Nema leka (državna) apoteka

U momentu kada ovaj broj M novina bude bio u štampi (utorak, 7.februar) radnici mitrovačke državne apoteke organizovaće protestnu šetnju. Da li će apotekari zaista šetati ili će odustati od ovako „radikalnog“ poteza, autor ovih redova ne zna. Ono što zna, a što zna i ceo grad, jeste da je apoteka već mesecima u finansijskoj dubiozi iz koje će teško izaći. Apoteka je dužna svima, radnicima, dobavljačima, državi za porez. Zaposlenima nisu overene zdravstvene knjižice, lekova na rafovima nema, jednom rečju propast.
I šta sad? Sad zaposleni upiru svoje nedužne trudbeničke očice ka gradonačelniku i Gradu Sremska Mitrovica, ne bi li Grad nekako odrešio kesu i nadoknadio arčenje novca koje u ovoj ustanovi traje godinama. Dovoljno govori podatak da je od 2004. godine kada je na čelo ove ustanove došao Dragan Božić, broj zaposlenih porastao za gotovo 50 procenata. I da bude još gore, od 88 zaposlenih čak njih 38 procenata je takozvano nemedicinsko osoblje.
Direktor Božić za naše novine tvrdi da nije bilo mešanja političara i politike u rad apoteke. Dabome da nije bilo mešanja u rad, šta ima političari da se mešaju u recepte i tinkture. Druga je stvar da li je bilo mešanja u zapošljavanje partijskih drugova i drugarica. A to zna čitav grad. To nemešanje je jedna opšte poznata stvar i zaista vređa inteligenciju rasprava o tako nečem.
Ono što je u celoj ovoj stvari ozbiljnije je činjenica da javni sektor čim bude suočen sa konkurencijom gubi bitku i propada. I to propada zbog neefikasnosti, neracionalnosti, javašluka i opšte nezainteresovanosti, kako radnika tako i rukovodstva. Ovako kako je prošla apoteka, prošla bi mnoga javna preuzeća i ustanove samo kada bi se našli u tržišnoj utakmici u kakvoj se našla apoteka.
Ali, ostatak javnog sektora ne treba da brine. Neće se ovde skoro ponoviti situacija kakva je nastala sa apotekama. A i to što su baš državne apoteke pustili niz vodu, verujem, nije bez veze i nije slučajno. Kao svaki dobri pobornik teorija zavere, pitam se na čiju vodenicu je time terana voda.
Sad da se vratim na početak, dakle, apoteka je pukla, ostali su dužni i bogu i svetu. Direktor se ne ženira mnogo, radnici ’oće da šetaju, a šta će uraditi gradonačelnik? Za početak kaže da je dosadašnji način rada Apoteka neodrživ. Malo li je na ovu skupoću? Mene samo zanima da li će Grad Sremska Mitrovica odrešiti kesu i namiriti dugove partijskih avanturista iz Apoteke? I ako će odrešiti, koliko će taj partijski avanturizam koštati Mitrovčane? Jer to što su u ovu nekad uglednu zdravstvenu ustanovu dovlačili i kurtu i murtu, što su ti novozaposleni partijski drugovi i drugarice jedni drugima sedeli na glavi, i to što se za sve ove godine to dopuštalo i aminovalo, e to mora neko da plati. A to sigurno neće platiti direktor Dragan Božić. Platićemo svi mi građani Sremske Mitrovice. Kao što se decenijama iz republičkog budžeta plaćaju gubici Srbija gasa, RTB Bora i ostalih gubitaša koje vode partijski ljudi. Kao što su se nekad decenijama plaćali gubici Matroza, što ne reći. Da, to je bilo vreme socijalizma i nadali smo se da je to zauvek ostalo na đubrištu istorije. E, izgleda da nije. Jer, ta vrsta socijalizma, to arčenje i kerenje o tuđem trošku, na ovim prostorima izgleda nikad neće izumreti.