Struja, struja, e pa šta je …

Više od temperaturnog minusa, od mraza, snega i leda građanstvu Srbije teže su pali računi za decembarsku struju. A računi su bili da te bog sačuva. Gledala sam na televiziji jednu staricu koja je bezuspešno pokušavala da objasni šalterušama u beogradskoj distribuciji da nije normalno da joj račun za struju bude 30.000 dinara. Badava, ženu su ubeđivali da je to sasvim uredu, pošto je bio Sveti Nikola i pošto je decembar bio hladan. Žalila se dotična da obično zimi plaća oko 14.000, ali bezuspešno. Kad šalteruša kaže da je 30.000 ima tako i da bude. Slavila, ne slavila Svetog Nikolu, žena ima da plati koliko su joj odrezali. Ko će to da proveri, kad je u rukama elektrodistribucije i nož i pogača. Po toj logici račun za januar sirotica bi verovatno platila 60.000 dinara. I to bi bilo sasvim u redu.
Ali, ne lezi vraže, u nedelju premijer izađe na televiziju i tras! Te, računi nisu ispravni, te pisali mu građani i žalili se, te odgovorni će biti smenjeni. I ispade da sve budalaštine koje je EPS u vidu saopštenja objavljivao i pravdao svoju bahatost i pljačku sad padaju u vodu. Znači, građani su u pravu. Rekao je premijer, a posle njega se ne govori.
I šta sad? Šta sa objašnjenjima i saopštenjima EPS? Šta sa šalterušama koje su ljudima nabijale rogove i pravile ih ludima? Šta sa nepotrošenim a fakturisanim kilovatima? Generalni direktor EPS, onako lep i glavat, kaže da će sve biti sređeno već sa januarskim računima. Ali nije rekao da li ovi decembarski moraju da se plate tako naduvani ili ne? Verovatno moraju, a posle ćemo da vidimo kako ćemo da se raskusuramo.
Tako se radi u našim javnim preduzećima. Njima niko nikad nije doakao, sem ovog puta lično Aleksandar Vučić. I svaka mu čast za to. Međutim, da li je normalno da premijer interveniše za svaku brljotinu nekog javnog preduzeća?
Ovo što se desilo sa računima za struju, odnosno intervencijom premijera, je šok za sistem. Neko će možda reći da u Srbiji sistema nema, ali ne slažem se sa tim. Sistem se baš i sastoji u stalnim pokušajima da se nasamari građanin i potrošač. Da se jači, a ovoga puta je to EPS, iživljava nad slabijim i da to sve medijski upakuje i prikaže kao normalno. Kao: šta se bunite kad ne gasite grejalice, bojlere palite u devet ujutro, kuvate u podne i tuširate se kao da je juli. Umesto lepo da poranite, skuvate ručak od dva do četiri ujutro, možete odmah i da ručate da ne dangubite, da se grejete od ponoći do 7 sati, a da danju ležite zavijeni u ćebad i ne dajete znake života. Šta kupanje? To je luksuz i leti. E to bi bili idealni potrošači struje u ovim mrznim danima. A ne ovi naši što su naučili da ručaju u podne.
Javna preduzeća inače imaju običaj da se bahate i kad god mogu siledžijski ponašaju prema građanima. I ne samo javna preduzeća, nego ceo javni sektor. To je tako. Država nikad nije bila i nikad neće biti servis građana. Država je monopol sile i tačka.
Zato kažem da je ovo šok za sistem. Iskliznuće koje će se ko zna kad ponoviti. A uopšte nemam iluzija da će bilo ko iz ove Vučićeve intervencije izvući bilo kakvu pouku. Do sledeće velike frke sve će se zaboraviti.