25.01.2019.
Kolumna: Četke & Metle

SADA & OVDE

Povratak na selo

Mesecima me fasciniraju emisije Sasvim prirodno, autora Jovana Memedovića, naročito kad im je tema povratak na selo. Dotični autor ima neku fiksaciju da svi treba da živimo na čistom vazduhu, jedemo samo zdravu hranu, manemo se čuda savremene tehnike i komfora gradskog života. Možda njemu nije toliko ni stalo do sela, ali do prirode jeste, ali problem je što prirode u gradovima nema, ili je ima samo u tragovima, u parkovima i saksijama, pa opet dođemo na isto, spas je na selu.

Ne znam šta ima tako fascinantno u seoskim vukojebinama koje nam ovaj autor iz nedelje u nedelju prikazuje? I šta je neodoljivo u sudbinama usamljenih staraca koje ni rođena deca ne obilaze? U tim selima koje Memedović posećuje mladog čoveka nema ni za lek, ni za lek nema ni puta, o školama, ambulantama i prodavnicama ne treba ni govoriti. Pa opet, poruka svake njegove emisije je da treba bežati iz grada i doći na čist vazduh. Lepo. Ali, šta da čovek radi na čistom vazduhu? Sem ako ne postoji neka tehnologija koja bi omogućila da se od čistog vazduha može živeti?

Uopšte, potreba da se hvali selo, a ruži grad, na ovim prostorima postoji od vajkada. Pa ipak nije se uspelo u zadržavanju ljudi na selu. Decenijama traje egzodus iz sela u grad, i taj egzodus neće nikad prestati. Uprkos propagandi koja postaje sve žešća kako sela postaju sve praznija.

I kad Memedović ulovi mladog čoveka koji je sa porodicom ostao u nekom planinskom selu, ispostavi se da se i taj pomalo kaje, ali da u suštini i nije baš imao nekog izbora, nego je silom prilika ostao da ’rani goveda, kosi livade i čisti sneg.

Uvek sam se pitala šta jedan televizijski autor koji propagira naseljavanje planinski sela radi kad se ugase kamere? Kad se smotaju kablovi, skinu bubice i sve se lepo popakuje u džipove kojima je ekipa stigla? Da li otrči do prvog seljaka i pita ga pošto imanje? Da li na licu mesta kupi neku kozu ili kravu i počne da se bavi proizvodnjom zdrave hrane koju toliko hvali, ili otputuje u Beograd, uđe u svoj komforan stan sa centralnim grejanjem i iz te udobnosti i topline seljacima i dalje prodaje muda za bubrege?

Mislim, možemo mi i dalje sami sebe da lažemo kako je na selu zdravlje, a u gradu bolest, ali ova civilizacija nije nastala u selima nego u gradovima. To je jedno, a sasvim drugo je što u te bajke sa televizije niko u stvari ne veruje. Jer da veruje, sela bi i dalje bila puna, a nisu. Beži se iz sela glavom bez obzira, i to iz onih malo većih i malo bližih gardovima, a kamo li iz nekakvih zaseoka u kojima je bog rekao laku noć još pre 50 godina.

Možda bi ovom narodu bilo bolje kad bi prestali da pričamo bajke o selu i shvatili realnost, a realnost je da mi ne volimo selo, jer da ga volimo ne bi bilo tako siroto i drljavo. Da ga volimo ne bismo bežali i njega već više od sto godina, a tu nikakav Memedović ne može da popravi stvar.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.