Atomski zdesna
Atomski zdesna i atomski sleva bile su naredbe tokom pešadijske …
Živorad Živković, stočar iz Kuzmina
Svinjarstvo hrani porodicePoljoprivredno domaćinstvo Živković iz Kuzmina godinama se bavi proizvodnjom svinja. Domaćin Živorad Živković, u selu poznatiji pod nadimkom Žika, od 1999. godine, nakon što napušta posao u brodogradnji, posvećuje se isključivo poljoprivredi. Tako je iz godine u godinu uvećavao stočni fond, ali i količinu zemlje koju obrađuje. Trenutno sa 24 jutra sopstvene i sa 60 jutara zakupljene zemlje hrani 14 krmača i oko 220 tovljenika. Deo ovogodišnjeg roda će i prodati, te mu se tako pšenica i dalje nalazi u silosu i čeka bolju cenu.
Kuzmin je jedan od retkih sela u Sremu u kojem se i dalje održava proizvodnja svinja. Poznato je po odgoju svinja i po mnogim rekorderima u proizvodnji, naročito kukuruza i soje. Mnogi Kuzminci su izdržali teške godine u ovoj vrsti poljoprivredne proizvodnje i sačuvali svinjarstvo kao osnovni izvor prihoda i egzistencije. Koliko su vezani za svinjarstvo govori i podatak da su 2001. godine osnovali Udruženje odgajivača svinja „Graničar“.
– U Kuzminu je na godišnjem nivou proizvodnja tovljenika između 20.000 i 30.000 komada. Nekada smo imali i 500 domaćinstava koja su se bavila proizvodnjom svinja, a danas se to svelo na nekih stotinak domaćinstava, ali broj tovljenika nije opao. Kada smo 2001. godine osnovali Udruženje odgajivača svinja, cilj nam je bio da unapredimo stočarsku proizvodnju, proizvodnju svinjskog mesa. Reč struke, nauke, kada smo primenili u našim oborima odmah se video pomak. Prvo se krenulo sa stočnom hranom, a posle sa genetikom, veštačkim osemenjavanjem, tako da je dosta toga za ovih 16 godina promenjeno na bolje – kaže Živković, koji je predsednik Udruženja odgajivača svinja „Graničar“.
Živorad Živković navodi da je za sve ove godine bilo raznih uspona i padova u proizvodnji, ali uspevaju da opstaju.
– Bilo je teških trenutaka, previranja na tržištu, pada cena, a 2007. godina je bila presudna, bilo je pitanje ostati u toj proizvodnji ili ne. Tada sam drastično smanjio proizvodnju svinja, radio sam sa desetak odsto kapaciteta, čisto da bi očuvao genetski materijal. Tada sam se okrenuo više ratarstvu i počeo sam da podižem parcele pod ratarskim kulturama, jer sam do 2007. godine imao tek polovinu obezbeđenog hraniva za životinje. Danas, kada napunim pune kapacitete svojih obora, prasilišta, hrane imam duplo više, bude i viška koji mogu da ponudim tržištu. Sada nisu popunjeni svi kapaciteti, radili smo sa oko 30 krmača, imali smo oko 500 komada tovljenika i oko 100 komada prasadi da ponudimo tržištu do 2007. godine, a sada imam upola manje svinja. No, proizvodnja je zaokružena, tako da novac trošim samo za kupovinu premiksa, vitaminsko mineralnih dodataka i za eventualno lekove i vitamine. Imamo veću sigurnost kada su nam ambari puni, lakše je proizvoditi – kaže Živorad Živković.
Ovaj farmer redovno obnavlja genetski potencijal da bi postigao što bolje rezultate na farmi. Međutim kaže da je pitanje cene i odnosa sa klaničarima, uvek najbolnija tačka u stočarstvu.
– Generalni direktor „Mitrosa“ Ramo Adrović je bio gost na prošlom Sajmu svinja i obećao je da ćemo do ovog sajma početi da ugovaramo i da ćemo imamo stabilnu proizvodnju, međutim do toga nije došlo. Očekujemo da će jako brzo početi to ugovaranje sa „Mitrosom“. Danas je cena tovljenika između 160 i 165 dinara za kilogram. Ali što se tiče cene kukuruza za one koji kupuju hranu, nije povoljna kao što je bila lane, lane je cena bila ista, ali je hrana bila jeftinija. Na cenu koju smo imali tokom zimskog perioda, u trajanju od nekih šest meseci, radili smo u debelom minusu, prodavali smo svinje od 105 pa do 125 dinara po kilogramu žive vage, a i tada je proizvodna cena koštala nekih 145 do 150 dinara, tako da nismo imali zaradu. To je trajalo šest meseci, dok je skok cene na 190 dinara trajao svega deset dana. Cena mesa u radnjama je poskupela i pitanje je kada će pasti. Mi na cene kod klaničara ne možemo da utičemo – navodi Živković.
Kako se moglo čuti najveći problem u stočarstvu je taj što nema sigurnog i ugovorenog otkupa, često se proizvodi kako Živković kaže na blef. Cene svinja variraju, te na njih proizvođači ne mogu da utiču. No, Kuzminci i pored svih ovih problema ne odustaju od svinjarstva.
Biljana Selaković