25.01.2019.
Poljoprivreda

ULAGNJE U TOVNO GOVEDARSTVO

Stabilne cene bolje od subvencija

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je za 2019. godinu najavio povećanje subvencija za tovno govedarstvo. Za svako grlo biće izdvojeno 15.000 dinara umesto dosadašnjih 10.000 dinara. Da li se povećanjem subvencija po grlu može poboljšati tovno govedarstvo i šta je zapravo prioritet na tržištu goveda? O ovoj temi M novine su razgovarale sa uzgajivačima goveda Živojinom Josipovićem iz Belotića i Zdravkom Čupićem iz Salaša Noćajskog.

Živojin Josipović je, kako i sam kaže, srednji proizvođač. Poljoprivreda je za njega porodičan posao.

– Prvo se moj otac bavio poljoprivredom, a sada ja. Stanje u stočarstvu, konkretno govedarstvu je malo bolja, nego u svinjogojstvu. Nije baš neka zarada, dobro je ako si na nuli. Ja sada imam 43 bika i spadam u, takoreći, srednje proizvođače. Međutim, mali i srednji proizvođači u Srbiji u budućnosti će teško opstati. Nema radne snage, omladina odlazi iz sela. Kad bismo hteli i da se udružujemo, nemamo ni sa kim. Ja sam ostao na selu, živim sa roditeljima koji su penzioneri, oni imaju najsigurnija primanja, kaže kroz šalu Živojin.

Naš sagovornik navodi da koristi subvencije Ministarstva poljoprivrede, ali zamera na dugom periodu koji prođe do dobijanja novca.

– Konkurišem redovno za subvencije. Prođe skoro godinu dana, zapravo deset meseci dok dobijemo isplatu. To je za poljoprivrednika dug period. Nove subvencije od 15.000 dinara po grlu bi mogle da podstaknu povećanje uzgoja, ali je to i rizik. Telad su skupa, izađu tako između 600 i 700 evra. Subvencije jesu korisne, jer s tim presipaš iz šupljeg u prazno, kroz smeh kaže Živojin.

Ovaj poljoprivrednik kaže da će i 2019. godine konkurisati za subvencije Ministarstva poljoprivrede i smatra da je odluka za povećanje subvencija po grlu dobra i nada se da će se time povećati stočni fond, a da će srpski seljak tako biti konkurentan na tržištu.

– Treba mnogo vremena da prođe da bi naš proizviod bio konkurentan u inostranstvu, barem deset godina. Tu bi subvencije iz Ministarstva poljoprivrede mogle da pomognu. Ali problem je stočni fond koji je mali. Da bi krava otelila tele, potrebno je dve i po godine. Trebalo bi povećati broj krava, uopšte goveda. Ali, to je dug proces.U našem selu Belotiću imamo maltene tri krave. Ljudima se nije isplatilo da drže krave i prodaju mleko po niskoj otkupnoj ceni,a mlekara ga u marketima prodaje po znatno višoj. Tako se polako uništavalo mlečno govedarstvo u Srbiji. Dolazi do situacije da neće biti krava koje bi se telile.

Takođe, Živojin je rekao da, kada pogleda prethodni period od petnaest godina, je najbolji period bio kada je ministar poljoprivrede bio Goran Petrović. Kako navodi, nije ni tada bilo sjajno, ali malo bolje nego sada.

– Poljoprivrednici su pre, kada je ministar bio Goran Petrović, imali tada po hektaru 15.000, a sada dve hiljade. Sada dobijamo samo dve hiljade za veštačko đubrivo, a pre smo imali po kilogramu koliko smo potrošili. Tada je bilo isto 10.000 subvencija po biku i to se davalo unapred. Imali smo i savetnike, dve žene su kod nas bile u selu koje su u toku šest meseci pomagale oko dokumentacije za subvencije. To je dobro, jer sada, na primer, u Belotiću ima više starijih ljudi nego malđih. Starijima je problem da se bave papirologijim, a zbog male greške ti odbiju subvencije. Sada treba da čekaš, maltene godinu dana da bi dobio isplatu. Najbolje bi bilo kada bi taj ceo proces dobijanja subvencija bio kraći.

Živojin navodi da još veću neizvesnost kod seljaka izaziva i stalna oscilacija cena.

– Bilo bi dobro kada bi se cena već jednom zauvek korigovala. Ili su bikovi 2,40 ili 2,20 evra pa da znamo da se ovim bavimo ili ne. Ovako stalno idemo gore-dole. Ja sam, na primer, trenutno, sa govedima na nuli. To je još i dobro. Da nije penzije mojih roditelja, mi ne bismo imali s čim da platimo račune. Na televiziji je jedna priča, ali na terenu, kod samog seljaka je sasvim drugačije. Kajem se što se nisam negde zaposlio. Ako se ne promeni ništa za godinu, dve, planiram da odustanem od poljoprivrede i nađem neki drugi posao, šta je tu je, kaže Živojin.

Zdravko Čupić iz Salaša Noćajskog u svom tovu ima 61 bika. Svoju proizvodnju je polako vremenom povećavao da bi napokon stigao do svoje potpuno opremljenje farme.

– Na samom početku sam imao goveda u svom dvorištu i to je bilo dosta teško. Sad na farmi mi je sve lakše, postoji pad za đubre i sve se radi mašinom. Nije mi potrebna pomoć što se tiče posla, kao pre kada sam bikove imao u svom dvorištu. Još 2007. godine sam počeo da pravim farmu, sada je napokon koliko-toliko kompletna.

Kako i sam navodi, zadovoljan je prethodnom godinom, jer je cena bikova povećana. Smatra da je dobro što Ministarstvo poljoprivrede daje subvenicje, ali da je problem što se dugo čeka na isplaćivanje.

– Prošla godina je bila dobra zato što je cena goveda skočila. Još u zimu 2018. godine cena je bila preko dva evra. Dobro je koristiti subvencije Ministarstva, ali prođe mnogo vremena kako bismo bili isplaćeni. Evo, mi smo u februaru 2018. predali 67 bikova i još uvek ništa nismo dobili. Znači, ukupno mi država duguje 670.000 dinara, a ja još uvek ništa nisam dobio. S druge strane, država očekuje da sve ispoštuješ – svaki papir i svaki rok. Ne moraju ni da povećaju iznos po grlu, samo neka se Ministarstvo obaveže na neki period u kom bi morala da ispalti novac. Na primer, rok bi mogao da bude 180 dana. A ne ovako, uhranim druge bikove koji su spremni za prodaju, a nisam dobio ni dinara za prethodne. Znam da su neki dobili novac pre mene. Ne znam zašto je to tako i u čemu je problem. Zato je i bolje da postoji neki rok u kom se mora biti isplata, objašnjava Zdravko.

Ovaj poljoprivrednik podržava povećanje subvencija po grlu na 15.000 dinara, ali smatra da i država ima koristi od toga.

– Naravno da će i država od izvoza imati koristi. I ovo što dobijem za bikove, sve se to na kraju uzme kroz gorivo, na primer. Ja bih više voleo kada bi postojala stabilna cena i postojano tržište, nego povećanje subvencija. Od tova goveda može da se živi, ali bilo bi dobro kada bi država samo malo uvela red. Ovako je stalna oscilacija cena u poljoprivredi i pojedinci zarađuju na nama. Bilo je dobro 2005. godine kada smo dobijali 12.000 po hektaru zemlje koju obrađujemo. Sada imamo 2.000 dinara po hektaru, i 2.000 dinara za gorivo. U poljoprivredi u Srbiji ostaju samo uporni i vredni, moraš da pretrpiš razne politike preko svojih leđa. Za poljoprivrednika je bolje da država ima ustrojenu poljoprivrednu strategiju i stabilno tržište nego subvenicije. Problem je u tome što svake godine, ili kako se smeni vlast, imamo nešto novo. Nema nekog reda, navodi Zdravko.
Z. Popović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.