Пољопривредницима доступна средства из претприступних фондова Европске уније

Procedure komplikovane, jedini spas konsultanske kuće

Министарство пољопривреде објавило је 25. децембра први конкурс за средства из претприступних фондова Европске уније за развој села (ИПАРД), намењен за куповину нове механизације и опреме, док је 4. јануара објављен конкурс за куповину нових трактора.
Пољопривредници захтеве за одобравање права на подстицаје за куповину нове механизације и опреме могу поднети до 26. фебруара.
Пољопривредници ће моћи да конкуришу за укупно 8,3 милиона евра бесповратних средстава за набавку трактора и механизације, а Србија ће до 2020. године моћи да искористи укупно 175 милиона евра из ИПАРД фондова.
Висина подстицаја износи од 60 одсто до 80 одсто, у зависности од тога да ли је подносилац млади пољопривредник, да ли се пољопривредно газдинство налази у планинском подручју и да ли се инвестиција односи на управљање отпадом и отпадним водама. Обухваћени су сектори млека, меса, воћа и поврћа и остали усеви (одређене врсте житарица и индустријског биља).
Износи подстицаја које корисник може да оствари у секторима воћа, поврћа и сектору осталих усева могу бити од 5.000 до 700.000 евра, а за секторе млека и меса од 5.000 до 1.000.000 евра.
Прихватљиве инвестиције и трошкови односе се на куповину нове механизације, опреме и трактора и опште трошкове (трошкови за припрему пројеката и техничке документације).
Петар Самарџић, директор Агенције за рурални развој Града Сремска Митровица каже да на територији Града има регистровано око 5.000 пољопривредних газдинстава. До сада је у Агенцију долазило тридесетак пољопривредника који су се распитивали о могућности конкурисања за средства из претприступних фондова Европске уније. Међутим, не може да лицитира колико њих ће и заиста конкурисати за средства из ИПАРД-а.
– Средства из ИПАРД-а су намењена за средња и велика пољопривредна газдинства, док мала газдинства којих је највише, не могу да конкуришу јер не испуњавају нека ограничења. Интересовање постоји, али све је у фази информисања. Не бих прогнозирао, очекујем прве захтеве из Сремске Митровице почетком или половином фебруара, али да ли ће то бити пет захтева, 25 или 55, у овом моменту не могу да лицитирам. Не долазе сви у Агенцију за рурални развој да се распитују, јер су корисници наших услуга углавном мала пољопривредна газдинства, они велики пољопривредници, задруге, који су потенцијални апликанти, углавном код нас и не долазе, немамо их у бази. Развојне агенције и Пољопривредне стручне службе су прво место где треба пољопривредници да се обрате за помоћ или информацију. Они код нас долазе по основне информације општег типа, око услова, рокова, документације. Дајемо им смернице шта им је најбоље да ураде, они нам представљају своју бизнис идеју, на основу које им ми можемо рећи да ли да конкуришу или не. Процедура за писање бизнис плана јесте компликована, а како ми нисмо прошли обуке за писање бизнис планова и немамо кадровске капацитете за то, ми пољопривреднике усмеравамо на консултантске куће – наводи Самарџић.
Наш саговорник наводи да су пољопривредници од самог старта знали за услове који ће се тражити од њих уколико желе да конкуришу за средства из ИПАРД-а.
– Нису то неки претерани услови, то су само услови за неког ко се нормално бави пољопривредом. Е сад, проблем је тај што се ми до сада нисмо нормално бавили пољопривредом, већ смо увек гледали мало да уштинемо, и то ИПАРД не дозвољава. Корисник мора имати измирене све доспеле обавезе по основу јавних прихода, укључујући и социјална давања. Моја препорука је да пре почетка реализације идеје пољопривредници оцене све релевантне аспекте пословања, утврде исплативост идеје и процене ризик. Такође, треба да изаберу добре консултантске куће које ће им бити партнери у реализацији бизнис идеје – истиче Петар Самарџић.
Жарко Сувић директор Пољопривредне стручне службе Сремска Митровица у телефонском разговору нам је рекао да пољопривредници зову, распитују се за ИПАРД, али да запослени у Пољопривредној стручној служби не могу да им израђују бизнис планове, јер за то нису обучени.
– Јесу били на обуци, међутим нису практично обучени јер су добили само основне информације о ИПАРД-у. Не бих желео да попуњавају документацију и израђују бизнис планове, па да их пољопривредници касније окриве ако им се одбије пријава – рекао је Сувић.
Један од митровачких пољопривредника који размишља да купи трактор за ратарску производњу средствима из ИПАРД-а је Милан Росић.
– Наше пољопривредно газдинство треба да обнови механизацију, а с обзиром на то да се бавимо искључимо ратарском производњом, за то би ми требао трактор од 100 коњских снага, који кошта између 45.000 и 60.000 евра, у зависности од опреме. Још увек размишљам да ли ћу се пријавити на конкурс. Компликована је и сама процедура конкурисања, те би се вероватно морао обратити некој консултантској кући за помоћ. Знам да се рефундирају и ти опши трошкове, који се тичу консултантских кућа – рекао нам је Росић.
Међутим, већина пољопривредника не зна колико је аплицирање за ИПАРД 2 програм озбиљан и компликован посао, што потврђује и Владимира Делића из новосадске консултантске куће „Теранорда“.
– Постоји велико интересовање, али сами пољопривредници нису довољно упознати са самим системом функционисања ИПАРД-а. То је доста дуготрајан и компликован процес који тражи прецизност и одређене радње којима мора да приступи свако домаћинство које жели да аплицира за овај програм. Најзахтевнија ствар је израда пословног плана, једноставнији за инвестиције до 50.000 евра и сложен за оне изнад те суме. То је доста компликован процес и пољопривредници не могу сами да то ураде – каже Владимир Делић.
За средства могу да аплицирају пољопривредна газдинства која су регистрована дуже од три године, а ту су још и опште и појединачне мере зависно од начина апликације.
Правилницима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, први пут је јасно дефинисана цена услуга консултантских кућа и она износи до максималних 12 процената од прихватљивих трошкова инвестиције.
– Цена јесте висока али треба напоменути да се од тих 12 процената трошкова, уколико се добије решење о одобравању инвестиције, пољопривреднику рефундира најмање 60 одсто плаћених трошкова. Такође цена услуге варира и креће се од пет до 12 процената и она зависи од тога да ли је корисник ратар, воћар, сточар, или све комбиновано. Што је компликованија структура производње, цена услуге расте – појашњава Угљеша Тркуља, председник Удружења пољопривредника општине Рума.
Наравно, консултантске куће не дају гаранцију да ће се средства добити, сем што се искључује могућност да се пољопривредник одбије због неуредне и непотпуне документације које је доставио.