Dom zdravlja Irig

Po­no­sni na akre­di­ta­ci­ju

Dom zdra­vlja Irig je od ja­nu­a­ra 2017. go­di­ne i zva­nič­no ušao u krug akre­di­to­va­nih do­mo­va zdra­vlja. Ser­ti­fi­kat je do­de­ljen na tri go­di­ne. S ob­zi­rom na to da je po­stu­pak spro­ve­den pr­vi put, u Do­mu zdra­vlja su vi­še ne­go za­do­volj­ni. Ka­ko je is­ta­kla di­rek­tor­ka dr­ Bi­lja­na Mi­lo­še­vić, do­bi­ja­njem ser­ti­fi­ka­ta po­tvr­đe­no je da Dom zdra­vlja po­se­du­je kva­li­tet za pru­ža­nje uslu­ga pa­ci­jen­ti­ma. Ka­da se ka­že kva­li­tet, mi­sli se na efi­ka­snu, kva­li­tet­nu, na­da­sve bez­bed­nu zdrav­stve­nu uslu­gu, ka­ko za pa­ci­jen­te ta­ko i za za­po­sle­ne.
– Mi smo mla­da zdrav­stve­na usta­no­va. Od rum­skog Do­ma zdra­vlja smo se odvo­ji­li 2008. go­di­ne. Za akre­di­ta­ci­ju smo kon­ku­ri­sa­li sa­mo 2014.Pro­je­kat pru­ža­nja uslu­ga na lo­kal­nom ni­vou (DILS) fi­nan­si­rao je 70 od­sto tro­ško­va, a 30 od­sto lo­kal­na sa­mo­u­pra­va. Me­đu­tim, u po­stup­ku akre­di­ta­ci­je ima­li smo teh­nič­kih pro­ble­ma. Gi­ne­ko­lo­gi­ja nam je bi­la po­red ra­di­o­lo­gi­je, što ni­je bi­lo pri­hva­tlji­vo, ta­ko da je to ma­lo du­že tra­ja­lo baš zbog tih na­ših pro­stor­nih pro­ble­ma. U sep­tem­bru pro­šle go­di­ne smo ko­nač­no re­ši­li sve te pro­ble­me i u to­me nam je op­šti­na po­mo­gla – ka­že dr Bi­lja­na Mi­lo­še­vić.

M NO­VI­NE: Šta su to stan­dar­di akre­di­ta­ci­je ko­je je Dom zdra­vlja u Iri­gu mo­rao da is­pu­ni?
Dr BI­LJA­NA MI­LO­ŠE­VIĆ: Stan­dar­di akre­di­ta­ci­je su utvr­đe­ni na osno­vu za­kon­skih i pod­za­kon­skih aka­ta, do­bre prak­se, struč­no – me­to­do­lo­ških uput­sta­va. Nji­ho­va pri­me­na je od zna­ča­ja ka­ko za ko­ri­sni­ke ta­ko i za za­po­sle­ne, ali ne sa­mo pri­me­na na pa­pi­ru, već sve­sno i od­go­vor­no spro­vo­đe­nje tih stan­dar­da, po­di­za­njem sve­sti o zna­ča­ju oču­va­nja zdra­vlja ne sa­mo po­je­din­ca već ce­lo­kup­ne za­jed­ni­ce. Stan­dar­di­za­ci­ja uslu­ga ne od­no­si se sa­mo na zdrav­stve­ne uslu­ge već i na pri­me­nu Za­ko­na o ra­du, Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma, fi­nan­sij­skom po­slo­va­nju, od­no­sno za­ko­ni­tost funk­ci­o­ni­sa­nja usta­no­ve u ce­li­ni.

Šta je cilj po­stup­ka i do­bi­ja­nja akre­di­ta­ci­je?
Pre sve­ga po­di­za­nje sve­sti, ali i zna­nja o na­či­nu oču­va­nja zdra­vlja, sve­op­šta pri­me­na stan­dar­da i usvo­je­nih pro­ce­du­ra ko­ji u naj­ve­ćoj me­ri uti­ru put za uspe­šno spro­vo­đe­nje po­stu­pa­ka ko­ji će obez­be­di­ti naj­bo­lju mo­gu­ću uslu­gu, naj­ra­ci­o­nal­ni­je ko­ri­šće­nje sred­sta­va i ljud­skih re­sur­sa. Oču­va­nje zdra­vlja pod­ra­zu­me­va i oču­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne i pri­rod­nih re­sur­sa.

Šta za jed­nu zdrav­stve­nu usta­no­vu zna­či akre­di­ta­ci­ja?
To zna­či da mi ima­mo iz­ra­đe­ne pro­ce­du­re upra­vlja­nja ri­zi­ci­ma u na­šoj usta­no­vi ko­je obez­be­đu­ju mak­si­mal­nu si­gur­nost pa­ci­je­na­ta. Po­stig­nu­ta je vi­so­ka usa­gla­še­nost u svim ključ­nim aspek­ti­ma zdrav­stve­ne za­šti­te na na­čin ka­ko to pro­pi­su­je Agen­ci­ja za akre­di­ta­ci­ju zdrav­stve­nih usta­no­va Sr­bi­je. Do­bi­ja­nje akre­di­ta­ci­je na ga­ran­tu­je da ne­će bi­ti ni­ka­kvih pro­pu­sta, već da će ako se i ka­da se ta­kvi pro­pu­sti do­go­de, bi­ti us­po­sta­vljen si­stem ko­ji ih is­pra­vlja i na­sto­ji da se oni ne po­no­ve. To šti­ti i nas i pa­ci­jen­te. Po­seb­no u za­kon­skom smi­slu. Ako se de­si ne­ki ne­že­lje­ni do­ga­đaj, a mi smo is­po­što­va­li sve pro­ce­du­re ko­je su pro­pi­sa­ne, mi smo za­kon­ski za­šti­će­ni. Ima­ju­ći u vi­du sve fi­nan­sij­ske te­ško­će i pre­pre­ke, ve­o­ma sam za­do­volj­na što smo do­bi­li akre­di­ta­ci­ju na tri go­di­ne. Akre­di­ta­ci­ja se do­bi­ja na go­di­nu, tri ili se­dam go­di­na. Na­dam se da će sle­de­ća akre­di­ta­ci­ja bi­ti na se­dam go­di­na.

Ka­kva je raz­li­ka iz­me­đu akre­di­to­va­nih i ne­a­kre­di­to­va­nih usta­no­va?
Ako ima­te ne­ki pro­ce­du­ru, re­ci­mo ras­pi­su­je se jav­na na­bav­ka, tom pro­ce­du­rom je ja­sno na­lo­že­no ko ra­di ko­ji deo po­sla. Ako se de­si da je na­pra­vljen pro­pust, vi po­štu­ju­ći tu pro­ce­du­ru tač­no zna­te ko je po­gre­šio i ka­kve sank­ci­je sno­si. Svi ka­žu da je to sa­mo uzi­ma­nje nov­ca, da akre­di­ta­ci­ja ni­je ni­šta, da ra­de i usta­no­ve ko­je ni­su akre­di­to­va­ne. Me­đu­tim, ni­je to baš ta­ko. Us­po­sta­vlja­nje ja­snih pro­ce­du­ra i stan­dar­da omo­gu­ća­va lak­še po­slo­va­nje. Bez­bed­ni­ji smo i mi i pa­ci­jen­ti. Nas je to ko­šta­lo 700.000 di­na­ra. Ce­na se od­re­đu­je pre­ma bro­ju sta­nov­ni­ka ko­ji gra­vi­ti­ra­ju usta­no­vi. Ako bi­smo akre­di­ta­ci­ju upo­re­di­li sa li­kov­nim de­lom, mo­gli bi­smo re­ći da ona pred­sta­va­lja ne­ras­ki­di­ve ve­ze ko­je kom­po­zi­ci­ju de­la ople­me­nju­ju kao ce­li­nu iz ko­je na­sta­je umet­nič­ko de­lo ne­pro­ce­nji­ve vred­no­sti, a to je zdra­vlje.

Re­kli ste da ste ima­li po­moć lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Ka­kva je sa­rad­nja Do­ma zdra­vlja i iri­ške op­šti­ne?
Da ni­je bi­lo lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve mi to ne bi­smo mo­gli da iz­gu­ra­mo. Mak­si­mal­no su nas po­dr­ža­li. Po­dr­ška i po­moć osni­va­ča, Op­šti­ne Irig je osim u fi­nan­sij­skom smi­slu, i u pre­po­zna­va­nju zna­ča­ja oču­va­nja zdra­vlja za­jed­ni­ce. Na­ma je dra­go­ce­na po­moć u obez­be­đi­va­nju opre­me za rad, in­ve­sti­ci­o­nom ula­ga­nju u odr­ža­va­nje obje­ka­ta. Upra­vo akre­di­ta­ci­o­ni pro­ces po­ma­že po­ve­zi­va­nje svih fak­to­ra u zdrav­stve­noj za­šti­ti i nji­hov za­jed­nič­ki rad na stal­nom po­di­za­nju kva­li­te­ta ra­da.

Ka­ko je or­ga­ni­zo­van Dom zdra­vlja?
U okvi­ru Do­ma zdra­vlja postoji šest se­o­skih am­bu­lan­ti u ko­ji­ma le­ka­ri iz­la­ze po od­re­đe­nom ras­po­re­du. Te­ško je bi­ti ga­zda u pra­znoj ku­ći. Sa­mo da Op­šti­na ima ve­ći bu­džet bi­lo bi lak­še. Ali ne mo­gu da se ža­lim, pre­ma svo­jim mo­guć­no­sti­ma oni nam mak­si­mal­no po­ma­žu. Pro­šle go­di­ne smo di­gi­ta­li­zo­va­li rent­gen i u to­me nam je Op­šti­na mno­go po­mo­gla. Ne­do­sta­je nam me­di­cin­skih se­sta­ra i ne­do­sta­je nam vo­zač sa­ni­te­ta, što nam je naj­ve­ći pro­blem. Le­ka­ra za sa­da ima­mo do­volj­no. Ima­mo sve spe­ci­ja­li­stič­ke slu­žbe iz obla­sti pri­mar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te, gi­ne­ko­lo­gi­ju, ra­di­o­lo­ga i pe­di­ja­tra. Na­ma je No­vi Sad bli­ži od Srem­ske Mi­tro­vi­ce, ka­da su sit­ni slu­ča­je­vi u pi­ta­nju.

Ka­kva je struk­tu­ra pa­ci­je­na­ta? Ka­ko iz­gle­da rad na te­re­nu?
Naj­vi­še ima sta­rih lju­di. Te­ren je raz­u­đen i pri­lič­no ne­pri­stu­pa­čan. Se­la su uda­lje­na od Iri­ga. Zva­nič­no iri­ška op­šti­na ima oko 11 hi­lja­da sta­nov­ni­ka. Ali od ma­ja do ok­to­bra ov­de ži­vi 20 hi­lja­da lju­di. A to ni­ko ne uzi­ma u ob­zir. Mi sve zbri­nja­va­mo i funk­ci­o­ni­še­mo.
V. Ćo­sić