Атомски здесна
Атомски здесна и атомски слева биле су наредбе током пешадијске …
Živorad Živković, stočar iz Kuzmina
Свињарство храни породицеПољопривредно домаћинство Живковић из Кузмина годинама се бави производњом свиња. Домаћин Живорад Живковић, у селу познатији под надимком Жика, од 1999. године, након што напушта посао у бродоградњи, посвећује се искључиво пољопривреди. Тако је из године у годину увећавао сточни фонд, али и количину земље коју обрађује. Тренутно са 24 јутра сопствене и са 60 јутара закупљене земље храни 14 крмача и око 220 товљеника. Део овогодишњег рода ће и продати, те му се тако пшеница и даље налази у силосу и чека бољу цену.
Кузмин је један од ретких села у Срему у којем се и даље одржава производња свиња. Познато је по одгоју свиња и по многим рекордерима у производњи, нарочито кукуруза и соје. Многи Кузминци су издржали тешке године у овој врсти пољопривредне производње и сачували свињарство као основни извор прихода и егзистенције. Колико су везани за свињарство говори и податак да су 2001. године основали Удружење одгајивача свиња „Граничар“.
– У Кузмину је на годишњем нивоу производња товљеника између 20.000 и 30.000 комада. Некада смо имали и 500 домаћинстава која су се бавила производњом свиња, а данас се то свело на неких стотинак домаћинстава, али број товљеника није опао. Када смо 2001. године основали Удружење одгајивача свиња, циљ нам је био да унапредимо сточарску производњу, производњу свињског меса. Реч струке, науке, када смо применили у нашим оборима одмах се видео помак. Прво се кренуло са сточном храном, а после са генетиком, вештачким осемењавањем, тако да је доста тога за ових 16 година промењено на боље – каже Живковић, који је председник Удружења одгајивача свиња „Граничар“.
Живорад Живковић наводи да је за све ове године било разних успона и падова у производњи, али успевају да опстају.
– Било је тешких тренутака, превирања на тржишту, пада цена, а 2007. година је била пресудна, било је питање остати у тој производњи или не. Тада сам драстично смањио производњу свиња, радио сам са десетак одсто капацитета, чисто да би очувао генетски материјал. Тада сам се окренуо више ратарству и почео сам да подижем парцеле под ратарским културама, јер сам до 2007. године имао тек половину обезбеђеног хранива за животиње. Данас, када напуним пуне капацитете својих обора, прасилишта, хране имам дупло више, буде и вишка који могу да понудим тржишту. Сада нису попуњени сви капацитети, радили смо са око 30 крмача, имали смо око 500 комада товљеника и око 100 комада прасади да понудимо тржишту до 2007. године, а сада имам упола мање свиња. Но, производња је заокружена, тако да новац трошим само за куповину премикса, витаминско минералних додатака и за евентуaлно лекове и витамине. Имамо већу сигурност када су нам амбари пуни, лакше је производити – каже Живорад Живковић.
Овај фармер редовно обнавља генетски потенцијал да би постигао што боље резултате на фарми. Међутим каже да је питање цене и односа са кланичарима, увек најболнија тачка у сточарству.
– Генерални директор „Митроса“ Рамо Адровић је био гост на прошлом Сајму свиња и обећао је да ћемо до овог сајма почети да уговарамо и да ћемо имамо стабилну производњу, међутим до тога није дошло. Очекујемо да ће јако брзо почети то уговарање са „Митросом“. Данас је цена товљеника између 160 и 165 динара за килограм. Али што се тиче цене кукуруза за оне који купују храну, није повољна као што је била лане, лане је цена била иста, али је храна била јефтинија. На цену коју смо имали током зимског периода, у трајању од неких шест месеци, радили смо у дебелом минусу, продавали смо свиње од 105 па до 125 динара по килограму живе ваге, а и тада је производна цена коштала неких 145 до 150 динара, тако да нисмо имали зараду. То је трајало шест месеци, док је скок цене на 190 динара трајао свега десет дана. Цена меса у радњама је поскупела и питање је када ће пасти. Ми на цене код кланичара не можемо да утичемо – наводи Живковић.
Како се могло чути највећи проблем у сточарству је тај што нема сигурног и уговореног откупа, често се производи како Живковић каже на блеф. Цене свиња варирају, те на њих произвођачи не могу да утичу. Но, Кузминци и поред свих ових проблема не одустају од свињарства.
Биљана Селаковић