Živorad Živković, stočar iz Kuzmina

Svi­njar­stvo hra­ni po­ro­di­ce

Po­ljo­pri­vred­no do­ma­ćin­stvo Živ­ko­vić iz Ku­zmi­na go­di­na­ma se ba­vi pro­iz­vod­njom svi­nja. Do­ma­ćin Ži­vo­rad Živ­ko­vić, u se­lu po­zna­ti­ji pod na­dim­kom Ži­ka, od 1999. go­di­ne, na­kon što na­pu­šta po­sao u bro­do­grad­nji, po­sve­ću­je se is­klju­či­vo po­ljo­pri­vre­di. Ta­ko je iz go­di­ne u go­di­nu uve­ća­vao stoč­ni fond, ali i ko­li­či­nu ze­mlje ko­ju ob­ra­đu­je. Tre­nut­no sa 24 ju­tra sop­stve­ne i sa 60 ju­ta­ra za­ku­plje­ne ze­mlje hra­ni 14 kr­ma­ča i oko 220 to­vlje­ni­ka. Deo ovo­go­di­šnjeg ro­da će i pro­da­ti, te mu se ta­ko pše­ni­ca i da­lje na­la­zi u si­lo­su i če­ka bo­lju ce­nu.
Ku­zmin je je­dan od ret­kih se­la u Sre­mu u ko­jem se i da­lje odr­ža­va pro­iz­vod­nja svi­nja. Po­zna­to je po od­go­ju svi­nja i po mno­gim re­kor­de­ri­ma u pro­iz­vod­nji, na­ro­či­to ku­ku­ru­za i so­je. Mno­gi Ku­zmin­ci su iz­dr­ža­li te­ške go­di­ne u ovoj vr­sti po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vod­nje i sa­ču­va­li svi­njar­stvo kao osnov­ni iz­vor pri­ho­da i eg­zi­sten­ci­je. Ko­li­ko su ve­za­ni za svi­njar­stvo go­vo­ri i po­da­tak da su 2001. go­di­ne osno­va­li Udru­že­nje od­ga­ji­va­ča svi­nja „Gra­ni­čar“.
– U Ku­zmi­nu je na go­di­šnjem ni­vou pro­iz­vod­nja to­vlje­ni­ka iz­me­đu 20.000 i 30.000 ko­ma­da. Ne­ka­da smo ima­li i 500 do­ma­ćin­sta­va ko­ja su se ba­vi­la pro­iz­vod­njom svi­nja, a da­nas se to sve­lo na ne­kih sto­ti­nak do­ma­ćin­sta­va, ali broj to­vlje­ni­ka ni­je opao. Ka­da smo 2001. go­di­ne osno­va­li Udru­že­nje od­ga­ji­va­ča svi­nja, cilj nam je bio da una­pre­di­mo sto­čar­sku pro­iz­vod­nju, pro­iz­vod­nju svinj­skog me­sa. Reč stru­ke, na­u­ke, ka­da smo pri­me­ni­li u na­šim obo­ri­ma od­mah se vi­deo po­mak. Pr­vo se kre­nu­lo sa stoč­nom hra­nom, a po­sle sa ge­ne­ti­kom, ve­štač­kim ose­me­nja­va­njem, ta­ko da je do­sta to­ga za ovih 16 go­di­na pro­me­nje­no na bo­lje – ka­že Živ­ko­vić, ko­ji je pred­sed­nik Udru­že­nja od­ga­ji­va­ča svi­nja „Gra­ni­čar“.
Ži­vo­rad Živ­ko­vić na­vo­di da je za sve ove go­di­ne bi­lo ra­znih uspo­na i pa­do­va u pro­iz­vod­nji, ali uspe­va­ju da op­sta­ju.
– Bi­lo je te­ških tre­nu­ta­ka, pre­vi­ra­nja na tr­ži­štu, pa­da ce­na, a 2007. go­di­na je bi­la pre­sud­na, bi­lo je pi­ta­nje osta­ti u toj pro­iz­vod­nji ili ne. Ta­da sam dra­stič­no sma­njio pro­iz­vod­nju svi­nja, ra­dio sam sa de­se­tak od­sto ka­pa­ci­te­ta, či­sto da bi oču­vao ge­net­ski ma­te­ri­jal. Ta­da sam se okre­nuo vi­še ra­tar­stvu i po­čeo sam da po­di­žem par­ce­le pod ra­tar­skim kul­tu­ra­ma, jer sam do 2007. go­di­ne imao tek po­lo­vi­nu obez­be­đe­nog hra­ni­va za ži­vo­ti­nje. Da­nas, ka­da na­pu­nim pu­ne ka­pa­ci­te­te svo­jih obo­ra, pra­si­li­šta, hra­ne imam du­plo vi­še, bu­de i vi­ška ko­ji mo­gu da po­nu­dim tr­ži­štu. Sa­da ni­su po­pu­nje­ni svi ka­pa­ci­te­ti, ra­di­li smo sa oko 30 kr­ma­ča, ima­li smo oko 500 ko­ma­da to­vlje­ni­ka i oko 100 ko­ma­da pra­sa­di da po­nu­di­mo tr­ži­štu do 2007. go­di­ne, a sa­da imam upo­la ma­nje svi­nja. No, pro­iz­vod­nja je za­o­kru­že­na, ta­ko da no­vac tro­šim sa­mo za ku­po­vi­nu pre­mik­sa, vi­ta­min­sko mi­ne­ral­nih do­da­ta­ka i za even­tualno le­ko­ve i vi­ta­mi­ne. Ima­mo ve­ću si­gur­nost ka­da su nam am­ba­ri pu­ni, lak­še je pro­iz­vo­di­ti – ka­že Ži­vo­rad Živ­ko­vić.
Ovaj far­mer re­dov­no ob­na­vlja ge­net­ski po­ten­ci­jal da bi po­sti­gao što bo­lje re­zul­ta­te na far­mi. Me­đu­tim ka­že da je pi­ta­nje ce­ne i od­no­sa sa kla­ni­ča­ri­ma, uvek naj­bol­ni­ja tač­ka u sto­čar­stvu.
– Ge­ne­ral­ni di­rek­tor „Mi­tro­sa“ Ra­mo Adro­vić je bio gost na pro­šlom Saj­mu svi­nja i obe­ćao je da će­mo do ovog saj­ma po­če­ti da ugo­va­ra­mo i da će­mo ima­mo sta­bil­nu pro­iz­vod­nju, me­đu­tim do to­ga ni­je do­šlo. Oče­ku­je­mo da će ja­ko br­zo po­če­ti to ugo­va­ra­nje sa „Mi­tro­som“. Da­nas je ce­na to­vlje­ni­ka iz­me­đu 160 i 165 di­na­ra za ki­lo­gram. Ali što se ti­če ce­ne ku­ku­ru­za za one ko­ji ku­pu­ju hra­nu, ni­je po­volj­na kao što je bi­la la­ne, la­ne je ce­na bi­la ista, ali je hra­na bi­la jef­ti­ni­ja. Na ce­nu ko­ju smo ima­li to­kom zim­skog pe­ri­o­da, u tra­ja­nju od ne­kih šest me­se­ci, ra­di­li smo u de­be­lom mi­nu­su, pro­da­va­li smo svi­nje od 105 pa do 125 di­na­ra po ki­lo­gra­mu ži­ve va­ge, a i ta­da je pro­iz­vod­na ce­na ko­šta­la ne­kih 145 do 150 di­na­ra, ta­ko da ni­smo ima­li za­ra­du. To je tra­ja­lo šest me­se­ci, dok je skok ce­ne na 190 di­na­ra tra­jao sve­ga de­set da­na. Ce­na me­sa u rad­nja­ma je po­sku­pe­la i pi­ta­nje je ka­da će pa­sti. Mi na ce­ne kod kla­ni­ča­ra ne mo­že­mo da uti­če­mo – na­vo­di Živ­ko­vić.
Ka­ko se mo­glo ču­ti naj­ve­ći pro­blem u sto­čar­stvu je taj što ne­ma si­gur­nog i ugo­vo­re­nog ot­ku­pa, če­sto se pro­iz­vo­di ka­ko Živ­ko­vić ka­že na blef. Ce­ne svi­nja va­ri­ra­ju, te na njih pro­iz­vo­đa­či ne mo­gu da uti­ču. No, Ku­zmin­ci i po­red svih ovih pro­ble­ma ne od­u­sta­ju od svi­njar­stva.
Biljana Selaković