera Federera po broju osvojenih titula na prvom Gren slemu u sezoni. Sada je na samo dve titule od Nadala i pet od Federera, na večnoj listi osvajača Gren slem turnira.

Veliko finale između Đokovića i Nadala se završilo veoma brzo. Nole je ispendrečio Španca u tri seta i poslao ga kući posle nešto više od dva sata igre. Reklo bi se, razočaravajuće finale za sve neutralne fanove. Ako ih uopšte ima. Srbin je održao javni čas tenisa u nedelju i potvrdio da je trenutno neprikosnoven.

Svaki ovakav uspeh Đokovića (ili jednog od vodeće trojke – Đoković, Nadal i Federer) uvek me natera da se zamislim. Da li prisustvujemo istoriji? Da li će se ikad desiti ovakva situacija, da trojica sportista terorišu ostatak sveta već deceniju i jače? I tu nije reč samo o tenisu. Teško je navesti bilo koji drugi sport u kojem se dešava ovo što se dešava u tenisu. Uporedio bih to sa dominacijom naših vaterpolista, ili Ronalda i Mesija u fudbalu.

Ali, tenis je ipak individualan sport. To bitno menja stvari. Mnogo je teže ostati u vrhu u ovakvoj konkurenciji i u vreme kada ceo svet igra tenis i trenira ga od malih nogu. Da ne spominjem teniske akademije, nacionalne saveze i ulaganja, napredovanje tehnologije, medicine, statistike…

I opet, niko ni da prismrdi ovoj trojici. Ima tu pokušaja u vidu Zvereva, Cicipasa, Kirjosa i nekih novih klinaca. Ali ipak, stiče se utisak da su jednostavno za klasu ispod ove trojice. Pa u čemu je problem? Rekao bih da je jednostavno problem u glavi. Đoković i kolege dominatori su do te mere izučili ovaj zanat, da im uopšte nije problem da uđu u glavu protivnika. Jednostavno, koriste protivnikove slabosti. Na svoje umeće i talenat nadogradili su iskustvo, koje ustvari pravi razliku.

Treba napomenuti još jednu bitnu stvar. Vremenom, teniseri kada dođu u poznije godine, počinju da kalkulišu. Ne mogu više da učestvuju na svakom bogovetnom turniru. Nema se više snage za tu zajebanciju. Nadal već godinama akcenat stavlja na turnire na šljaci i Rolan Garos. Tu je neprikosnoven. Na ostalim turnirima će da grize samo ako je 100 posto spreman. Nikakvo iznenađenje nije kada ispadne već na početku Vimbldona. Nema čovek snage da vitla one loptice po brzoj podlozi kakva je u Engleskoj.

Federer ima sličnu priču. On na šljaku i ne pomišlja. Ne pada mu napamet da tuče lopticu do iznemoglosti po sporoj podlozi. Čovek je vremenom uvežbao servis-volej, pojavi se na Vimbldonu ili US openu, skrati poen na tri ili četiri udarca, opaje protivnika i ode da odmara za sledeći meč. Ipak je on čovek u godinama. Genijalno.

E sad dolazimo do Novaka Đokovića. Za razliku od ove dvojice, stiče se utisak da on ne kalkuliše. Što bi se reklo, voli sve k’o mali majmun. Ne odbija ni beton, ni šljaku, ni travu. Ja stvarno ne znam odakle mu snaga za sve to. Istina, imao je pauzu zbog operacije lakta, ali se čovek vratio još jači. U ovom momentu stvarno igra neverovatan tenis. Ne može mu niko ništa. Na Rolan Garosu će imati priliku da ponovo osvoji sva četiri Gren slema zaredom. Već sada je oborio niz rekorda i upisao se u istoriju belog sporta. Ono što je najbitnije je, da će ako ovako nastavi, imati priliku da u naredne dve godine prestigne Federera po broju osvojenih Gren slemova. Time bi i zvanično postao najbolji u istoriji. Pomislite samo koliko će vremena proći dok se tako nešto ne ponovi. Ovo su rekordi koji mogu da traju decenijama.

Postavlja se pitanje šta posle ove trojice vanzemaljaca. Federer se već raspada i pitanje je vremena kada će u penziju. Nadal zablista na momente, ali i to je sve ređa pojava. Ostaje ovaj naš da maltretira kolege još par godina. Kada oni odu, doćiće neki novi klinci. Ako ništa drugo, biće više uzbuđenja i nadmetanja, a to i jeste suština sporta.