03.02.2016.
Kultura

OPER­SKA DI­VA MI­LI­JA­NA NI­KO­LIĆ PO­NO­VO PRED MI­TROV­ČA­NI­MA – Na­stup u rod­nom gra­du na­kon jed­ne de­ce­ni­je

U Po­zo­ri­štu „Do­bri­ca Mi­lu­ti­no­vić“ u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci sle­de­će ne­de­lje, 7. fe­bru­a­ra bi­će odr­žan kon­cert „Ve­če ope­re“ u iz­vo­đe­nju če­ti­ri in­ter­na­ci­o­nal­ne oper­ske zve­zde, ko­je pe­va­ju u naj­pre­sti­žni­jim oper­skim ku­ća­ma sve­ta. To ve­če mi­tro­vač­koj pu­bli­ci pred­sta­vi­će se me­co­so­pran Mi­li­ja­na Ni­ko­lić, za­tim so­pran Du­ši­ca Bi­je­lić, ba­ri­ton Ni­ko­la Mi­ja­i­lo­vić i ita­li­jan­ski te­nor Ro­za­rio La Spi­na. Ce­lo­ve­čer­nji kon­cert pra­ti­će na kla­vi­ru re­no­mi­ra­ni pi­ja­ni­sta, ma­e­stro Đor­đe Ne­šić.
Mi­trov­čan­ka Mi­li­ja­na Ni­ko­lić na­stu­pi­će pred „do­ma­ćom“ pu­bli­kom u mi­tro­vač­kom po­zo­ri­štu na­kon 11 go­di­na. Kar­te za kon­cert „Ve­če ope­re“ su ras­pro­da­te u re­kord­nom ro­ku, a Mi­li­ja­na na to ka­že:
– U Sr­bi­ji sam na­stu­pi­la pro­šle go­di­ne u Na­rod­nom po­zo­ri­štu na­kon 13 go­di­na od mog zad­njeg po­ja­vlji­va­nja u toj ku­ći, a u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci 2005. go­di­ne sa mo­jom ko­le­gi­ni­com iz Ita­li­je so­pra­nom Da­ri­om Ma­si­e­ro. Ap­so­lut­no sam ve­ro­va­la da će se kar­te za ovaj kon­cert br­zo pro­da­ti, jer znam ka­kvo sam is­ku­stvo ima­la 2005. go­di­ne ka­da je po­zo­ri­šte bi­lo pre­pu­no. Če­sto su mi go­vo­ri­li da u Mi­tro­vi­ci te­ško pro­la­zi oper­sko pe­va­nje, ali sam uvek ima­la dru­ga­či­je is­ku­stvo i uvek sam ve­ro­va­la u mo­je Mi­trov­ča­ne i po­no­sna sam da su se uvek oda­zi­va­li u ve­li­kom bro­ju. Mi­slim da lju­di u na­šoj sre­di­ni va­pe za ne­čim dru­ga­či­jim i sa­dr­žaj­ni­jim. Sr­ce mi je uvek is­pu­nje­no po­seb­nim emo­ci­ja­ma kad pe­vam u svom gra­du. Ne­iz­mer­no sam za­hval­na svo­jim ko­le­ga­ma što su pri­sta­li da odr­že ovaj kon­cert u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, ko­ji će­mo pret­hod­no pe­va­ti na Ko­lar­cu u Be­o­gra­du po­vo­dom 130. go­di­šnji­ce od otva­ra­nja ove naj­zna­čaj­ni­je kon­cert­ne sa­le u Sr­bi­ji – na­vo­di Mi­li­ja­na.
Na­ša sa­go­vor­ni­ca je od­ra­sla u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci i ka­že da do 16. go­di­ne pam­ti bez­bri­žnost, opu­šte­nost.
– Sa­sta­ja­li smo se na uli­ci, a u toj uli­ci de­ca se i da­nas dru­že i to me či­ni sreć­nom i vra­ća me u taj pe­ri­od mog ži­vo­ta. Obo­ža­vam mo­ju Uli­cu Slo­bo­da­na Ma­le­ti­ća u Blo­ku B u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Ka­sni­je su do­šla ne­ka zla vre­me­na i mno­ge vred­no­sti u dru­štvu su se pot­pu­no pre­o­kre­nu­le. To je ve­ro­vat­no i glav­ni raz­log za­što sam pri­želj­ki­va­la da se pre­se­lim.
I da­lje je slo­bod­ni umet­nik i ni­je ve­za­na ni za jed­nu oper­sku ku­ću. Na­kon kon­cer­ta u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci pu­tu­je za Ja­pan gde će pe­va­ti u Me­tro­po­li­ten te­a­tru u To­ki­ju, a za­tim sle­de Me­tro­po­li­ten u Nju­jor­ku i Sid­nej­ska ope­ra. Tre­nut­no spre­ma ulo­gu Sa­re za Do­ni­ce­ti­je­vu ope­ru „Ro­bert  De­ve­ro“. Ka­že da tre­nut­no ne po­sto­ji šan­sa da po­sta­ne pr­va­ki­nja ope­re u ne­kom od srp­skih po­zo­ri­šta.
– Na ža­lost u ovom tre­nut­ku ne po­sto­je šan­se za moj traj­ni osta­nak u Sr­bi­ji. Na­ma ge­ne­ral­no ne­do­sta­je di­sci­pli­na i or­ga­ni­za­ci­ja ra­da jer sve dru­go ima­mo. I iz­nad sve­ga ne­do­sta­je nam bri­ga za istin­ske kul­tur­ne i me­đu­ljud­ske vred­no­sti – sma­tra Mi­li­ja­na Ni­ko­lić.
Ona je „me­co­so­pran sa pu­nim gla­som bo­je čo­ko­la­de i pe­va­la je ne­ke od naj­te­žih od­lo­ma­ka ko­je je Đu­ze­pe Ver­di na­pi­sao sa stra­šću i po­sve­će­no­šću“, sa­mo je jed­na od kri­ti­ka ob­ja­vlje­nih u austra­lij­skoj štam­pi. Na kra­ju ka­že da ži­vi u ko­fe­ru i da je za nju dom ta­mo gde su po­ro­di­ca i pri­ja­te­lji, ta­ko da ima vi­še me­sta ko­je zo­ve dom. Se­be pred­sta­vlja kao oso­bu ko­joj je na pr­vom me­stu po­ro­di­ca. Ka­že da je ima­la sre­ću da je svo­ju strast za umet­no­šću pre­tvo­ri­la u pro­fe­si­ju.

B. Se­la­ko­vić

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.