Poljoprivrednicima dostupna sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije

Procedure komplikovane, jedini spas konsultanske kuće

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je 25. decembra prvi konkurs za sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije za razvoj sela (IPARD), namenjen za kupovinu nove mehanizacije i opreme, dok je 4. januara objavljen konkurs za kupovinu novih traktora.
Poljoprivrednici zahteve za odobravanje prava na podsticaje za kupovinu nove mehanizacije i opreme mogu podneti do 26. februara.
Poljoprivrednici će moći da konkurišu za ukupno 8,3 miliona evra bespovratnih sredstava za nabavku traktora i mehanizacije, a Srbija će do 2020. godine moći da iskoristi ukupno 175 miliona evra iz IPARD fondova.
Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).
Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.
Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).
Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica kaže da na teritoriji Grada ima registrovano oko 5.000 poljoprivrednih gazdinstava. Do sada je u Agenciju dolazilo tridesetak poljoprivrednika koji su se raspitivali o mogućnosti konkurisanja za sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Međutim, ne može da licitira koliko njih će i zaista konkurisati za sredstva iz IPARD-a.
– Sredstva iz IPARD-a su namenjena za srednja i velika poljoprivredna gazdinstva, dok mala gazdinstva kojih je najviše, ne mogu da konkurišu jer ne ispunjavaju neka ograničenja. Interesovanje postoji, ali sve je u fazi informisanja. Ne bih prognozirao, očekujem prve zahteve iz Sremske Mitrovice početkom ili polovinom februara, ali da li će to biti pet zahteva, 25 ili 55, u ovom momentu ne mogu da licitiram. Ne dolaze svi u Agenciju za ruralni razvoj da se raspituju, jer su korisnici naših usluga uglavnom mala poljoprivredna gazdinstva, oni veliki poljoprivrednici, zadruge, koji su potencijalni aplikanti, uglavnom kod nas i ne dolaze, nemamo ih u bazi. Razvojne agencije i Poljoprivredne stručne službe su prvo mesto gde treba poljoprivrednici da se obrate za pomoć ili informaciju. Oni kod nas dolaze po osnovne informacije opšteg tipa, oko uslova, rokova, dokumentacije. Dajemo im smernice šta im je najbolje da urade, oni nam predstavljaju svoju biznis ideju, na osnovu koje im mi možemo reći da li da konkurišu ili ne. Procedura za pisanje biznis plana jeste komplikovana, a kako mi nismo prošli obuke za pisanje biznis planova i nemamo kadrovske kapacitete za to, mi poljoprivrednike usmeravamo na konsultantske kuće – navodi Samardžić.
Naš sagovornik navodi da su poljoprivrednici od samog starta znali za uslove koji će se tražiti od njih ukoliko žele da konkurišu za sredstva iz IPARD-a.
– Nisu to neki preterani uslovi, to su samo uslovi za nekog ko se normalno bavi poljoprivredom. E sad, problem je taj što se mi do sada nismo normalno bavili poljoprivredom, već smo uvek gledali malo da uštinemo, i to IPARD ne dozvoljava. Korisnik mora imati izmirene sve dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, uključujući i socijalna davanja. Moja preporuka je da pre početka realizacije ideje poljoprivrednici ocene sve relevantne aspekte poslovanja, utvrde isplativost ideje i procene rizik. Takođe, treba da izaberu dobre konsultantske kuće koje će im biti partneri u realizaciji biznis ideje – ističe Petar Samardžić.
Žarko Suvić direktor Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica u telefonskom razgovoru nam je rekao da poljoprivrednici zovu, raspituju se za IPARD, ali da zaposleni u Poljoprivrednoj stručnoj službi ne mogu da im izrađuju biznis planove, jer za to nisu obučeni.
– Jesu bili na obuci, međutim nisu praktično obučeni jer su dobili samo osnovne informacije o IPARD-u. Ne bih želeo da popunjavaju dokumentaciju i izrađuju biznis planove, pa da ih poljoprivrednici kasnije okrive ako im se odbije prijava – rekao je Suvić.
Jedan od mitrovačkih poljoprivrednika koji razmišlja da kupi traktor za ratarsku proizvodnju sredstvima iz IPARD-a je Milan Rosić.
– Naše poljoprivredno gazdinstvo treba da obnovi mehanizaciju, a s obzirom na to da se bavimo isključimo ratarskom proizvodnjom, za to bi mi trebao traktor od 100 konjskih snaga, koji košta između 45.000 i 60.000 evra, u zavisnosti od opreme. Još uvek razmišljam da li ću se prijaviti na konkurs. Komplikovana je i sama procedura konkurisanja, te bi se verovatno morao obratiti nekoj konsultantskoj kući za pomoć. Znam da se refundiraju i ti opši troškove, koji se tiču konsultantskih kuća – rekao nam je Rosić.
Međutim, većina poljoprivrednika ne zna koliko je apliciranje za IPARD 2 program ozbiljan i komplikovan posao, što potvrđuje i Vladimira Delića iz novosadske konsultantske kuće „Teranorda“.
– Postoji veliko interesovanje, ali sami poljoprivrednici nisu dovoljno upoznati sa samim sistemom funkcionisanja IPARD-a. To je dosta dugotrajan i komplikovan proces koji traži preciznost i određene radnje kojima mora da pristupi svako domaćinstvo koje želi da aplicira za ovaj program. Najzahtevnija stvar je izrada poslovnog plana, jednostavniji za investicije do 50.000 evra i složen za one iznad te sume. To je dosta komplikovan proces i poljoprivrednici ne mogu sami da to urade – kaže Vladimir Delić.
Za sredstva mogu da apliciraju poljoprivredna gazdinstva koja su registrovana duže od tri godine, a tu su još i opšte i pojedinačne mere zavisno od načina aplikacije.
Pravilnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prvi put je jasno definisana cena usluga konsultantskih kuća i ona iznosi do maksimalnih 12 procenata od prihvatljivih troškova investicije.
– Cena jeste visoka ali treba napomenuti da se od tih 12 procenata troškova, ukoliko se dobije rešenje o odobravanju investicije, poljoprivredniku refundira najmanje 60 odsto plaćenih troškova. Takođe cena usluge varira i kreće se od pet do 12 procenata i ona zavisi od toga da li je korisnik ratar, voćar, stočar, ili sve kombinovano. Što je komplikovanija struktura proizvodnje, cena usluge raste – pojašnjava Uglješa Trkulja, predsednik Udruženja poljoprivrednika opštine Ruma.
Naravno, konsultantske kuće ne daju garanciju da će se sredstva dobiti, sem što se isključuje mogućnost da se poljoprivrednik odbije zbog neuredne i nepotpune dokumentacije koje je dostavio.